- Само од априла 1992. до половине јануара 1993. године у сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба, већином цивила, међу којима већи број жена и дјеце. Уништена су 43 српска села са више од 100 заселака
ЗВАНИЧНИЦИ Републике Српске и Србије, делегације и представници организација проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, положили су данас вијенце код централног Спомен-крста на гробљу у Братунцу и одали почаст за 3.265 страдалих Срба у Средњем Подрињу.
Претходно је служен парастос и прислужене свијеће за покој душа погинулих.
Вијенац су положили предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић и изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић.
Цвијеће су положили амбасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов, државни секретар Министарства рада Србије Зоран Антић, представници Борачке организације Републике Српске, Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза логораша Српске, ветерана, те делегације општина из регије Бирач, канцеларије ОХР-а у Братунцу и други.
Вишковић је рекао да су у Подрињу почињени стравични злочини над српским становништвом и да за масовне злочине нико није одговарао.
„Хришћански је праштати, али не смијемо заборављати. Како опростити злочинцима који су убијали дјецу док не одговарају за злочине?„, упитао је Вишковић.
Он је истакао да институције Републике Српске никада неће одустати од доказивања истине о рату у БиХ и одговорности свих починилаца злочина.
„Увијек ћемо подсјећати на ове злочине, организовати одавање почасти и нећемо дозволити да се жртве забораве да нам се опет не би поновила иста несрећа као у претходним ратовима“, поручио је Вишковић.
Од априла 1992. до половине јануара 1993. године у сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба, већином цивила, међу којима већи број жена и дјеце. Уништена су 43 српска села са више од 100 заселака, те више вјерских објеката, девастирана гробља и полупани скоро сви крстови у српским селима.
Након што је Сребреница проглашена заштићеном демилитаризованом зоном УН у прољеће 1993. године, упади муслиманских јединица из те енклаве и даље су били чести јер су злоупотребљавале заштиту, а нису биле разоружане и изводиле су разне диверзантске акције на српска села и положаје.
Помен српским жртвама из средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату организује се у знак сјећања на страдање Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.
Од 22 нестала српска цивила и војника 10 још није пронађено, а остали су случајно откривени и ексхумирани 2011. године на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака и идентификовани су и достојно сахрањени на Петровдан 2012. године.
На Петровдан 1992. године муслиманске јединице из Сребренице напале су српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.
Тако су наставили реализацију свог плана етничког чишћења започетог у априлу те године, по којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли, јер су осим убијања и прогона становништва, паљења имовине, уништавали и српска гробља и богомоље.
За бројне масовне злочине над српским цивлима у овом крају нико није одговарао.
Обиљежавање 28 година од страдања Срба у средњем Подрињу организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова уз примјену епидемиолошких мјера са ограниченим бројем учесника.
Додај коментар