Вучић: Србија мира, Србија која окупља била је основа Патријархове вере

Фото: Курир/Немања Николић

• „Његов живот је имао јасне циљеве: Бога, љубав и Србију. И не мање од тога, целокупан српски народ, ма где да живи. Његов Бог је био Бог разума, онај који прашта, који разуме, који воли. Бог свих нас, онај који не дели, него спаја, онај који нас учи и који нас чува”
• „Патријарх Иринеј градио је овај Храм градећи све нас, верујући да његова величина није само у велелепности, у божанственом мозаику, него у заједништву које тај свети храм симболизује и на које позива. Храм Светог Саве, који је патријарх толико желео и завршио, храм баш те и такве Србије“

ЉУБАВ је била основа вере почившег патријарха Иринеја, а његова Србија била је она коју је и сам стварао – Србија мира, Србија која разуме и која окупља, рекао је данас председник Александар Вучић.

У бесједи на сахрани патријарха Иринеја, још је рекао:

„Почивши поглавар СПЦ склопио је очи онако како је и живео – у миру, са собом, Богом, са црквом и људима.

Тај живот је имао јасне циљеве: Бога, љубав и Србију. И не мање од тога, целокупан српски народ, ма где да живи. Његов Бог је био Бог разума, онај који прашта, који разуме, који воли. Бог свих нас, онај који не дели, него спаја, онај који нас учи и који нас чува.

Љубав је била основа сваке патријархове вере, и као код сваког правог хришћанина, била је већа од свега осталог, јер је добро знао да су и вера и нада немогуће без љубави, без срца које се предаје и Богу и људима.

А његова Србија је била управо она, коју је и сам стварао. Србија мира, Србија која разуме, Србија која окупља, која побеђује радом и мудрошћу, Србија која не уме и нема потребу да мрзи.

Патријарх Иринеј градио је Храм градећи све нас, верујући да његова величина није само у велелепности, у божанственом мозаику, него у заједништву које тај свети храм симболизује и на које позива.

Храм Светог Саве, који је патријарх толико желео и завршио, храм баш те и такве Србије.

На много начина, он је и био и овај наш храм. Саборни, мудри, пун милости и љубави. Пред њим, нашим духовним оцем, ми се нисмо делили. Пред њим није било зађевица, зависти, злобе и мржње.

Почивши патријарх склопио је очи и предао душу Богу, са само једном жељом, једним аманетом, за све који смо остали“.