- „Намјера нам је да кроз јавне инвестиције у свим секторима од енергетике, електропреноса, ауто-путева, аеродрома у Требињу и многих других инвестиција које треба да дођу, идемо у правцу снажног развоја Српске“
- „Српска има већи просјек плата него у ФиХ у посљедњих годину дана. То неће нико из опозиције споменути, а до само прије годину она је била знатно мања у односу на други ентитет“
- „Бошњаци су дигли галаму да оспоре градњу ХЕ Бук Бијела са Србијом. А каква је разлика између Дрине у Фочи и Неретве у Мостару, с обзиром на то да су федерална и кантоналне владе у протеклом периоду донијеле више од 200 концесија? Нама није пало на памет да оспоравамо ниједну концесију на Неретви, ни на ријеци Босни. Овог тренутка у концесионој процедури је седам концесија у ФБиХ, пет на Босни и двије на Неретви, за изградњу хидроцентрала. Ако Уставни суд БиХ каже да су воде државна имовина, да ли су онда Босна и Неретва државна имовина?“
- „Веома је симптоматично да од три народа у БиХ два нису задовољна, а бошњачки лидери мисле да су они у праву. Како су они у праву кад два од три народа нису задовољна БиХ оваквом каква јесте? Бошњаци мисле да само они полажу права на БиХ, да је БиХ Богом дата њима и њима припада. Сви ми знамо ко нам је прадјед, дјед, отац, знамо своје поријекло и то нам нико не може и неће одузети. Наша дједовина је само наша и тако ће остати“
ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Радован Вишковић истакао је у интервјуу Срни да је намјера Српске да до краја године покрене инвестициони циклус вриједан неколико милијарди марака.
– Намјера нам је да кроз јавне инвестиције у свим секторима од енергетике, електропреноса, ауто-путева, аеродрома у Требињу и многих других инвестиција које треба да дођу, идемо у правцу снажног развоја Српске – нагласио је Вишковић.
Он је навео да ће се у наредном периоду интензивно радити на реализацији низа капиталних пројеката од ауто-путева, хидроцентрала, аеродрома у Требињу, бањских љечилишта…
– Влада кроз јавне инвестиције у суштини жели да повећа и свој БДП, да подигне економску снагу на већи ниво, јер су јавне инвестиције мотор и покретачка снага других ствари које се везују за јавне инвестиције, а то је запошљавање више људи, повећана потрошња и продаја робе… Све то утицаће и на бољу економску слику Републике Српске – појаснио је Вишковић.
Он је нагласио да су предности јавних инвестиција у чињеници да ће домаћи привредни субјекти имати више посла и више запослених, а са друге стране кроз „упумпавање“ тих средстава у новчане токове у Републици Српској повећава се јавна потрошња, раст инвестиција и поврат директних и индиректних пореза, због чега ће буџет имати значајне бенефите.
Говорећи о инфраструктурним пројектима, Вишковић је навео да очекује на јесен почетак радова на изградњи ауто-пута Бањалука-Приједор.
Он је подсјетио да је Влада потписала концесиони уговор прије двије, три године, али се каснило у динамици због пандемије вируса корона, наводећи да је Влада добила увјеравање кинеског партнера да ће у октобру почети изградња овог ауто-пута.
Вишковић је нагласио да су у току радови на изградњи ауто-пута Београд-Бањалука, моста на Сави, ауто-пута Бањалука-Градишка….
– Када је ријеч о изградњи пута Фоча-Шћепан Поље, он се мора наново градити. Пут ће бити измјештен и за то већ постоји пројекат који је донирала ЕБРД као помоћ за Републику Српску уз посредство ЕУ. То је инвестиција од око 75 милиона евра. Ми смо тај пројекат кандидовали као заједнички јер је од значаја за БиХ и прихваћен је. Сада очекујемо да се заврше све процедуре, да уђемо у позицију да обезбиједимо та средства од ЕБРД као финансијера и да идемо на расписивање тендера и избор извођача радова – појаснио је Вишковић.
Он је нагласио да је за Републику Српску веома важан и пут од Брода на Дрини према Шћепан Пољу.
– На тај начин желимо да тим путним правцем ријешимо и Херцеговину, јер планирамо да радимо нови пут од Тјентишта, кањоном Сутјеске до Дрине и мост преко Дрине који би се спојио на пут Брод на Дрини – Шћепан Поље како би избјегли критични дио пута од Тјентишта према Броду на Дрини. Та дионица је, без обзира на наше инвестиције и рехабилитацију, веома несигурна због нестабилног тла и често се дешава да терен клизи и за пар мјесеци након што се уради поново тоне, пуца и настају проблеми – истакао је Вишковић.
