Кецмановић: Почиње ли мирна подјела БиХ прије договора три стране који су најавили Американци?

• Биће два гасовода: један ће са Запада улазити у ФБиХ и градиће га Американци, други са Истока у РС и градиће га Србија и Српска. Овај потоњи постоји још од прије рата и ишао је од границе на Дрини код Зворника према Сарајеву, а нови знатно већег капацитета гранаће се по Српској до Бањалуке
• Подразумијева се да ће са Запада у Босну стизати амерички течни гас, а са Истока природни руски. Тако ће муслиманско Сарајево престати да троши јефтинији руски гас и прећи на скупљи амерички, али ће бар бити сигурни да им га Срби не могу завртати
• Ако су САД и РФ подијелиле енергетско тржште у БиХ, Српска свој енергетски суверенитет, који је данас основа државног суверенитета, везује за Србију односно Русију, а ФБиХ за Хрватску одосно САД.
• Политички ће се нешто више знати већ 12 маја послије нове редовне полугодишње расправе СБ УН о стању у БиХ. Судбина Шмита је извјесна. Статус ОХР – неизвјестан. Због доприноса деескалацији кризе Додик ће бити по први пут похваљен од САД, Руси и Кинези ће га бранити само од Британаца.
• Подјела гасовода исток-запад у БиХ, као и притисак Загреба на Сарајево, допринијеће да Бошњаци бар реалније сагледају своју позицију. Њима се привиђају саудијски танкери како преко Неума узводно Миљацком стижу на „Бембашу на воду“

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

ПОЧИЊЕ ли мирна подјела БиХ прије него што је и започео „равноправни договор три стране о њеној будућности“, који су без заказаног прецизног термина најавили Американци?

Тај мирни почетак могли бисмо назвати „гасоводним“. Два гасовода: један ће са Запада улазити у ФБиХ и градиће га Американци, други са Истока у РС и градиће га Србија и Српска.

Овај потоњи постоји још од прије рата и ишао је од границе на Дрини код Зворника према Сарајеву, а овај нови знатно већег капацитета гранаће се по Српској до Бањалуке, са успутним станицама у градовима и општинама, до прикључака за потрошаче.

Подразумијева се да ће са Запада у Босну стизати амерички течни гас, а са Истока природни руски. Тако ће муслиманско Сарајево престати да троши јефтинији руски гас и прећи на скупљи амерички, али ће бар бити сигурни да им га Срби не могу завртати као што је наводно бивало током рата.

Кажемо наводно јер је послије рата „Слободна Босна“ под насловом „Ево зашто смо се смрзавали током рата!“ открила да су гас завртале саме муслиманске власти да би од Сарајева направиле град мученик. Сада ће засебни ентитетски гасни коридори прекинути још једну везу између два Сарајева, српског и бошњачког.

Према писању неолибералног Гардијана, „Трамп је на тај начин занемарио обавезу БиХ да добије сагласност ЕУ, а у финишу планира да истисне и Русију са тржишта у Српској и Србији, и то у интересу свог приватног бизниса“.

Постоји потреба за диверзификацијом извора, као претпоставка енергетске безбједности земље, али уколико постоји слободна тржишна конкуренција ситне разлике у цијенама на великим количинама вртоглаво се пењу у корист руског извозника.

Како год, испада да се и у БиХ преноси енергетски фронт између САД и ЕУ, а гас и нафта су данас постали моћније политичко оружје него дронови.

Ако су САД и РФ подијелиле енергетско тржште у БиХ, Српска свој енергетски суверенитет, који је данас основа државног суверенитета, везује за Србију односно Русију, а ФБиХ за Хрватску одосно САД.

Бошњаци би могли да се преко Шмита вежу за Њемачку која ни сама није енергетски суверена. Елем, ЕУ може да се пуши са обавезама на енергетску лојалност, које Брисел намеће чланицама и кандидатима, а посебно у Босни, која се дијели на бошњачке евроентузијасте и српске евроскептике.

Јесте да Њемачка планира огроман војни буџет и уводи обавезан војни рок, јесте да се Фолксваген преоријентише на намјенску производњу, али нико ни на папиру не може да израчуна како ће уз стагнантан, чак негативан привредни раст, моћи да купује хиперскупе напредне оружане системе у САД, и за своје и за потребе Украјине, али могу да тренирају строгоћу на западном Балкану и храбре своје савезнике из два свјетска рата у ФБиХ.

План за Југоисточни Балкан, војна сарадње Загреб – Тирана – Приштина, опстанак ОХР-а, позивање на инвестиције у Србију и БиХ – све је то осмишљено да би блокирало независну српску политику Србије и Српске.

Већина в.п., 4 од 7, били су Њемци и Аустријанци. Сада истичу да „нису учествовали у дилу САД са Српском и Додиком“, а нису били присутни ни у СБ УН, када је самозвани Шмит од Василија Небензје практично добио отказ.

Окупатори у два свјетска рата, осјећају БиХ као свој посјед и у томе их подржавају стари хрватско-муслимнски колаборанти у ФБиХ. Кажу: „У БиХ мора да буде неко ко ће да доноси одлуке ако локални актери не могу да се договоре“. Штавише, скандалозни Шмит стално помјера термин одласка: од половине прошле године, до почека текуће године, па до послије октобарских избора. Практично користе ситуацију у којој још није договорено шта послије Шмита.

