- „Наредних дана биће утврђени коефицијенти расподјеле прихода од индиректних пореза, а за Српску ће износити 34,6 одсто и биће највећи до сада. Пуне три године, од другог квартала 2017. па до првог квартала 2020. тај коефицијент је за Српску износио 32,19 одсто“
- Премијер дао пуну подршку Нацрту закона о утврђивању поријекла имовине и посебном порезу на имовину, који је усвојен у Народној скупштини РС, али напоменуо да тај акт не може ништа ријешити ако не буде било искрене подршке тужилаштва и суда
- „Завршетком моста на Сави код Градишке и брзе цесте од моста према Окучанима и ауто-путу, заједно са нашим ауто-путем од Добоја према Градишци, постаће смислена инфраструктурна прича, која ће имати своју функцију“
ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да ће Управни одбор Управе за индиректно опорезивање БиХ засједати наредних дана како би били донесени коефицијенти расподјеле прихода од индиректних пореза, а за Српску ће износити 34,6 одсто и биће највећи до сада.
„Пуне три године, од другог квартала 2017. па до првог квартала 2020. тај коефицијент је износио 32,19 одсто“, рекао је Вишковић.
Он је истакао да ће Влада до краја године редовно сервисирати своје обавезе према буџетским корисницима када је ријеч о платама, пензијама, подстицајима, социјалним давањима и грантовима.
„Има новца у буџету Српске и ми ову годину, и фискалну и календарску, можемо без неких посебних проблема привести крају“, рекао је Вишковић.
Он је навео да је на сједници Владе одобрено 750.000 КМ неразвијеним и изразито неразвијеним локалним заједницама, додајући да све иде по плану и да нема никаквих кашњења у испуњавању законских обавеза када је ријеч о буџету.
Вишковић је додао да директни и индиректни приходи Републике Српске у овој години расту значајном динамиком у односу на 2019. и 2020. године.
„Користећи те чињенице, били смо у позицији да од 1. јуна повећамо и лична примања, мало већи проценат у неким јавним установама или институцијама, попут здравственог сектора, Министарства унутрашњих послова, образовања и културе“, рекао је Вишковић за Телевизију „К3“.
Он каже да је Влада, размишљајући да не би било коректно према радницима који нису у позицији да раде у јавном сектору, већ у реалном, повећала неопорезиви дио са 500 КМ на 700 КМ и тиме омогућила да се сва лична примања у Српској повећају.
Вишковић је нагласио да је повећање плата реално и да нема везе са политичким маркетингом који је „прескупа играчка“ и може се урадити за много мање новца. „Ово је нешто што је Српска обезбиједила из властитих прихода“, рекао је Вишковић.
Говорећи о примањима пензионера, Вишковић је навео да ће у сваком моменту када Српска буде финансијски довољно јака одвојити још средстава за исплату пензија и да ће бити урађена додатна повећања.
Он је рекао да је за мајске пензије обезбијеђено 83 милиона КМ на основу уплата доприноса за ПИО, а Влада је уплатили 101 милион КМ, односно, намирено је 18 милиона КМ.
Према његовим ријечима, лако је израчунати да Влада годишње из буџета за ове намјене намири између 230 милиона КМ и 250 милиона КМ да би пензије биле редовне.
Вишковић каже да се на основу раста прихода од индиректних и директних пореза показује да је Влада скромно планирала буџет и због тога је у прилици да изврши додатна давања, посебно борачкој популацији.
Он је рекао да су повећане инвалиднине за три одсто, што је највеће повећање од 2014. године, а преко Акционог плана запошљавања и самозапошљавања демобилисаних бораца, дјеце погинулих бораца и ратних војних инвалида, умјесто три милиона КМ, одобрено је више од 15 милиона КМ.
Вишковић је навео податак да је од 14.700 пријављених бораца из цијеле Републике Српске, до сада обрађено око 5.000 захтјева, те позвао локалне заједнице да убрзају процедуре када је ријеч о помоћи овој категорији.
Премијер Српске каже да је циљ, не само помоћ, већ и израда базе података о томе колико људи заслужује помоћ институција.
Он је рекао да је 61.000 демобилисаних бораца који примају борачки додатак на годишњем нивоу, што значи да нису у систему мјесечног борачког додатка.
„Желим да помогнем тим људима јер их разумијем. И сам сам био борац прве категорије и не желим да се бавим политиканством“, поручио је Вишковић.
Он је навео да је посљедњих дана било приједлога да се за сваки мјесец проведен у рату исплаћује накнада по 10 КМ, што за оне који су провели четири године на ратишту, а таквих је већина, износи око 500 КМ.
Према његовим ријечима, у Републици Српској је било 200.000 бораца, тако да тај износ накнада ниједан систем не би могао испунити.
„Озбиљном анализом треба установити која је то категорија бораца која заслужује помоћ институција. Кад будем имао тај податак, имаћемо и рјешење“, каже Вишковић.
