Ћулум: Нови мигрантски талас може озбиљно нарушити стање безбједности у Српској

• Дарко ЋУЛУМ: Опомињуће је тренутно стање безбједности у Унско-санском кантону, гдје је евидентирано 600 случајева нарушавања безбједности више него у ранијем периоду, а све су починили мигранти. Изводили су крађе, тешке крађе, разбојништва, силовања, покушаје убистава, наносили тјелесних повреда, узурпирали имовину грађана и друга кривична дјела
• На територији Српске током 2018-те откривено 4.607 миграната који су углавном долазили из Пакистана, Сирије, Ирана, Ирака и Авганистана

ДИРЕКТОР Полиције Републике Српске Дарко Ћулум упозорио је данас да се у току ове године очекује наставак мигрантске кризе која може озбиљно да наруши стање безбједности у Српској.

Ћулум је истакао да је један од аргумената за такву процјену тренутно стање безбједности у Унско-санском кантону, гдје је евидентирано 600 случајева нарушавања безбједности више него у ранијем периоду, а све су починили мигранти.

„Мигранти су на том подручју вршили крађе, тешке крађе, разбојништва, силовања, покушаје убистава, наношење тјелесних повреда, узурпацију имовине грађана и друга кривична дјела. Ово сигурно прераста у безбједносни проблем, поред здравственог, хуманитарног и финансијског аспекта ове кризе“, рекао је Ћулум Срни.

Према његовим ријечима, доласком љепшег времена за очекивати је да ће доћи и до већег прилива миграната на подручју Српске и цијеле БиХ.

„Ми ћемо са Граничном полицијом БиХ покушати да зауставимо илегалан прелазак миграната, а имамо добру сарадњу са земљама у окружењу. Наше мишљење је да треба затворити границу да мигранти не могу улазити, јер када уђу на подручје Српске и БиХ ми имамо проблем. Гђе су год концентрисани мигранти они праве проблеме и врше кривична дјела“, нагласио је Ћулум.

Он је упозорио да постоји и проблем у вези са процесуирањем миграната и да је тужилаштво до сада процесуирало само два мигранта на подручју Унско-санског кантона и то оба за најтежа кривична дјела.

„Само њима је одређен притвор, све остало иде у редовну процедуру, а када оде у редовну процедуру мигрант изађе из државе и немате више кога процесуирати“, рекао је Ћулум и додао да ће процесуирање миграната бити тема наредног састанка на нивоу БиХ којем ће присуствовати директори полиције и главни тужиоци.

Према његовој оцјени, мигрантска криза је и даље присутна на подручју Српске, али тренутно због зиме са нешто смањеним интензитетом.

Полиција Српске је у овој години открила 193 мигранта и они су предати Граничној полицији и Служби за послове са странцима БиХ.

„Став Владе Републике Српске је и даље да нема услова и капацитета за смјештај миграната на територији Српске и кретања миграната без наџора полиције. Интензивиран је рад свих полицијских управа на терену с циљем проналаска миграната и имамо бољу сарадњу са локалним заједницама у цијелој Српској“, истакао је Ћулум.

Статистика Министарства унутрашњих послова Републике Српске показује да је на територији Српске у прошлој години откривено 4.607 миграната који су углавном долазили из Пакистана, Сирије, Ирана, Ирака и Авганистана.

„Највећи прилив миграната је био на подручју Полицијске управе Бијељина, а када је ријеч о градовима највише их је откривено на подручју Бијељине, Бањалуке, Зворника, Фоче и Приједора“, каже Ћулум и додаје да је у 2018. години на подручју Српске откривено 37 кривичних ђела која се односе на кријумчарење миграната.

Према његовим ријечима, у структури миграната 95 одсто су мушкарци старости до 35 година, а у више од 95 одсто случајева мигранти код себе немају никакаве личне документе.

„Они имају новац и мобилне телефоне, а приликом узимања личних података дају лажне информације, поготово када изјаве узимају у Граничној полицији и Служби за послове са странцима. Али, постоји евиденција у Служби за послове са странцима гдје узимају комплетну биометрију и отиске прстију и дланова тако да се може извршити идентификација у базама земаља које имају регистроване њихове податке“, рекао је Ћулум.

Он је додао да мигранти и даље приликом откривања у великој већини случајева изражавају намјеру за подношење захтјева за азил, али те захтјеве не подносе.

„Они само тих мјесец дана стварају простор како би изашли из БиХ, али ситуација на терену је таква да они не могу изаћи јер им хрватска гранична полиција не дозвољава улазак у Хрватску. Због тога су сконцентрисани на подручју Унско-санског кантона“, напоменуо је Ћулум.

(Срна)