- Предсједник Владе РС у наредним данима треба да има још један састанак са кинеским партнерима који су доставили иницијално писмо свог интересовања за изградњу брзе цесте од Бијељине према Подроманији, а онда од Фоче до Требиња
- Радован ВИШКОВИЋ: Српска има добру сарадњу са Србијом и поводом пројеката „Горња Дрина“, ХЕ „Бук Бијела“, ХЕ „Фоча“ и ХЕ „Паунци“. Ови пројекти ће бити реализовани без обзира на опструкције које долазе из Сарајева јер су добри за читаву БиХ и не могу нанијети штету једном ентитету
- Најнижа плата у Републици Српској већа је него у Србији, Бугарској, Сјеверној Македонији, Албанији, те у ФБиХ. А само прије двије-три године било је незамисливо да просјечна или најнижа плата у Српској буде већа него у ФБиХ, која има и више становништва и већи БДП
ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Радован Вишковић Вишковић је рекао да Српска не жели да одустане од пројекта гасификације Српске, већ жели са руском компанијом Гаспром да настави тај пројекат.
– Идемо у реализацију тог пројекта уз изградњу гасних електрана. Руска компанија „Зарубрежњефт“ је недавно саопштила да жели у рафинерији нафте у Броду да гради гасну електрану и Република Српска даје пуну подршку том пројекту – нагласио је Вишковић за Срну.
Вишковић је рекао да би у наредним данима требао имати још један састанак са кинеским партнерима који су доставили иницијално писмо свог интересовања за изградњу брзе цесте од Бијељине према Подроманији, а онда од Фоче до Требиња.
– Ми сада проучавамо све те услове који су дати у писму и када будемо имали све потребне информације позваћу их на разговор да покушамо приближити питања о којима имамо различите ставове – рекао је Вишковић и истакао да то нису лагани преговори.
Напомиње да Република Српска има добру сарадњу са Србијом, истичући пројекат „Горња Дрина“, те изградњу ХЕ „Бук Бијела“, ХЕ „Фоча“ и ХЕ „Паунци“.
– Ови пројекти ће бити реализовани без обзира на опструкције које долазе из Сарајева. У суштини, ови пројекти су добри за читаву БиХ и не могу нанијети штету једном ентитету – рекао је Вишковић.
Он је рекао да се тамо раде озбиљни радови и пројектовање, те да очекује да до краја ове и почетком идуће године на почетку грађевинске сезоне крене са изградњом бране и главног објекта на ХЕ „Бук Бијела“.
Вишковић је рекао да очекује да се врло брзо крене и у реализацију пројекта „Дабар“ који се ради са кинеским партнерима, а врло брзо се са кинеским партнерима очекује потписивање уговора за изградњу ауто-пута од Вукосавља до Брчког, истичући да су у току радови на изградњи ауто-пута на коридору „Пет це“.
Он је рекао да су завршени радови у вези експропријације земљишта, те да се крајем августа очекује почетак радова на изградњи ауто-пута Бањалука-Приједор.
Вишковић је рекао да су почели радови и на изградњи ауто-пута од Раче до Бијељине, којег Српска заједно ради са Србијом.
Наглашава да је поносан на рад Владе у његовом мандату, која је упркос епидемији вируса корона од 2020. године до данас, те руско-украјинском сукобу који је довео до инфлације и поремећаја на свјетском тржишту, успјела да оствари значајне макроекономске показатеље у Српској.
Вишковић је у интервјуу Новинској агенцији Републике Српске истакао да су сви показатељи у 2022. години у Српској бољи него што су били у 2019. и да су провјерљиви и доступни у Заводу за статистику Републике Српске.
Вишковић је рекао да је просјечна плата у Републици Српској у јуну износила 1.157 КМ и да раст плата у Српској од 16,8 одсто значи да је Влада Републике Српске предузимала мјере у економској сфери.
– Растом плата „пеглали“ смо инфлацију и на неки начин штитили стандард наших грађана – истакао је премијер Републике Српске.
Он је рекао да је најнижа плата у Републици Српској већа него у Србији, Бугарској, Сјеверној Македонији, Албанији, те у ФБиХ.
– Само прије двије-три године било је незамисливо да просјечна или најнижа плата у Српској буде већа него у ФБиХ, која има и више становништва и већи БДП – рекао је Вишковић.