На бројна питања новинара „када мисли да оде, докле је наумио да остане“, ономад је цинично изјавио да „није битно хоће ли отићи сутра или за годину дана“, а Жељка Цвијановић открива да му је наложено да у међувремену мирује.

У Сарајеву су таман одахнули душом што је Нетањаху коначно стао у Гази и јужном Либану, Трамп заустављен у Ирану и што је војна сарадња Хрватске, Албаније и Косова опколила Србију и Српску, а из Загреба поново о трећем ентитету.

На панелу „БиХ неуспјела држава и нужност трећег хрватског ентитета“ а у суорганизацији моћне америчке фондације Херитиџ блиске Трампу, главну ријеч је водио амерички Хрват Макс Приморац, познат као борац за хрватску једнакоправност у ФБиХ. Али, Бошњаке је највише забринуло што се на овом међународном скупу у загребачком хотелу „Дубровник“ дискретном подршком огласио и кардинал Винко Пуљић.

Надбискуп врхбосански још од прије рата до недавно и утицајни поборник јединствене, грађанске БиХ, окренуо је ћурак, што значи да се промијенио став Ватикана, а ватреним херцег-боснским католицима важније је шта им поручи папа, него централа ХДЗ-а у Загребу, све са Пленковићем, Владом и Сабором, заједно.

Ерго, ни пола године до избора сво хрватство се упреже да спријечи да им још једном муслимани изаберу члана Предсједништва БиХ умјесто њиховог лидера Човића.

Скупу у „Дубровнику“ претходио је прије шест мјесеци сличан скуп истога организатора, а у међувремену је одржан и трећи само у аранжману министарства иностраних дјела. Јединствена порука са сва три скупа на адресу Сарајева гласи: ако не пристанете на другу изборну јединицу, тражићемо трећи ентитет.

Ни Бошњаци не одустају да Хрватима и даље бирају члана Предсједништва БиХ. Истина то више неће моћи да буде баш вјечити Жељко Комшић јер је потрошио све законске мандате, али Тројка већ припрема свога новог кандидата, извјесног Славена Ковачевића, Хрвата, грађанисту и боснољуба.

На панел у Загребу оштро је реаговао Елмедин Конаковић, министар спољни у име цијеле БиХ, иако је већ сваком живом и ван БиХ јасно да иза званичног демарша не стоје Срби а поготво Хрвати.

Хајде што министар Елмедин испада смјешан, али те смијурије постале су дио бошњачке идеологије да као најбројнији имају право да заступају цјелину.

Неспремним да преговарају са Србима и Хрватима, а након пораза у грађанском рату који су сами политички изазвали и дејтонске подјеле на територијално-етничке ентитете и кантоне коју су и сами потписали, можда им и не преостаје друго него да фантазирају о томе да постоји државни континуитет БиХ са средњовјековном хришћанском краљевином Босном иако је прије пола миленијума прекинут и никад обновљен, о томе да је цијела бировактиле била беговска земља иако је то било за османске окупације, о томе да ће са Требевића дојахати америчка коњица са Билом и Хилари на челу да направи БиХ по бошњачкој мјери…

Знајући за те фантазије, популарне у Бошњака, Ландау је са прошлогодишњег обиљежавања јубилеја 30 година Дејтона, поручио да ће се „САД ангажовати у Босни на договору равноправне три стране о јасним, реалним и прагматичним рјешењима“. Но, није рекао и када.

Српска одавно једва чека и „Херцег-Босна“ је спремна да крене за њом. А шта ће кантони са бошњачком већином?

Гари Демпси са Ранд института је већ крајем рата процијенио да би и Бошњаци уз мало додатне територије од Хрвата у ФБиХ и мало више пара од међународне заједнице, такође прихватили мирни разлаз. Вјероватно би и без тога били срећни да добију државицу 1/1 на фртаљ БиХ умјесто фиктивну државу 1/3.

„Нек је наша па макар к’о авлија!“

Наравно, не би смјела да се зове Муслиманија него Бошњакистан да не би плашила хришћанску Европу од продора исламског тероризма на Запад.

У првом дјелу наслова загребачког панела спомње се и да је „БиХ неуспјела држава“, што коинцидира са Додиковом тезом да Српској БиХ ничему не користи, него само штети јер саботира њене развојне пројекте.

Блокирала је ХЕ Бук бијела, Требињски аеродром, мост преко Саве код Градишке…

Ипак до рјешења се неће лако и брзо доћи. Договор ће у првој рунди обухватити широки круг представника власти, опозиције, невладиног сектора, САД, ЕУ, РФ, да би у финишу за столом остали лидери три доминантне странке – Бакир, Додик и Човић који држе стварну моћ, плус Ландау задужен за усмјеравање.

Нешто више о томе знаће се већ 12 маја послије нове редовне полугодишње расправе СБ УН о стању у БиХ.

Судбина Шмита је извјесна. Статус ОХР – неизвјестан.

Због доприноса деескалацији кризе Додик ће бити по први пут похваљен од САД, Руси и Кинези ће га бранити само од Британаца.

Подјела гасовода исток-запад у БиХ, као и притисак Загреба на Сарајево, допринијеће да Бошњаци бар реалније сагледају своју позицију.

Њима се привиђају саудијски танкери како преко Неума узводно Миљацком стижу на „Бембашу на воду“.