Вјере

Кривокапићева влада прихватила измјене и допуне закона који је покренуо литије

МИТРОПОЛИИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОТСКОЈ И ЕПАРХИЈАМА СПЦ ПРИЗНАТА СВА СТЕЧЕНА ПРАВА
  • Ни СПЦ ни било која друга од постојећих (традиционалних) цркава неће морати да пролати кроз регистрацију и пререгистрацију

ВЛАДА Црне Горе усвојила је данас измјене Закона о слободи вјероисповијести, саопштио је њен предсједник Здравко Кривокапић.

„Сутра ће министар правде Владимир Лепосавић имати прес и дати сва потребна објашњења. А ми смо настојали да задовољимо све стране“, казао је Кривокапић на конференцији за новинаре.

Лепосавић је и припремио и доставио  Влади текст измјена и допуна тог закона.

Подгорички дневни лист “Дан”, који тврди да је имао увид у текст, објавио је да су из „Миловог закона“ уклоњени сви спорни чланови и да је дефинисано да нема регистрације за постојеће цркве.

„Дан“ тврди да су тиме испуњени су сви захтјеви Митрополије црногорско-приморске и осталих епархија СПЦ у Црној Гори.

Измјенама је осигурано да постојеће, односно, традиционалне цркве не губе правни субјективитет, да се њихова стечена права  признају и да је прописано да се нико не брише из евиденције.

Измјенам се такође предвиђа да се признају, односно, потврђују склопљени уговори, а унијета је и ријеч `вакуф` да би се уважила и препознала имовина Исламске заједнице.

У члану 18 се наводи да вјерска заједница која је у складу са имијењеним законом уписана у јединствену евиденцију вјерских заједница као евидентирана или регистрована вјерска заједница има својство правног лица.

Јединствену евиденцију чине: Књига евидентираних вјерских заједница у коју се уписују постојеће вјерске заједнице и књига регистрованих вјерских заједница у коју се уписују новоосноване вјерске заједнице. Књигу евидентираних вјерских заједница и књигу регистрованих вјерских заједница чине базе података и збирке докумената. Садржај и начин вођења Јединствене евиденције као јавне евиденције прописује министарство наводи се у члану18.

Избрисани су чланови 62, 63 и 64, и према измјенама сви имовински спорови се рјешавају пред судом.

Ово је била и кључна тачка мимоилажења између Митрополије црногорско-приморске и бившег режима који је спорним одредбама намјеравао да отме имовину.

Предвиђено је и да неће бити каса у манастирима, а да се они храмови, објекти који су културна баштина третирају у складу са Законом о заштити културне баштине.

Поред наведеног, додато је и право на исхрану у војсци и посебним установама у складу са вјерским обичајима.

Признато је и право на избор вјерских поглавара, а не како је то раније било непрецизно утврђено само на избор вјерског особља.

Према сазнањима “Дана” – министар Лепосавић је имао интензивну комуникацију са представницима свих вјерских заједница. Током тих преговора, иако су трајали само неколико дана, усвојено је више сугестија и уврштено у текст измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести.

Из извора блиских Влади сазнајемо да нико од заинтересованих страна није до краја био задовољан понуђеним рјешењима, али да је предложени текст измјена и допуна на крају био мјера компромиса.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар