Фото: Спутњику уступио Илија Буха
- Патријарх ПОРФИРИЈЕ: На вратима бесмртности владику Атанасија чека и владика Амфилохије, са ким је друговао, од младих богословских и монашких година; а био сатрудник и сарадник на Богословском факултету и у владичанским годинама које су уследиле. Ту, на вратима раја, дубоко верујем, чекају га и наши патријарси Павле и Иринеј, и сви свети српски архиепископи и патријарси
- „Не могу да изоставим једну капиталну чињеницу којом Српска Црква, српска култура, српски народ треба да се поносе. Владика Атанасије је уз свете Јустина и Николаја, најплоднији и вероватно у свету најпризнатији и најпознатији српски богословски и научни писац. Ових дана и дугом времену које предстоји његово дело ће, као и дела светог Јустина и светог Николаја, бити тумачено, проучавано и умножавано“ – оценио је патријарх
- Владика ЈОАНИКИЈЕ: „Немамо ми више теолога таквог великог знања, који су уронили у светоотачко предање, даће Бог да их буде. После Светог владике Николаја имали смо владику Амфилохија и владику Атанасија“
УМИРОВЉЕНИ епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије сахрањен је данас у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош.
Претходно је испред Саборног храма у Требињу служена заупокојена литургија и опијело, а потом је улицама Требиња ка Манастиру Тврдош кренула погребна поворка са земним остацима блаженопочившег владике Атанасија.
У поворци су, између осталих, били предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Црне Горе Здравко Кривокапић, министри у владама Републике Српске и Црне Горе, вршилац дужности директора Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, принц Филип Карађорђевић, те многобројно свештенство и велики број вјерника.
Ковчег са тијелом владике Атанасија пратили су епископи Српске православне цркве.
Умировљени епископ Атанасије упокојио се у четвртак, 4. марта у Требињy.
Лијечен је у болници у Требињу од вируса корона од 17. фебруара.
У Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом упокојења умировљеног епископа Атанасија.
Епископ Атанасије Јевтић рођен је у селу Брдарици, у шабачко-ваљевском крају, 8. јануара 1938. године.
Завршио је Богословију у Београду 1958. године, у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем.
По повратку из војске замонашио се у манастиру Пустињи код Ваљева 3. децембра 1960. године.
Од 1991. био је епископ банатски, а већ сљедеће године је изабран за епископа захумско-херцеговачког.
У најтежим временима током рата, помагао је народ, војску, сирочад, избјеглице, рањенике… Обнављајући православну вјеру у Херцеговини.
Патријарх Порфирије: Са нашим оцима Амфилохијем и Иринејем отварао нам је двери Царства небеског
Његова светост патријарх српски Порфирије поручио је да су тамо гдје је био блаженопочивши владика Атанасије били и свети оци и учитељи Цркве, тамо је био Христос распети и васкрсли, чијом силом је владика Атанасије храбрио, чувао, подизао и хранио све који су били у невољи.
Патријарх Порфирије је у опроштајном писму које је на након опијела епископу Атанасију испред Саборног храма у Требињу прочитао митрополит дабробосански Хризостом, истакао да је уз свете Јустина и Николаја, владика Атанасије „најплоднији и вероватно у свету најпризнатији и најпознатији српски богословски и научни писац“.
„Браћо архијереји, свештеници, монаси и монахиње, верни народе светосавске Херцеговине и сви ви, браћо и сестре са разних српских страна: од Косова до Јадовна, од Солуна до Будима, где год српских тића има, пристигли у Требиње и манастир Тврдош, да испратите нашег оца и владику Атанасија на пут из смрти у живот. У живот вечни!“, навео је патријарх Порфирије.
Патријарх српски је нагласио да је небројено више оних који су у духу са њима и тугују што не могу посљедњи благослов да приме и посљедњи цјелив да дају.
Патријарх Порфирије је поручио да је међу њима и он, „некада млађани и неуки, а владика би рекао незнавени студент прве године теологије“.
„Али – његов студент, чиме се бескрајно поносим, и срце ми је пуно када то изговорим или помислим, а верујем и многима владикама, свештеницима, монасима, који су били његови студенти, који су га тих давних година слушали на факултету, на јавним предавањима у Београду, а и они који као мирјани служе Цркви, а недељом и празником су хрлили у манастир Ваведење, где је он, заједно са дивним професорима, нашим оцима Амфилохијем и Иринејем служио и на земљи нам отварао двери Царства небеског“, навео је патријарх Порфирије.