Он је рекао да је донесена одлука да се градњом те нове дионице, која би се повезала на пут Брод на Дрини-Шћепан Поље, на квалитетан начин ријеши и путна комуникација од Фоче према Гацку и даље према Херцеговини.
Очекује се раст БДП-а
Када је ријеч о економској ситуацији у Српској, Вишковић је рекао да се у наредном периоду очекује значајно побољшање и раст БДП.
– Раст БДП за први квартал ове године је два одсто, а 2020. годину био је минус 2,8 одсто. Кад се направи нивелација то је раст од 4,8 одсто што је већ велики успјех. Биљежимо и значајан раст прихода, и директних и индиректних, у буџет Српске и захваљујући томе били смо у позицији да креирамо законска рјешења о повећању плата за одређене буџетске кориснике (полиција, здравство, правосуђе, изузев судија и тужилаца) која су ступила на снагу 1. јуна.
– Кроз подизање неопорезивог дијела плате са 500 КМ на 700 КМ, успјели смо да омогућимо и радницима који раде у реалном сектору и онима који нису били обухваћени овим повећањем да осјете раст плата – нагласио је Вишковић.
Он је додао да очекује од послодаваца да издвоје одређена средства како би повећали плате својих запослених.
– Економски показатељи за скоро шест мјесеци ове године су доста добри с обзиром на сва дешавања. Раст БДП који имамо у првом кварталу ове године и раст прихода дају нам за право да можемо да реализујемо све планиране пројекте, јер имамо реалне изворе финансирања – истакао је Вишковић.
Када је ријеч о запошљавању, Вишковић је рекао да најновији податак Завода за запошљавање показује да је од 10. марта прошле године до данас 5.007 људи више који су добили посао у односу на оне који су изгубили радно мјесто.
– Ови подаци говоре да је више него јасно да је све оно што смо радили дало резултате, иако то није било лако остварити. Уз макисмално поштовање према нашим грађанима, ипак се мора примијетити да није све тако црно како поједини медији и политичари желе да представе. Ако погледамо само податак о броју возила, ми у Српској сваке године имамо раст регистрованих возила што је добро, али морао сам навести ту чињеницу с обзиром да нас сваки дан поједини медији и опозиција ‘бомбардују’ лажима да је све пропало, да нема живота и слично. Нико не каже да је одлично, али није ни црно. Сви смо ми свјесни да има људи који тешко живе и настојимо да помогнемо колико институције то могу – рекао је Вишковић.
Он је навео да аргументи и статистички подаци демантују неистине које шири опозиција.
– Нећу да се упоређујем са било ким, а посебно са другим ентитетом, али морам нагласити да је наша плата већа него у ФиХ у посљедњих годину дана. То неће нико из опозиције споменути, а до само прије годину она је била знатно мања у односу на други ентитет – истакао је Вишковић.
Успјешна борба против пандемије
Говорећи о епидедмиолошкој ситуацији, предсједник Владе је рекао да је чињеница да је вирус корона и даље међу нама, али је олакшавајућа околност да је у посљедње вријеме знатно мањи број заражених.
– Мањи број заражених и процес имунизације дају нам за право да бар у овом љетном периоду можемо да планирамо неке ствари, да покушамо бар донекле да се вратимо у стање нормале. Републички штаб за ванредне ситуације и Институт за јавно здравство заједно креирају мјере заштите, поштујући све препоруке медицинске струке. Република Српска је све вријеме имали најлиберарније мјере у односу на земље у окружењу и свијету, али увијек смо водили рачуна да не направимо неку грешку и да не скочи број заражених због нашег пропуста – навео је Вишковић.
Он је додао да још нико нема процјену до када ће пандемија вируса корона да траје и пред свима је питање шта се може очекивати на јесен.
– Сви би ми вољели да прогласимо крај пандемије и да кренемо са нормалним животом, али и даље се морамо придржавати препоручених мјера, морамо бити опрезни и функционисати у складу са тим. Такође, у сваком моменту институције морају да буду спремне, да имају довољно болничких капацитета, заштитне опреме, лијекова. То морамо имати по сваку цијену и не смијемо никада дозволити да набављамо у тренутку када затреба. Ми имамо свој план и динамику и редовно обезбјеђујемо све што је неопходно здравственим установама. Тако смо радили све вријеме пандемије и хтио неко да призна или не направили смо епохалне потезе у здравственом систему. Ниједном се није десило да немамо респиратора, кисеоника, болнички кревет, заштитне опреме, потребних лијекова. Сву потребну опрему смо обезбиједили и веома брзо реаговали на сваки процес током пандемије – нагласио је Вишковић.
