- „Већ смо нашли смо изворе да буџет буде ликвидан и да исплаћује све обавезе. Мораћемо се задужити између 500 и 600 милиона КМ“
- „У четвртак смо разговарали са представницима ММФ и речено је да БиХ треба да добије кредит у износу од 330 милиона евра. Ми сада треба да договоримо подјелу између Српске и ФБиХ, па да се потпише уговор. Ми сматрамо да омјер за расподјелу треба да буде 60:40 у корист ФБиХ, а они сматрају да је то 70:30“
- „Донијели смо и одлуку да рок за плаћање пореза на добит и разних такса и накнада помјеримо са 31. марта до краја јуна, а послије тога свако ко жели то може да плати у ратама до краја године. Они који су плаћали 600 КМ годишњи паушал сада ће плаћати 240 КМ“
- Потврдила да је Српска тражила да буде смањена стопа резерве Централне банке БиХ, као и да новац који постоји изнад обавезних резерви буде повучен и дат привреди, а не буџетима: „Било би нормално да се тај вишак користи, прије него да се задужујемо код међународних финансијских институција, јер би тај новац био враћен“
МИНИСТАР финансија Републике Српске Зора Видовић истакла је да ће за све интервенције које Влада планира да реализује због вируса корона достићи износ од 840 милиона КМ.
Видовићева је рекла да већ имају одређене изворе као што су међународне финансијске институције, задуживање на међународном тржишту, издавање хартија од вриједности на домаћем тржишту, донације и слично.
„Та конструкција је заокружена. Не кажем да сада имамо та средства на располагању, али имамо извјесну ситуацију да ћемо то обезбиједити. Нашли смо изворе да буџет буде ликвидан и да исплаћује све обавезе. Мораћемо се задужити између 500 и 600 милиона КМ“, нагласила је Видовићева за АТВ, а пренијела „Срна“.
Према њеним ријечима, у четвртак су разговарали са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) и речено је да БиХ треба да добије кредит у износу од 330 милиона евра.
„Ми сада треба да договоримо подјелу између Републике Српске и Федерације БиХ (ФБиХ), а када то договоримо биће потписан уговор, та средства ће бити оперативна и служиће искључиво за санирање ове ситуације. Ми сматрамо да омјер за распођелу треба да буде 60:40 у корист ФБиХ, а они сматрају да је то 70:30“, рекла је Видовићева за „АТВ“.
Према њеним ријечима, ММФ није постављао услове него је препоручио да буде усвојен буџет институција БиХ, да ФБиХ промијени Закон о дохотку, те да не буду диране резерве у Централној банци БиХ.
Она је додала да је завршен аранжман са Свјетском банком, а ради се о помоћи за лијекове, те да Српској припадају 14,2 милиона долара и тај новац требао би имати на располагању наредне седмице.
Говорећи о стању републичких финансија, Видовићева је истакла да је буџет стабилан, те да су исплаћене све обавезе.
„Посебно ми је драго да смо исплатили све субвенције за пољопривреду јер иде сјетва и сада је важније него икада да она буде што обимнија“, каже Видовићева.
Јануар, фебруар и прва половина марта, додала је она, био је веома добар када је ријеч о приходима у буџет, али од 20. марта до краја пад је био 50 одсто у односу на исти период прошле године.
„Март смо завршили са 34 милиона КМ мање у односу на исти мјесец прошле године. Приходи од ПДВ-а су једини порасли као посљедица много веће куповине робе него у нормалним условима јер су људи у страху, те због мањег увоза сировина. Према процјенама Управе за индиректно опорезивање БиХ и април ће бити добар“, нагласила је Видовићева.
Говорећи о мјерама за санирање посљедица вируса корона, Видовићева је рекла да су са банкама соговорили да омогуће продужење отплате кредита правним и физичким лицима.
Она је истакла да је рок за пријаву пореза по завршном рачуну продужен са краја марта на крај априла.
