- Као примјер игнорисања и сегрегације Срба, митрополит Хризостом наводи да се у ФБиХ уопште не примјењује попис из 1991. године при запошљавању Срба у општинама, док се у Републици Српској мора примјењивати, јер међународна заједница све то прати. Међутим, у ФбиХ не прате ништа
- Била су тешка времена турског ропства када су цркве рушене, уништаване, претваране у џамије, у друге богомоље. Дошли су ратови – балкански, Први и Други свјетски, комунизам, атеизам… једно вријеме само у Сарајеву ЈЕбило више од 400 џамија, римокатоличких цркава и других богомоља, а српске цркве није било нигдје, осим на Башчаршији
- Јордански краљ поклонио је СПЦ парцелу у близини мјеста гдје је, по предању, Свети Јован крстио Исуса Христа… Тако ћемо ускоро, ако Бог да, послије краља Милутина, да градимо први пут нашу српску православну богомољу на простору Јордана
ЊЕГОВО високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом изјавио је да је више него евидентно да у Федерацији БиХ постоји сегрегација српског народа, али да се тиме уопште не баве представници међународне заједнице.
– Није моје да о томе много причам, о томе би требало више да кажу људи који се баве политиком – рекао је митрополит Хризостом у интервјуу Срни.
Као примјер игнорисања и сегрегације Срба, митрополит Хризостом наводи да се у ФБиХ уопште не примјењује попис из 1991. године при запошљавању Срба у општинама, док се у Републици Српској мора примјењивати, јер међународна заједница све то прати.
– Међутим, у ФбиХ не прате ништа – рекао је владика.
Када је ријеч о враћању имовине Српској православној цркви у Сарајеву, митрополит Хризостом је истакао да постоји сегрегација, јер је неким вјерским заједницима враћено више него што је било њихово у БиХ, а да СПЦ није враћено ништа.
– Били смо запрепаштени да је још 1990. и 1991. године Скупштина града Сарајева вратила имовину, али није било никога да је преузме. Стари митрополит Владислав је био болестан, администратор који је тада био овдје није хтио да је прими јер је тражио и анекс уз зграду која је подигнута у Сарајеву и тако је остало све до данас. Имамо комплетну документацију о томе коју смо доставили тадашњем високом представнику /Валентину/ Инцку – рекао је митрополит Хризостом.
Митрополит дабробосански очекују да се одузета имовина СПЦ и другим вјерским заједницама почне враћати, али да нажалост нема закона.
– Нажалост, ми трпимо због тога. Ми смо спремили читав предмет, тражили да се интервенише и мислим да су неке институције сад интервенисале по том питању и очекујемо да се донесе закон – истакао је митрополит Хризостом.
Митрополит Хризостом указао на важност да се граде богомоље, јер је Србима кроз историју било забрањивано да подижу храмове.
– Била су тешка времена турског ропства када су цркве рушене, уништаване, претваране у џамије, у друге богомоље. Дошли су ратови – балкански, Први и Други свјетски, комунизам, атеизам, све је то било уперено против цркава Божијих“, подсјетио је митрополит.
Владика Хризостом је напоменуо да је једно вријеме само у Сарајеву било више од 400 џамија, римокатоличких цркава и других богомоља, а српске цркве није било нигдје, осим на Башчаршији.
– Замислите, цијела сарајевска регија није имала ниједне друге цркве, осим на Башчаршији, која је мала, може да прими 60 до 70 људи. Зато нам је јако битно да уопште у БиХ обновимо старе цркве које су девастиране, разрушене, оскрнављене, да подигнемо нове. Да српски народ има мјесто гдје да чује ријеч Божију и да се као и други европски народи имају гдје сакупљати, а не да чекамо да град буде смјештен у једну цркву – навео је митрополит.
Његово високопреосвештенство истиче да храм није само зграда, те да треба омогућити младима, српској дјеци да долазе у цркве, да пјевају, да се моле Богу и да уче, јер је сваки улазак у цркву час науке, културе, живота.
– Јако је битно да подигнемо што више цркава у ово вријеме, управо због младих генерација које долазе. Треба нам пуно храмова да градимо, да имамо право да народу кажемо да дође да слуша ријеч Божију, али још више да се моли, причешћује, исповиједа, да се човјек изграђује у храму – додао је митрополит дабробосански.
Митрополит Хризостом указао је да се у Источном Новом Сарајеву гради велики саборни храм Христа Спаситеља и да је у Тилави подигнут манастир, али да је потребно градити цркве широм Епархије.
