Перовић: Неодвојиви дио јединствене СПЦ су све четири православне епархије у Црној Гори

• СПЦ није, нити може бити институција нити једне државе (ни ЦГ ни Србије) већ духовна организација која окупља православне вјернике без обзира на њихову националну и политичку припадност
• Неумјесно је да се политичке или медијске канцеларије у Црној Гори и Србији баве “пожељним” националним идентитетом вјерника СПЦ, било да се ради о пројектовању њиховог “српства” или “црногорства”. Идентитет вјерника утврђен је и наслијеђен из предачког предања а тиче се како слободне воље тако и грађанских права, па нема потребе да га вјерницима ико учитава неком пропагандом

Аутор: Отац Гојко ПЕРОВИЋ, ректор Богословије на Цетињу

ОВИХ дана, са одређених политичких и медијских адреса у Црној Гори али и у региону, ватрено се полемише о политичком ангажману Цркве и појединих свештеника, о унутрашњем црквеном устројству као и о пожељном националном идентитету свештенства и вјерног народа у Црној Гори.

Таква полемика својим интензитетом и мноштвом адреса које је производе, изазива смутњу међу вјерницима и поштоваоцима Цркве па осјећам потребу да нагласим неколико важних истина:

– Једна од најважнијих тековина прошлогодишњих црквених литија и њиховог молитвеног, а опет грађанског и протестног карактера, јесте извојевана вриједност секуларног друштва и државе. У том смислу од СПЦ у ЦГ не треба ни тражити ни очекивати ангажман који би се бавио партијашењима, политичким изборима и вођењем државних или градских управа. Сарадња са државом да, уплитање у страначке (укључујући и предизборне кампање) и послове политичке власти – не.

– Све 4 православне епархије у ЦГ неодвојиви су организациони дио јединствене СПЦ, која – сходно принципима поменутог секуларизма није, нити може бити институција нити једне државе (ни ЦГ ни Србије) већ духовна организација која окупља православне вјернике без обзира на њихову националну и политичку припадност.

– С тим у вези, неумјесно је да се политичке или медијске канцеларије у ЦГ и Србији баве “пожељним” националним идентитетом вјерника СПЦ, било да се ради о пројектовању њиховог “српства” или “црногорства”. Идентитет вјерника утврђен је и наслијеђен из предачког предања а тиче се како слободне воље тако и грађанских права, па нема потребе да га вјерницима ико учитава неком пропагандом.

Ко мисли да ће на тај начин изманипулисати вјернике због личних медијских и политичких пројекција – или прецјењује себе или потцјењује вјернике.

А с обзиром на то да се и мојим именом и презименом манипулише у појединим текстовима, желим да нагласим, да немам ама баш никакве везе са ауторством чланака који говоре о Цркви, у било којим дневним новинама или порталима, осим оних које потписујем лично.