„Донијели смо и одлуку да рок за плаћање пореза на добит и разних такса и накнада помјеримо са 31. марта до краја јуна, а послије тога свако ко жели то може да плати у ратама до краја године. Они који су плаћали 600 КМ годишњи паушал сада ће плаћати 240 КМ“, појаснила је Видовићева.
Она је подсјетила да је донесена одлука да за око 40.000 радника у дјелатностима које због наредби Републичког штаба за ванредне ситуације нису могле да раде за март буду исплаћени доприноси из буџета за шта је потребно између 17 и 19 милиона КМ.
„Април ће бити тежак јер очекујемо проблеме у индустрији која је у марту углавном радила. Очекујемо да ће у априлу у индустрији значајан број радника остати без посла и да ће укупан број оних који не раде порасти на 60.000 до 70.000. За све њих који не буду радили, осим оних који су добили отказ јер они иду на биро и имаће накнаде од државе, за април ћемо исплатити минималну плату од 520 КМ и доприносе што ће укупно износити 60 до 65 милиона КМ. Њима послодавац, уколико је у могућности и жели, може исплатити и додатни износ“, каже Видовићева.
Она је оцијенила да ће ту мјеру морати примијенити и у мају, те изразила наду да ће криза почети јењавати у јуну јер су пројектовали измирење тих обавеза закључно са јуном.
Иако ће на овај начин поспјешити пуњење јавних фондова, Видовићева је навела да је процијењено да ће Фонд здравственог осигурања имати пад прихода од доприноса у овој години између 170 милиона и 180 милиона КМ, док ће и Фонд ПИО осјетити тај пад због чега ће из буџета бити неопходсне веће дотације за пензије.
Према њеним ријечима, на поменуте мјере треба додати и 100 милиона КМ привреди када криза прође како би помогли угроженим гранама.
„Прошлу годину смо завршили са 77 милиона КМ суфицита и тај новац нам је послужио у овом периоду, али треба имати у виду да смо за медицинска средства већ потрошили 50 милиона и вјероватно ћемо потрошити још 50 милиона КМ“, истакла је Видовићева.
Према њеним ријечима, у мају ће бити завршен ребаланс буџета Српске, а тренутне процјене су да ће приходи бити смањени за око 200 милиона КМ.
Видовићева је додала да ће бити смањени трошкови, пролонгирањем одређених инвестиције и одустајањем од планиране набавке аутомобила за поједина министарства, хеликоптера и слично.
„Све што није неопходно ћемо смањити да бисмо уравнотежили буџет. Не можемо одустати од инвестиција у путну инфраструктуру и енергетику. Грађани који имају примања из буџета не треба да брину за пензије, плате, борачка и социјална давања, субвенције за пољопривреду… Смањиваћемо друге трошкове, али не смијемо дозволити да буџет дође у неликвидност и не измирује те обавезе“, рекла је Видовићева.
Говорећи о Централној банци, она је поновила да је Српска тражила да буде смањена стопа резерве, као и да новац који постоји изнад обавезних резерви буде повучен и дат привреди, а не буџетима.
„Било би нормално да се тај вишак користи, прије него да се задужујемо код међународних финансијских институција, јер би тај новац био враћен“, поручила је министар финансија Српске.
Она је рекла да међународна заједница сматра да БиХ има најефикаснији систем ПДВ-а, иако би било боље увести диференцирану стопу.
„Сматрам да је неправедно да плаћате исти ПДВ на алкохол, козметику, дјечију храну и основне животне намирнице“, оцијенила је Видовићева.
Говорећи о захтјеву за одгађање плаћања ПДВ-а са 10. у мјесецу на крај мјесеца, она је рекла да то није велика помоћ привредницима.
„Опција да се плаћа по реализованом послу је нешто друго и то би у великој мјери допринијело олакшању пословања привреде, али треба направити анализе шта би то значило за буџете“, рекла је Видовићева.
Додај коментар