- Свети Архијерејски Сабор СПЦ предложио Цариградској Патријаршији и свим осталим помјесним аутокефалним Православним Црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, како би се потврдили и оснажили саборност и јединство Православне Цркве и убудуће избјегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето Православље
ДВОДНЕВНО заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (6. – 7. новембар текуће године) било је посвећено трима главним темама – стању на Косову и у Метохији, унапређењу школства и просвете у Српској Православној Цркви и црквеној кризи у Украјини после најновијих одлука Цариградске Патријаршије.
Своје виђење стања на Косову и Метохији, као и перспективу борбе за очување те мученичке српске покрајине у саставу Србије у условима непрестаних провокација вођства лажне државе и сталних притисака великих западних сила, Сабор је предочио нашој јавности посебним саопштењем.
Њој је мање-више већ позната и делатност Сабора на пољу црквеног школства и просвете, али саборски став по питању Цркве у Украјини само делимично. Разлог за то је чињеница да је о саборском ставу требало најпре службено обавестити све Православне Цркве, почевши од Цариградске и Московске Патријаршије, и то на одговарајућим језицима (грчки, руски и енглески), а за тај посао је било потребно извесно време. Пошто је то учињено, сада је тренутак да се став Српске Православне цркве изнесе у целости пред нашу јавност.
Сабор најпре са жаљењем констатује да је Цариградска Патријаршија донела канонски неутемељену одлуку да рехабилитује и за епископе призна двојицу вођâ расколничких групација у Украјини, Филарета Денисенка и Макарија Малетича, заједно са њиховим епископатом и клиром, од којих је први својевремено канонски лишен чина, а потом искључен из црквене заједнице и подвргнут анатеми, а други је ионако лишен апостолског прејемства као духовни изданак секте такозваних самосветих, због чега Свети Архијерејски Сабор ту одлуку цариградског Синода сматра необавезујућом за Српску Православну Цркву.
Сабор не признаје наведене личности и њихове следбенике за православне епископе и клирике и, следствено, не прихвата литургијско и канонско општење са њима и њиховим присталицама.
И на крају, Сабор предлаже Цариградској Патријаршији и свим осталим помесним аутокефалним Православним Црквама да се питање аутокефалије и питање православне дијаспоре што скорије размотре на свеправославном сабору, како би се потврдили и оснажили саборност и јединство Православне Цркве и убудуће избегла искушења као што је ово кроз које сада пролази свето Православље.Ср
Епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве
Хммм… најблаже речено немушто саопштење у којем СПЦ изражава жаљење што је Цариградска Патријаршија неканонски рехабилитовала два расколника. А да су ту била двојица пребјега из, рецимо МП, који су канонски признати клирици, СПЦ би сапоштила, на три језика, … шта? Дакле, нигдје не видим да је експлицитно речено да се не слажу са давањем аутокефалности неканоски утемељеној и, у својој бити, политичкој организацији каква је Порошенкова русофобна „црква“. Дапаче, практично позива да се, на свеправославном сабору, дисктутује и та могућност па да се тамо братски одлучи. Не знам само како неко ко ти очигледно ради о глави може бити брат. Но, ово је опет у складу са вруће-хладно сапоштењима патријарха Иринеја, који један дан каже да „ни под коју цену не сме да се доведе под знак питања пуни суверенитет и интегритет Србије на Косову и Метохији“, а други дан понавља као се Вучић за Космет бори „као лав“, док овај се овај, јавно, без страха и стида, и мимо Устава и воље већине народа, сатире како да тај Космет што прије преда сабрату тачију. Све док се СПЦ не огласи јасно и гласно, без остављања пастве у недоумици, по свим овим питањима, дотле ће и добровидећи Срби летаргично и беспомоћно гледати како их у провалију сигурно води слијепи Вучић.