- Нови Закон о слободи вероисповести је само акт подршке расколу који има за циљ да ослаби Канонску цркву у Црној Гори и да покуша да је стави у потчињени и зависни положај у односу на државу
- Државно руководство (Црне Горе), које је узело курс за прављење ”нове цркве” која би служила његовим политичким циљевима, овим законским актом грубо је погазило члан 14 Устава Црне Горе, који гарантује одвојеност верских заједница од државе
- Позивамо руководство Црне Горе да се призове памети и да, уместо митских ”великосрпских шовиниста”, у православним верницима препозна своје дедове, очеве и мајке, браћу, сестре и децу.
- Немогуће је и бесмислено је проглашавати канонску Цркву, која окупља око себе огромну већину грађана, проводником туђег и непријатељског утицаја
У ВЕЗИ са опасном ситуацијом у којој се нашла канонска Православна Црква у Црној Гори, у суботу 28. децембра 2019. године одржана је седница (уз помоћ савремених средстава веза) Светог Синода РПЦ, чији чланови су једнодушно подржали Патријаршијску и Синодску посланицу поводом ситуације у Црној Гори
Његовој Светости, Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху Српском г. Иринеју,
Његовом Високопреосвештенству, Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију
Његовом Преосвештенству Епископу будимљанско-никшићком г. Јоаникију
Његовом Преосвештенству Епископу милешевском г. Атанасију
Његовом Преосвештенству Епископу захумско-херцеговачком г. Димитрију
Његовом Преосвештенству Епископу диоклијском г. Методију
ВАША Светости, љубљена у Господу сабраћо архијереји, уважено свештенство, драга браћо и сестре!
Са болом и бригом примили смо вест да је Скупштина Црне Горе усвојила дискриминаторни закон, који је уперен против Српске Православне Цркве, као и о драматичним догаћајима који су уследили после тога.
У име све пуноће Руске Православне Цркве изражавамо Вам наше најдубље, најискреније и најсрдачније састрадавање и саосећамо са Вама, а у вези са ужасном самовољом полиције, која је вернике, на челу са Преосвећеним епископом диоклијским Методијем, тукла и унижавала.
Осећамо посебну горчину због непоштовања већинске воље грађана који су били и остају чланови Цркве Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског, а које су показали доносиоци овог закона. Управо та Црква, као љубећа мајка, духовно је родила и непрестаном бригом вековима је у држављанима Црне Горе васпитавала љубав према истини и слободи. А данас, њени храмови и манастири, који сведоче о живој вери и благочестивости покољења која су их градила, налазе се пред опасношћу раскрчмљавања.
Покушај постављања питања законитости права верских организација после дугогодишње власти богоборачког режима, који је обесправио те исте организације, сада изгледа као циничан ударац по Цркви, која обнавља оно што је била изгубила у временима гоњења.
Нови Закон о слободи вероисповести је само акт подршке расколу, који има за циљ да ослаби Канонску цркву и да покуша да је стави у потчињени и зависни положај у односу на државу – што је тим неправедније с обзиром да је Црна Гора секуларна држава.
Самовољно и незаконито улазећи у област канонског права, власти Црне Горе поричу очигледни и лако доказиви континуитет канонске Цркве, инсистирајући на њеној регистрацији, којом се Цркви одузима правни субјективитет и оставља је без заштите пред нападима агресивног национализма.
У Руској Православној Цркви, на свом примеру знамо, да је раскол највећа свенародна трагедија. Политичким властима у Црној Гори, као и у Украјини, циљ је подривање народног јединства, и исте већ дуже време подржавају расколнике, видећи у њима инструмент којим могу ослабити канонску Цркву.
Дрво које су одгајили донело им је отровне плодове новог ”државничког мишљења”, у којем раскол има улогу покретачке силе препорода друштвене свести.Та болна трансформација нанела је Украјини незацељиве ране братоубилачког рата.
С тугом примећујемо, да исте последице прете и вашој држави, где су јасно уочљиве паралеле и сличности са украјинском ситуацијом.
У објема државама су усвојени дискриминаторни закони, који су дали правну основу за отимање црквених храмова, манастира и остале имовине. Већ дужи низ година расколници у Црној Гори уз помоћ власти покушавају да отму храмове канонске Цркве – као и у Украјини.
Са тог разлога, наша браћа у Црној Гори тако јасно разумеју страдања Божјег народа у Украјини, и труде се да га сваком приликом подрже у искушењима која их нападају.
Сада се обраћамо свим Помесним Православним Црквама са позивом да подрже канонску Цркву у Црној Гори. На опасност која се надвила над њом, не сме нико од нас да гледа као на неку далеку и туђу. То, што покушавају да наметну верницима Црне Горе, сутра може да се догоди било којој Помесној Цркви.
Обраћамо се светској јавности са позивом да не допусти отимање права верским заједницама у Црној Гори.
Озбиљне примедбе на нови Закон о слободи вероисповести раније је изнела и Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска комисија, прим. прев. ). Очигледно, да поменути законски акт игнорише вољу већине народа Црне Горе.
Напомињемо да је државно руководство, које је узело курс за прављење ”нове цркве” која би служила његовим политичким циљевима, овим законским актом грубо погазило члан 14 Устава Црне Горе, који гарантује одвојеност верских заједница од државе.
Позивамо руководство Црне Горе да се призове памети и да, уместо митских ”великосрпских шовиниста”, у православним верницима препозна своје дедове, очеве и мајке, браћу, сестре и децу.
Немогуће је и бесмислено је проглашавати канонску Цркву, која окупља око себе огромну већину грађана, проводником туђег и непријатељског утицаја.
Усвојени закон не омогућава слободу вероисповести, већ је уперен на отуђивање народа од многовековног историјског памћења и наслеђене од предака духовне традиције.
Гласање у Скупштини Црне Горе покренуло је процесе, који у предвидљивој будућности могу имати жалосне последице, као што су масовно нарушавање права верујућих, отимање храмова од законских власника и прекрајање црквеног иметка.
Све то смо већ видели на делу у Украјини, где су били усвојени слични закони, али мешање тамошњих политичара у питања устројства црквеног живота није могло да поколеба духовни темељ канонске Цркве нити да од Цркве одвоји верни народ. Штавише, то мешање је довело лице, које је предњачило у жељи да Цркву претвори у свој политички инструмент, до губитка највишег државног положаја!
Напади на Цркву Божију не остају без казне. Народ неће опростити нападе на своје светиње, а Бог ће их такође казнити осудом у вечности.
Молимо се Свемилостивом Господу, да Он дарује своју свесилну помоћ архипастирима, пастирима, свим верним чадима канонске Православне Цркве у Црној Гори, да уразуми оне на којима лежи одговорност за грађански мир и сагласје у држави.
Са љубављу у Господу
+ Кирил, Патријарх московски и целе Руси
Чланови Светог Синода Руске Православне Цркве.
Додај коментар