Према његовим ријечима, имајући увијек у срцу Христа васкрслог, владика Атанасије је чинио да они свети оци и учитељи Цркве из апостолског и потоњих времена о којима је предавао, буду некакви научни или литерарни, чак ни богословски узори, него да буду дио њихових живота, да уз њега буду са њима, не само на предавањима, него готово увијек.
„И уз скромне, више монашке него студентске обеде које је благосиљао и редовно делио са нама у трпезарији старе зграде Богословског факултета на Косанчићевом венцу и када смо се први пут пењали за њим уз Велебит да се над безданом Шарановом јамом молимо за мученике тамо бачене и да молимо њих да се моле за нас“, написао је патријатрх Порфирије.
Он је додао да су исто тако су оци и апостол Павле били њихови сапутници када им је отац Атанасије Павловим путем откривао православље, манастире и српство Далмације, када су са њим, „из свег гласа певали жХристос воскресеж у Јасеновцу“.
„Исто тако и широм Косова и Метохије који су наше свенародно распеће и свенародно наше васкрсење и када смо први пут са њим крочили на Свету Гору Атонску да бисмо срели подвижнике и свете старце, чак и када смо са њим играли фудбал у престоном Београду, испод Калемегдана, месту које је освештано жртвом Доната и Фортуната, Ермила и Стратоника, ђакона Авакума и игумана Пајсија, јасеновачких мученика који су ношени Савом стигли под древне зидине, али и хиљадама које је крвави комунистички терор прибројао светима мученицима, у престоници српства, али и на другим местима“, навео је патријарх Порфирије.
Он је навео да је међу њима и рођени стриц владике Атанасија, свештеник Милош Јевтић који је на Свету Петку 1944. године убијен са хиљадама невиних Мачвана и Поцераца на савском мосту у Шапцу.
„Ви Херцеговци, децо Светог Саве, то знате боље од свих нас шта је у несрећном рату значио и чинио владика за нашу Отаџбину. Знају то, не мање и косовско-метохијски Срби, а знамо и сви ми. Његово тело данас полажемо у херцеговачку земљу коју је толико заволео“, поручио је патријарх Порфирије.
Он је додао да владика Атанасије једнако припада „свим нашим крајевима, а пре свега родној Тамнави, селу Брдарица, као и целом шабачко-ваљевском крају који нам је подарио и у којем су се прославили у Господу велики светитељи Ава Јустин и Владика Николај“.
Патријарх Порфирије је истакао да они, заједно са владиком Милутином, који је такође из тог краја, чекају данас, на вратима бесмртности достојног настављача.
„Тамо га чека и владика Амфилохије, са ким је друговао, од младих богословских и монашких година; а био сатрудник и сарадник на Богословском факултету и у владичанским годинама које су уследиле. Ту, на вратима раја, дубоко верујем, чекају га и наши патријарси Павле и Иринеј, и сви свети српски архиепископи и патријарси“, написао је патријарх Порфирије.
Он је додао да не може да изостави „једну капиталну чињеницу којом Српска Црква, српска култура, српски народ треба да се поносе, а владика Атанасије је уз поменуте свете Јустина и Николаја, најплоднији и вероватно у свету најпризнатији и најпознатији српски богословски и научни писац“.
„Ових дана и дугом времену које предстоји његово дело ће, као и дела светог Јустина и светог Николаја, бити тумачено, проучавано, умножавано, али што је најважније његово дело и његове молитве за нас пред престолом Оца Небеског, приводиће Србе Цркви Христовој у вековима док нас буде, а биће нас док следећи владику Атанасија следимо Светог Саву, Светог Лазара косовско-метохијског и све свете из рода нашега“, нагласио је патријарх Порфирије.
Он је навео да данас сви заједно могу да посвједоче ријечима апостола Павла – „владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио, вјеру си одржао“.
„Сада те чека венац правде који ће ти дати Господ наш, праведни судија. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче и брате Атанасије“, поручио је на крају патријарх Порфирије, саопштено је из Српске православне цркве.