Према његовим ријечима, у односу на мај ове године раст је свега за 1,1 одсто, што значи да се може очекивати да у другом кварталу 2022. године дође до стагнације инфлације или да се заустави или да дође до њеног пада.
Он је рекао да је у јуну ове у односу на јуни прошле године највећи раст цијена у Републици Српској био у сфери масноћа и уља око 66 одсто, у области енергената нафте и нафтних деривата око 55 одсто, док су хљеб и остале животне намирнице везане за производе од брашна имале раст цијена око 22 одсто.
Он је навео да је у трећем кварталу ове године – јули, август и септембар Република Српска има коефицијент 34,97 расподјеле средстава ПДВ-а коју ради Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, што је најбољи коефицијент који је Републици Српској припао од постојања УИО.
Вишковић је рекао да су мјере Владе Републике Српске у погледу повећања плата, пензија, повећања минималне плате и давања једнократне помоћи грађанима утицале да се повећа јавна потрошња у Српској, а тиме и да се расподјела коефицијента у УИО значајно помјери у корист Републике Српске.
Предсједник Владе је рекао да су сви показатељи у 2022. години у Српској бољи него што су били у 2019.
– Изволите, провјерите БДП, просјечну плату и број запослених који је први пут у Српској прешао цифру од 320.000 осигуранка и сада износи близу 323.000, односно највећи број запослених од када постоји Српска – рекао је Вишковић.
Навео је да Република Српска од марта 2020. године, односно од почетка епидемије вируса корона до данас има 10.000 више запослених него оних који су остали без посла, наводећи да овај податак руши причу критичара како се у Српској не може живјети.
Премијер Српске истакао је да ће инспекцијски органи појачати контроле како би натјерали даваоце било каквих услуга да своје цијене сада прилагоде новонасталој цијени нафте и нафтних деривата.
Вишковић је рекао да цијене нафте и нафтних деривата у Републици Српској у посљедњих мјесец дана значајно стагнирају или имају значајан пад, подсјетивши да је цијена литре евродизела у малопродаји била преко 3,6 КМ, док је данас има и продајних мјеста са цијеном испод три КМ.
Он је рекао да је од Инспектората Републике Српске тражио да „жешће крену“ у малопродаји у контролу свих цијена нафте и нафтних деривата, јер постоје значајна одступања од једног до другог продајног мјеста или једног и другог дијела Републике Српске, а не би требала да буде разлике.
– Нисам примијетио да смо имали пад цијена осталих намирница у Републици Српској када је дошло до пада цијена нафте и нафтних деривата, док су сви раније у обрнутој ситуацији поскупљења правдали растом нафте и нафтних деривата – рекао је Вишковић.
Нагласио је да је посебно поносан на чињеницу да цијена електричне енергије у Републици Српској скоро дупло јефтинија за грађане него што је производна цијена.
Он је нагласио да је то могуће јер Република Српска има свој ресурс – електричну енергију и тржишне вишкове које пласира на инострана тржишта и на тај начин компензује овај губитак који се свјесно прави везано за ове цијене.
Вишковић је истакао да су власти Републике Српске оваквом политиком спасиле велики број грађана Српске јер није било удара на њихове кућне буџете, подсјетивши да је данас цијена електричне енергије на свјетским берзама око 400 евра по мегават часу.
Он је истакао да и привреда Републике Српске плаћа значајно мању цијену електричне енергије у односу на привреднике у ФБиХ и региону.
Премијер Вишковић је рекао да је у буџету и ребалансу буџета за ову годину за аграрни буџет Републике Српске издвојено 75 милиона КМ, истичући да је од почетка ове године до данас додатно одобрено 35 милиона КМ за пољопривреду из Компензационог фонда.
Он је рекао да је Компензациони фонд Републике Српске од марта 2020. године до данас одобрио 320 милиона КМ за здравство, привреду, запошљавање, а само од почетка ове године до данас издвојено је 75 милиона КМ.
Вишковић је рекао да је у пољопривреди за набавку нове механизације умјесто планираних 14 милиона КМ одобрен 21 милион КМ, те за запошљавање умјесто 14 милиона КМ одобрено је 28 милиона јер није одбијен нико ко се пријавио и испунио услове.
Сматра да је велики подстрек пољопривредницима и пројекат мађарске подршке који каже да за набавку опреме која мора бити мађарске производње могу да добију и 70 одсто неповратних средстава, уз њихово учешће 30 одсто, а по појединачном газдинству може бити до 25.000 евра.
(Срна)
Додај коментар