Митрополит Хризостом је истакао да је сада у свијету најважније постићи мир међу зараћеним народима, цивилизацијама, културама, али да је још битније да се створи добра воља међу људима.
– Конкретно у БиХ, у једној сложеној земљи, добра воља људи је и те како битна и потребна, јер без тога нема ни дружења, пријатељства, ни слава, ни обичаја. Зато је добра воља битна за сваку нашу акцију и поступање на овим просторима – поручује митрополит Хризостом.
Владика је навео да је Христово рођење величанствен и чудесни празник, а српски народ и кроз историју се припремао многоструко и на различите начине за прославу Божића.
Према његовим ријечима, све зависи од свијести сваког Србина, колико разумије и поима празник Христовог рођења – Божић.
– Нажалост, Срби највише обраћају пажњу на обичаје или традицију, која сама по себи спречава човјека да се посвети духовно, да размишља духовно о Божићу и о великом празнику Христовог рођења – рекао је митрополит Хризостом.
Према ријечима митрополита, у центру свега је човјек, а Бог долази да би га спасио и дао смисао постојања свијета.
– Сваки Србин, сваки православац треба да разумије зашто ми то славимо, кога славимо и онда да се на адекватан начин и припремамо за тај историјски догађај – указао је митрополит.
Говорећи о положају Срба на Косову и Метохији, митрополит Хризостом истиче да напади на српски народ трају стотинама година.
– Увијек је Косово и Метохија, чак и за вријеме Краљевине Југославије било поприште великих несрећа, невоља, биједа, па све до дана данашњега. Жалимо због постојања толике мржње, анимозитета према српском народу на Косову и Метохији којО се показује вијековима – истакао је митрополит.
Владика сматра да је српски народ на Косово и Метохији највише оштећен законом тадашње Федеративне Републике Југославије који је забранио повратак Срба прогнаних у току Другог свјетског рата.
– Онда су створене могућности да се отима сва српска имовина, највише на Метохији, па на Косову и тако је трајало све до краја комунизма, и данас се наставља када је незаконито проглашена самосталост Косова и Метохије, отетог од Србије – указује митрополит.
Митрополит Хризостом истиче да је српски народ на Косову и Метохији увијек имао наду, а српска црква је ту најдосљеднија јер чува светиње које свједоче о постојању српског народа кроз вијекове.
– Има оних који покушавају да избришу елементе државности српског народа на Косову и Метохији и Србије као државе. Хвала Богу, српска црква и српски народ су у томе истрајни. Можемо да будемо поносни на тај мученички српски народ који заиста вијековима истрајава – навео је митрополит Хризостом.
Митрополит Хризостом каже да посебно одушављавају монахиње и монаси који истрајно чувају српске светиње на Косову и Метохији.
– Кад одемо на Косово и Метохију ми само малим дијелом свог бића осјетимо њихове муке и патње, али колико они страдају свакодневно, не само физички него и духовно и емотивно, то је застрашујуће, али су непоколебљиви – истакао је митрополит Хризостом.
Митрополит Хризостом у делегацији са Његовом светошћу патријархом српским Порфиријем је недавно посјетио Јордан и учествовао на Акабској конференцији која има за циљ мир и помирење међу људима на Балкану, али и на Блиском истоку.
Митрополит Хризостом напоменуо је да се на скупу разговарало о доприносу цркава и вјерских заједница помирењу међу народима.
– То је процес који дуго траје, ништа није лако поправити кад се на такав начин поруши или уништи као што је био рат на простору бивше Југославије, Балкана уопште, на Блиском истоку. Ми смо имали срећу да смо били ове године тамо и задовољство да упознамо његово величанство краља Јордана Абдулаха Другог и његове сараднике – навео је митрополит.
Његово високопреосвештенство каже да је овом приликом јордански краљ поклонио СПЦ парцелу у близини мјеста гдје је, по предању, Свети Јован крстио Исуса Христа.
Митрополит Хризостом је додао и да су упознати са радовима на археолошком истраживању Витаније и мјеста крштења Исуса Христа.
– Наш одлазак тамо је био плодотворан, тако да ћемо ускоро, ако Бог да, послије краља Милутина, да градимо први пут нашу српску православну богомољу на простору Јордана – каже митрополит Хризостом.
Митрополит Хризостом је свим православним вјерницима честитао предстојећи Божић уз жељу да празник проведу у здрављу и весељу са својим ближњима.
Додај коментар