Јоаникије: Владика Атанасије био је савјест СПЦ, његово упокојење велики је губитак
- „Владика Атанасије је понос Цркве и српског богословља. Његова мисао била је свијетла, хитра, блистава, проницљива, оштра, као и његова ријеч. Можемо слободно рећи да се такви људи рађају, можда, једном у вијеку”
БЛАЖЕНОПОЧИВШИ умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије био је познат свим Божијим црквама на планети као велики теолог, а његове заслуге су огромне на пољу писмености, богословских дјела и остварења, рекао је епископ будимљанско-никшићи Јоаникије.
“Немамо ми више теолога таквог великог знања, који су уронили у светоотачко предање, даће Бог да их буде. После Светог владике Николаја имали смо владику Амфилохија и владику Атанасија”, рекао је епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије.
Владика Јоаникије рекао је да је владика Атанасија, чији је ученик био, представљао савјест Српске православне цркве, а да је његова ријеч погађала истину и да је његово упокојење велики губитак.
Према његовим ријечима, владика Атанасије је понос Цркве и српског богословља, чија је мисао била свијетла, хитра, блистава, проницљива, оштра, као и његова ријеч.
“Можемо слободно рећи да се такви људи рађају, можда, једном у вијеку”, рекао је владика Јоаникије у бесједи у манастиру Ђурђеви Ступови гдје је поводом упокојења епископа Атанасија служена Света заупокојена архијерејска литургија, а потом и помен.
Он је указао и на оштрину коју је имао умировљени епископ, али је нагласио да је то била његова спољашњост, док је срца било саосјећајно, склон често сузама, веома благ.
Владика Јоаникије је рекао да о ширини духа владике Атанасија говори и то колико је љубио свој српски народ, ишао стопама његових страдања још од младих дана.
“Први апел о Косову и Метохији властима Србије и ондашње несрећне Југославије, која није хтјела да обрати пажњу на Косово, писао је владика Атанасије, а подржало га је у почетку тридесетак свештеника. Касније, његова књига жОд Косова до Јадовнаж, у којој су побројана мјеста српског страдања, коју је проширивао, па књига о Јасеновцу, па његови непрестани одласци на Косово”, подсјетио је владика Јоаникије.
Он је напоменуо да није било ниједног Србина који боље зна Косово и Метохију, светиње, топониме, географију, ријеке, предања и памћење косовских Срба.
Владика Јоаникије је указао и на то да је владика Атанасије био ослонац народу у Херцеговини када је Херцеговина страдала од усташа и муслимана у посљедњем рату.
“Ишао је голорук на фронт да храбри војнике; његова улога је огромна, јер није било ни међу генералима и официрима човјека који може да улије дух храбрости народу у Херцеговини, као што је Атанасије”, рекао је владика Јоаникије.
Он је напоменуо да се у том времену његов учитељ жртвовао да помогне народу, сиротињи, сирочадима.
“Као што је раније његов духовни отац, кога је много волио и око чијих дјела је највише учинио да се штампају, отац Јустин био савјест Српске цркве у комунистичко вријеме, тако је у ово наше вријеме, које је било веома тешко и сложено, епископ Атанасије био савјест Цркве и народа. Његова ријеч је погађала истину, а истина често боли”, истакао је владика Јоаникије.
Владика Јоаникије је рекао да је епископ Атанасије, када је у Црној Гори било потешкоћа са властима, дао велику подршку свештенству Српске православне цркве и народу, митрополиту Амфилохију и епископима у Црној Гори у одбрани светиња.
Епископ Атанасије, нагласио је Јоаникије, познавао је карактер српског народа, којег није идеализовао, већ га је веома често критиковао, али га је волио од свега срца.
Владика Јоаникије каже да је упокојење епископа Атанасија велики губитак, али и велики добитак на Небу, саопштено је из Епархије будимљанско-никшићке.
Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије преминуо је синоћ у требињској болници, а биће сахрањен сутра на гробљу манастира Тврдош.
Бећковић: Не могу прежалити епископа Атанасија
Српски академик Матија Бећковић рекао је да не може прежалити умировљеног епископа захумско-херцеговачког и приморског Атанасија, нити замислити да га нема.
“Једино жалим што није умро исти дан кад и његов брат Амфилохије. Пошто је био старији од њега један дан, један дан је и каснио за њим на онај свет”, рекао је Бећковић кратко за “Спутњик”.
Бећковић је о епископу Атанасију писао и у својој збирци поезије “100 мојих портрета”.
Додај коментар