- По процедури избора патријарха, прво архијереји бирају између себе три кандидата, а онда се изабрана имена стављају на клир или у јеванђеље, а једну од три коверте с именом изабраног патријарха бира монах из неког манастира за кога влада мишљење да је велики духовник. Име тог монаха ће бити познато 10. фебруара. Када су бирани патријарси Павле и Иринеј – у тој улози су били монах Антоније из манастира Троноше и отац Гаврило из манастира Лепавине
- Патријарх се устоличава у Саборној цркви у Београду други или трећи дан по избору, а то је функционално устоличење јер преузима све надлежности патријарха и предсједника Синода и Сабора. Устоличење ће уследити и у Пећкој патријаршији, а Синод ће одлучити када – можда у септембру, октобру…
- „Чујем и ја да се прича да постоји „лобирање“ међу владикама за избор патријарха. То су спекулације, али архијереји сигурно разговарају о избору новог патријарха. Не бих рекао да су то кланови. И треба да постоји дискусија ко би требало да буде патријарх. У нашој цркви није традиција да било ко истиче кандидатуру, то не постоји. Архијереји ће кроз своје разговоре, промишљања, просуђивања дати своје предлоге“
ЗАСЈЕДАЊЕ Светог архијерејског Сабора СПЦ, на коме ће бити изабран нови патријарх, почеће 18. фебруара и трајаће све док не буде изабран патријарх, а вјероватно ће бити одржан у крипти Храма Светог Саве, рекао је за Танјуг митриополит дабробосански и чувар патријаршијског трона СПЦ Хризостом.
Он међутим, напомиње да ће коначна одлука о томе гдје ће Сабор бити одржан бити донесена 10. фебруара.
„На седници Синода смо расправљали о томе, пошто су епидемиолошки услови другачији него иначе“, појашњава митриополит Хризостом и додаје да су могуће три локације за одржавање сабора – два мјеста у патријаршији гдје је до сада одржаван Сабор, или у крипти, што би било први пут до сада.
Митрополит вјерује да ће нови патријарх бити изабран истог дана, а како објашњава, избор долази послије три мјесеца од упокојења патријарха Иринеја, како је и по уставу Цркве предвиђено.
Одржавање Сабора би се могло довести у питање, по ријечима Хризостома, једино у случају погоршане здравствене ситуације, што би спријечило већи број архијереја да дођу.
Подсјећа да је до 1968. тадашњи Сабор на челу с патријархом Германом донио једну измјену у Уставу – да патријарха бирају само епархијски архијереји и активни викарни епископи.
Када је ријеч о процедури избора патријарха, каже да прво архијереји бирају између себе три кандидата, а онда се изабрана имена стављају на клир или у јеванђеље, а једну од три коверте с именом изабраног патријарха бира монах из неког манастира за кога влада мишљење да је велики духовник, а чије име ће бити познато 10. фебруара.
До сада су то били монах Антоније из манастира Троноше и отац Гаврило из манастира Лепавине када су бира бирани патријарха Павле и патријарх Иринеј.
„Црква је то учинила да би се заштитила од евентуалних утицаја страних фактора и других нецрквених фактора тадашњег режима у избору патријарха Српске православне цркве“, објашњава он и наглашава да је улога патријарха у српском друштву велика јер је српски патријарх симбол јединства српске цркве која се зато и зове аутокефална.
„То има етничку димензију и сви Срби света припадају српском патријарху, Српски патријарх је и симбол јединства српске цркве зато се и зове аутокефална црква“, каже митрополит.
Подсјетио је да се патријарх устоличава у Саборној цркви у Београду други или трећи дан по избору, а то је, како каже, функционално устоличење, када и преузима све надлежности патријарха и предсједника Синода и Сабора.
На питање хоће ли нови патријарх бити устоличен и у Пећкој патријаршији као је то било уобичајено, митрополит каже да хоће.
„Устоличење ће уследити и у Пећкој патријаршији, а Синод ће одлучити када – можда у септембру, октобру…“ објашњава он.
Замољен да прокоментарише спекулације да постоји „лобирање“ међу владикама за избор патријарха, каже, да је чуо за то.
„То су спекулације, али сигурно је да архијереји разговарају о избору новог патријарха. Не бих рекао да су то кланови. И треба да постоји дискусија ко би требало да буде патријарх. У нашој цркви није традиција да било ко истиче кандидатуру, то не постоји. Архијереји ће кроз своје разговоре, промишљања, просуђивања дати своје предлоге“, наводи митроплит Хризостом.
Као занимљивост истиче да је патријарх Павле послије деветог гласања ушао као трећи кандидат у ужи избор тројице.
„Ми искажемо своју вољу, а Бог ће рећи ко ће бити“, наводи он.
У избор за патријарха могу ући 30 архијереја наше цркве који имају најмање пет година епархијске службе, појашњава он и додаје да право да гласа има њих 39, јер девет нема услове за избор.
На питање да ли се себе види као кандидата за патријарха, каже:
„То остављам сабору и суду Божјем. Ја сам тренутно вршилац дужности мјестобљуститеља патријарашког трона док се патријарх не изабере“, закључио је митрополит Хризостим.
Додај коментар