Он је истакао да је од почетка пандемије до данас за различите намјене издвојено 247 милиона марака.
– У почетку је исплата ишла преко Фонда солидарности, а потом посредством Компензационог фонда. То су значајна средства и волио бих да видим разне критичаре који само критикују како би се они снашли у овој пандемији која је захватила цијели свијет и гдје су здравствени системи били у веома тешким ситуацијама – рекао је Вишковић.
Наводећи да су институције Српске максимално радиле на спашавању и заштити људских живота, Вишковић је навео податак да само једно лијечење пацијента на респиратору кошта неколико десетина хиљада евра.
– Како се пролазили дани и мјесеци, све чешће смо имали пацијената који су морали да проведу на болничком лијечењу и по мјесец дана, а у једном моменту у марту смо имали 1.500 ковид пацијената у здравственим установама широм Републике Српске. Ми смо успјели свима да обезбиједимо сву потребну његу, направили смо нове објекте… Огроман труд је уложен у борбу са пандемијом, како републичких институција тако и здравствених радника, али и грађана који су били изузетно савјесни и поштовали мјере на чему смо им веома захвални – нагласио је Вишковић, изразивши жаљење због људи који су изгубили битку са вирусом корона.
Он је подсјетио и да је, према подацима којима располаже, само Република Српска обезбиједила бањски опоравак ковид пацијентима.
– Према информацијама људи из струке, то представља значајну помоћ људима у опоравку након прележане инфекције вирусом корона, а свакако је веома битна чињеница да је то бесплатано за наше грађане, јер све иде на терет Фонда здравственог осигурања – истакао је Вишковић.
Средства од продаје обвезница
Говорећи о значају Стратегије управљања јавним финансијама Српске за период од 2021. до 2025. године, који је Влада недавно усвојила, Вишковић је нагласио да је то један од кључних докумената који јасно и децидно, кроз пет, шест циљева, прописује како треба сви да се домаћински односе према финансијама.
– Кроз овај документ јасно смо написали ко је носилац којих послова и ко је одговоран. Ми смо свјесни да обвезнице које су емитоване на Бечкој берзи 2017. године морају да се врате 2023. Исто тако и обвезнице са Лондонске берзе морамо да вратимо 2025. године. Кроз ту стратегију је све дефинисано и знају се извори средстава и приходи, а када дође вријеме за враћање кредита зна се из којих средстава се враћа. Ту област смо уредила системски и на тај начин водимо рачуна о свакој марки која дође у Републику Српску – истакао је Вишковић.
Говорећи о сарадњи са ММФ-ом, премијер Српске је рекао да је недавно одржан састанак са делегацијом Мисије ММФ-а у БиХ на којем је анализирано шта је Српска урадила у протеклом периоду.
– Добили смо похвале за све потезе које смо предузели, а нови аранжман нисмо добили не зато што нисмо спремни да проведемо неку реформу већ зато што не желимо да урушимо суверенитет Републике Српске. Не желимо да у финансијски дио уплићемо политику и зато смо изашли на Лондонску берзу. Сви су очекивали да ће Република Српска пасти на кољена и да ће морати да потпише све што се стави на папири јер нема други излаз. Играли су на карту да нама тај новац треба и да ћемо пристати на све. Томе су се радовали и наши драги пријатељи из Српске који све критикују и онда је настала паника када смо изашли на Лондонску берзу и набавили потребна средства – рекао је Вишковић у интервјуу Срни.
Он је навео да је Српској тада помогло и Министарство финансија Србије које је дало инструкције, савјете и упуте како изаћи на свјетско финансијско тржиште.
Када смо успјели изаћи на Лондонску берзу добили смо похвале и Србије и Црне Горе и свих људи из струке, осим наших душебрижника који су данима причали да је висока каматна стопа, а она је иста као и она из 2017. коју смо имали на Бечкој берзи. Тада нису то критиковали, а сада када нису знали више шта ће онда су почели са критикама. При томе неће да кажу колику је каматну стопу имала Србија када је први пут изашла на берзу, Русија Турска, Естонија, Литванија, Црна Гора, Македонија… Много већу него Српска – рекао је Вишковић.
Он је појаснио да је финансијски бонитет или рејтинг Републике Српске исти као и БиХ – Б3, а када су финансијски стручњаци радили бонитет Српске за излазак на Берзу њено укупно задужење и економски показатељи добили су највеће оцјене, а најмањи на административно уређење БиХ.