Он је истакао да је просјечна плата у Републици Српској у посљедњих годину дана у знатној мјери већа од просјека у ФБиХ, док је претходних година била обрнута ситуација.
Вишковић је напоменуо да је увео праксу да за најбоље студенте са два јавна универзитета у Републици Српској обезбиједи радна мјеста у институцијама Српске.
„Ту се не гледа ни страначка, ни национална, ни полна, ни вјерска припадност – већ само индекс“, нагласио је Вишковић.
За санирање посљедица пандемије уплаћено 250 милиона КМ
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да је од марта прошле године до данас Влада Српске из Фонда солидарности, а затим из Компензациног фонда, уплатила 250 милиона КМ за санирање штете настале усљед пандемије вируса корона.
Вишковић је истакао да су то средства која, када је крајем 2019. године креиран буџет Српске за наредну годину, нико није могао ни замислити да ће бити утрошена у те сврхе.
„Не бих пожелио највећем непријатељу да прође кроз оно што сам ја прошао у протеклих годину и више. То су непроспаване ноћи, у току којих сам посматрао велике и јаке земље Италију, Шпанију, Енглеску, како падају у низу. Шта сам могао онда очекивати од Српске? Једино да ћемо капитулирати, а само је питање било када“, рекао је Вишковић за Телевизију „К3“.
Он је изразио задовољство јер је, упркос свим изазовима, Српска успјела да избјегне тај сценарио, и, што је најважније, збрине своје здравствене раднике, али и пацијенте, па и у најкритичнијим моментима.
Коментаришући спекулације да је било људи који су злоупотребљавали тешку ситуацију у којој се тада нашла Република Српска, како би се финансијски обезбиједили, Вишковић је рекао да, ако такав неко постоји, онда то није човјек, те да треба да буде најстроже кажњен.
Вишковић је дао пуну подршку Нацрту закона о утврђивању поријекла имовине и посебном порезу на имовину, који је усвојен на сједници Народне скупштине Републике Српске, те напоменуо да тај акт не може ништа ријешити ако не буде било искрене подршке тужилаштва и суда.
Говорећи о оправданости и исплативости улагања у инфраструктурне пројекте, те изградњу ауто-путева, Вишковић је истакао да су та улагања неопходна, уколико се у Српску желе привући стране инвестиције.
„Ако желимо да у будућности привучемо стране инвестиције, те да економски јачамо Српску и задржимо људе на ови просторима, онда морамо у неком моменту погледати кроз прсте економским показатељима о потреби изградње одређеног ауто-пута, те у том моменту донијети можда и политичку одлуку да се он гради, а онда размишљати шта ће то да значи за 20 и више година“, рекао је Вишковић.
Он сматра да је за развој Српске потребно градити путну инфраструктуру, као и да ће Приједор имати користи од изградње ауто-пута, јер ће допринијети развоју цијеле регије.
Када је ријеч о комплетирању ауто-пута од Бањалуке до Раче, Вишковић је рекао да је то комплексан пројекат, те да неће бити брзо завршен.
„То је озбиљна инвестиција од више милијарди КМ, те да је Српска набавила потребна документа и да су у току преговори и договори ко је задужен за који дио ауто-пута“, рекао је Вишковић.
Он је подсјетио да је са Владом Србије договорено да ће Србија помоћи изградњу 20 километара ауто-пута од Раче до Бијељине у износу од око 100 милиона евра, од 140 милиона евра колико је укупно потребно.
Када је ријеч о изградњи моста на Сави код Градишке, Вишковић је навео да се тај пројекат реализује предвиђеном динамиком, те да очекује да буде завршен и прије предвиђених рокова.
„Завршетком тог моста и брзе цесте од моста према Окучанима и ауто-путу, заједно са нашим ауто-путем од Добоја према Градишци, постаће смислена инфраструктурна прича, која ће имати своју функцију“, рекао је Вишковић.
Говорећи о буџетској резерви, премијер Српске је појаснио да се та средства троше за оне којима је помоћ Владе неопходна.
„То је и више него транспарентно. Постоји комисија која прво прегледа документацију, а затим предложи мени, као предсједнику Владе, да ли тај неко ко је упутио захтјев заслужује помоћ, и тачно је речено колико та појединачна помоћ може да кошта“, рекао је Вишковић.
Он је додао да се ти захтјеви односе на помоћ људима који имају тешку животну судбину, те да су то обично самохрани родитељи или породице са болесном дјецом, којима треба обезбиједити кров над главом.
„Те резерве да имамо 10 пута више, имало би се гђе потрошити. Ко год жели да се бави резервом, може доћи да погледа те захтјеве, прочита их и нека каже који нисмо требали одобрити. Знам у души да је и то што дајемо мало за те људе којима је потребна помоћ“, рекао је Вишковић.
Додај коментар