- „Чак и једна мала криза која се односи на двије или три стотине миграната у стању је да покрене цијели механизам свађања, препуцавања, подношења кривичних пријава, неслагања различитих нивоа власти и још грубих или тешких ствари2
- „Ми морамо погледати истини у очи, нема више да се ствари гурају под тепих и да се правимо слијепи, невјешти или неспособни да разумијемо да је то велики проблем“
ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске, Жељка Цвијановић, изјавила је данас у Бијељини на отварању регионалне конференције о тероризму и мигрантској кризи да је јако незадовољна поступањем институција на нивоу БиХ када је у питању овај и сваки други проблем за који су оне надлежне.
„Ова земља нема ни институције ни механизме на нивоу БиХ да одговори ниједном проблему“, оцијенила је Цвијановићева.
Она је навела да је то показала тренутна ситуација са мигрантском кризом у БиХ.
„Једна мала криза која се односи на двије или три стотине миграната у стању је да покрене цијели механизам свађања, препуцавања, подношења кривичних пријава, неслагања различитих нивоа власти и још грубих или тешких ствари“, рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, то је разлог више да Република Српска његује и јача Министарство унутрашњих послова (МУП).
„То је једина униформисана снага Републике Српске. Ми смо га низ година јачали, кадровски и организационо, обезбјеђујући опрему, возила, наоружање, униформе. То ћемо радити и убудуће, спремајући МУП за оно што јесу савремени изазови и пријетње“, истакла је Цвијановићева.
Она је изразила очекивање да ће и регионална конференција у Бијељини дати допринос заједничком циљу – да се препознају изазови и рјешавају проблеми онда када се они догоде.
У уводном обраћању, Цвијановићева је истакла да је изузетно важно да се на сваки начин, укључујући и конференције овог типа, траже заједнички одговори на проблеме који су заједнчики, исти или једнако оптерећујући за све земље у региону, као и глобално.
„Сматрам да је то као у медицини, на безбједносне изазове можете реаговати тако што ћете их на вријеме препознати и на неки начин покушати неутралисати, а онда када се болест развије морате да добро дијагностикујете и знате шта се десило, да можете да лијечите, што је сложен процес“, навела је она.
Цвијановићева је изразила подршку свим напорима који доприносе парирању савременим безбједносним изазовима.
„Не говорим само о тероризму који јесте дефинитивно једна од глобалних, озбиљних пријетњи, али сада нас брине и чињеница да имамо толики број илегалних, незаконитих улазака (у БиХ)“, навела је она.
Цвијановићева је упитала: како је могућ толики број незаконитих прелазака границе, улазака у неку земљу и боравка, а да друштво и заједница не знају ништа, ни колико ће ти људи боравити, ни шта је коначно њихова намјера.
„Без обзира што сте опредијељени да се понашате на начин који ће одговорити неким хуманитарним потребама оних који су дошли, ви као друштво не знате ништа, ни одакле су они заиста дошли, ни како ће и гдје уопште отићи са ваше територије, а да не говорим о свим оним безбједносним и медицинским изазовима које таква ситуација носи“, оцијенила је Цвијановићева.
Предсједник Владе Републике Српске је поручила да је вријеме да се у БиХ „погледа истини у очи“.
„Ми морамо погледати истини у очи, нема више да се ствари гурају под тепих и да се правимо слијепи, невјешти или неспособни да разумијемо да је то велики проблем“, сматра Цвијановићева.
У Етно-селу „Станишићи“ у Бијељини данас је почела тродневна конференција под називом „Регионална сарадња у сузбијању прекограничног криминала: Савремени изазови тероризма и мигрантске кризе“ на којој учествују стручњаци из Републике Српске, Србије и Црне Горе, као и њемачке фондације „Ханс Зајдел“.
Регионалну конференцију организују бањалучки Факултет безбједносних наука, Криминалистичко-полицијски Универзитет из Београда и њемачка Фондација „Ханс Зајдел“.
Декан Факултета безбједносних наука Предраг Ћеранић најавио је да ће на конференцији бити ријечи о мигрантској кризи, превентивном дјеловању, о радикализму који води ка тероризму, о феномену укључености жена у терористичке акције, као и утицају терористичких напада на психолошко стање дјеце.
(Срна)
Додај коментар