– Да ли неко мисли да се може доћи на Лондонску берзу и продавати магла? Купци наших обвезница су провјерени људи у свијету бизниса и они данас широм свијета тргују њима. Тиме је Република Српска постала позната у свијету и изашла на међународно финансијско тржиште, а дежурни критичари критикују само због политиканства и покушаја прикупљања јефтиних политичких поена – нагласио је Вишковић.
Поновио је да су сва средства од продаје обвезница на рачунима Републике Српске и према њима ће се односити домаћински, она су ушла у укупни јавни дуг, а приче које пласира опозиција су апсолутно неутемељене и без иједног аргумента.
На питање да ли је БиХ препрека развоју и напретку Републике Српске, Вишковић је потврдио да се нажалост мора сложити са том чињеницом, а то, између осталог, потврђује и податак да је Српска имала лошији рејтинг на Лондонској берзи управо због БиХ.
– Такође, најновији доказ који је иде у прилог тој тврдњи јесте и прашина која се дигла из другог ентитета због изградње Бук Бијеле. Ми смо 50, 60 година од прве идеје о овом историјском пројекту дошли у ситуацију да, заједно са Србијом, можемо да то и реализујемо, али друга половина БиХ дигла је галаму да то спријечи – нагласио је Вишковић.
Он је упитао каква је разлика између Дрине у Фочи и Неретве у Мостару, с обзиром на то да су федерална и кантоналне владе у протеклом периоду донијеле више од 200 концесија.
– Нама није пало на памет да оспоравамо ниједну концесију на Неретви, ни на ријеци Босни. Овог тренутка у концесионој процедури је седам концесија у ФБиХ, пет на Босни и двије на Неретви, за изградњу хидроцентрала. Ако Уставни суд БиХ каже да су воде државна имовина, да ли су онда Босна и Неретва државна имовина? Како једни аршини вриједе за једне, а други за друге. Дрина у Фочи није државна граница, она је граница на потезу од Бајине Баште до Зворника и сутра ако се буде градила средња Дрина у околини Братунца то је у надлежности Комисије за концесије БиХ и нико у Републици Српској то не спори. Наравно да ће за то требати сагласност и Српске и ФБиХ и Комисије за концесије БиХ и Србије – појаснио је Вишковић.
Он је упитао зашто се онда Српској неко мијеша у Фочи гдје је најближа државна граница удаљена око 20 километара од мјеста градње Бук Бијеле.
– Све то показује да је БиХ нама оптерећење и нисам срећан због тога. Зато позивам други ентитет да се дозову памети и да радимо да БиХ направимо функционалном. Ако ми не сметамо вама, немојте ни ви нама. Ми смо територијално подијељени ентитетском линији, по територијалном принципу и зашто да правимо проблеме једни другима? Нисмо могли да живимо скупа, водио се рат, добили смо Дејтон, имамо БиХ која је дејтонски уређена, зашто 30 година од ратних дешавања не можемо да живимо као добре комшије него и даље живимо по оној народној „нека комшији цркне крава“ – рекао је Вишковић.
Он је нагласио да ће користи од изградње ХЕ „Горњи хоризонти“ гдје је Бук Бијела, Фоча и Паунци, имати и БиХ и други ентитет, наводећи примјер да ће се жељезо за градњу куповати у Зеници, грађевински материјал ће се набављати у оба ентитета, биће отворена нова радна мјеста за све, енергетска стабилност БиХ биће побољшана, испуниће европске директиве да има што више зелене енргије…
– Све су то бенефити за оба ентитета и не видим шта је проблем? Зато што градимо са Србијом? Да ли се тако гради БиХ? Не гради, напротив, само се разграђује – констатовао је Вишковић.
Он је упитао да ли се тиме шаље порука да за нас из Републике Српске нема мјеста у БиХ, те да се онда поставља питање ко је против БиХ – ми или они?
– Они који се куну у БиХ чине све да је сруше, а да им је стало до БиХ знали би како да приволе Србе и Хрвате да живимо заједно. Веома је симптоматично да од три народа у БиХ два нису задовољна, а бошњачки лидери мисле да су они у праву. Како су они у праву кад два од три народа нису задовољна БиХ оваквом каква јесте? Бошњаци мисле да само они полажу права на БиХ, да је БиХ Богом дата њима и њима припада. Сви ми знамо ко нам је прадјед, дјед, отац, знамо своје поријекло и то нам нико не може и неће одузети. Наша дједовина је само наша и тако ће остати – поручио је Вишковић.
(Срна)
Додај коментар