Порфирије: У Степинчевим писмима папи Пију XII има и дубоко проблематичних места

• „Свој боравак и свој живот у Хрватској, коју нећу напустити и нисам напустио, осећам и као велики дуг, најпре Богу, а онда и људима који живе у Хрватској. У том смислу на првом месту православним Србима, а онда у истој мери Хрватима, католицима, муслиманима, Јеврејима, с којима сам делио искуства и добро и зло“
• „Кад се (у Црној Гори) дошло до црвене линије – када је држава донела законе који би одузели све оно што је Црква вековима стекла, није било другог решења него да се дигне глас Цркве. Тај глас се претворио у литије. Све се претворило у један молитвени ход који је на крају резултирао законом који апсолутно признаје црквену имовину“

ПАТРИЈАРХ српски Порфирије рекао је да има писма која је Алојзије Степинац упућивао папи Пију XII и да се у њима могу наћи мјеста која су „дубоко проблематична.“

Он је то рекао за хрватске медији, истакавши:

„Да бисмо надишли предрасуде, важно је да разумемо једни друге. Како бисмо разумели једни друге, потребно је да се упознамо, а да бисмо се упознали, морамо имати комуникацију, морамо имати однос. Тако да свој боравак и свој живот у Хрватској, коју нећу напустити и нисам напустио, осећам и као велики дуг, најпре Богу, а онда и људима који живе у Хрватској. У том смислу на првом месту православним Србима, а онда у истој мери Хрватима, католицима, муслиманима, Јеврејима, с којима сам делио искуства и добро и зло, и многим људима који заправо немају никакав однос према било којој вери“, рекао је поглавар Српске православне цркве у ХТВ-овом Дневнику.

Порфирије, који је био митрополит загребачко-љубљански, рекао је да је с извјесном тугом доживио одлазак из Хрватске те напоменуо да ће до даљњег, док се не одреди нови митрополит, покривати и Загреб и Љубљану.

„Тако да у шали кажем да сам патријарх Београда, Загреба и Љубљане, Срба, Хрвата и Словенаца“, додао је.

Упитан о патријарху Иринеју и његовим ставовима око канонизације кардинала Алојзија Степинца, којег је описао као „усташког викара“, Порфирије је рекао да је Иринеј само изразио недоумице у вези с канонизацијом Степинца те да је потом формирана комисија, не само као израз одлуке папе Фрање него као продукт договора између Иринеја и папе Фрање.

„Ми смо имали плодан рад у тој комисији. Нажалост, свака страна је остала на својим позицијама“, рекао је Порфирије.

Поновио је да у рукама има писма која је Степинац упућивао папи Пију XII. и у којима се заиста могу наћи мјеста која су „дубоко проблематична“.

„То не значи да он није живео у тешком времену и да се може сагледавати у црно-белој техници, али било како било, рад те комисије је био веома плодотворан. Ми смо разговарали о некој теми у овом тренутку која је важна за Католичку цркву, а која је проблем за нас, врло отворено, врло братски, без повишених тонова и имам дојам да је свако боље упознао разлоге оне друге стране“, рекао је Порфирије.

Такође је поручио да Јасеновац, али и свако друго мјесто које има такав карактер, мора бити ослобођен сваке врсте политизације.

„А нажалост, суочени смо с чињеницом да то не бива тако. Политизација таквих места је злоупотреба оних који су једанпут недужно изгубили своје животе и та политизација има за циљ добит само малих група и појединаца“, рекао је Порфирије.

Рекао је и да су се злочинци из Јасеновца и гдје год да су вршени злочини те врсте исписали из сваког народа.

„Ти људи не припадају ниједном народу“, додао је.

На питање о улози СПЦ у политичким збивањима у Црној Гори, Порфирије је рекао да Црква није имала ни политичке циљеве ни политичке намјере без обзира на то што се могу извести политичке конзеквенце по тадашњу владу и садашњег предсједника Мила Ђукановића.

„Оног тренутка кад се дошло до црвене линије и када је држава донела законе који би одузели све оно што је Црква вековима стекла, није било другог решења него да се дигне глас Цркве против такве одлуке. Али тај глас Цркве се претворио у литије. И политички проблеми и политичке трзавице које су тамо постојале, оне су заправо потпуно елиминисане и претвориле су се у један молитвени ход који је на крају резултирао законом који апсолутно признаје црквену имовину“, рекао је Порфирије, изразивши наду да ће закон бити још бољи.