Љепојевић: Британија је уз Њемачку водећи ратни хушкач, Лондон би да гурне Европу у рат који ће изгубити

• Британци би да тим ратом разруше Европу а тиме елиминишу конкуренцију њених водећих земаља. Британија се у ствари бори против Европе а преко Русије. Као што је то било уочи Првог и Другог свјетског рата. Али то ће да разруши и саму Британију
• Времена су се промијенила. Кина је на трговински рат Америке одлучно одговорила доношењем закона о забрани кинеским компанијама да плаћају тарифе које је Трамп увео. Такође, донесен је и закон којим се било којим бродовима који прођу кроз Панамски канал забрањује да пристају у кинеске луке. То је одговор Кине на притисак Америке на Панаму да одузме Кини једну луку на уласку у Панамски канал коју је Кина купила и платила
• Када је британски краљ Чарлс недавно у Конгресу САД рекао да Америка и Европа треба да се уједине у рату против Русије и када су сви чланови Конгреса устали и аплаудирали – једини који није устао нити аплаудирао био је потпредсједник Америке Џеј Ди Венс
• Изузев што сада сви знају да Црнгорци нису црнци мало се шта у основи промијенило у ставу и разумијевању западних земаља према Балкану а посебно српским земљама

Пише: Синиша ЉЕПОЈЕВИЋ

СВАКИ период људског живота има своје обиљежје а овај у којем живе савремене генерације је прије свега вријеме лажи. И то не оних свакодневних, људских, него лажи које се шире са најодговорнијих мјеста и на основу којих се доносе одлуке од којих зависе судбине милиона људи.

Никоме се више не може вјеровати.

Обично се каже да се у политици одувијек лагало. Разлика је у овом времену што је лаж постала основни политички инструмент а невоља је утолико већа јер, како изгледа, они који лажу почињу да вјерују у те сопствене лажи.

Искуство је показало да се лаже када се нешто прикрива или се не зна одговор на изазове реалности, стварног живота. Извориште ововремених лажи је на Западу. Исток не лаже али и прећуткује.

Основно извориште западних лажи су велики економски и друштвени проблеми који се наравно не могу прикрити али се измишљањем криваца лажима оправдавају и замагљују.

Западни модел друштва је једноставно потрошен а нови није на видику јер западна друштвена елита нема капацитет да се суочи са реалношћу и пронађе излаз из кризе.

Ово наравно није прва криза Запада која постаје и глобални проблем а требало би се подсјетити да се у савременој историји увијек покушавало да се ратом превазиђу кризе. Тако се и сада Европска унија и Велика Британија спремају за рат против Русије а под лажним објашњењима.

Ратови наравно не могу да ријеше проблеме и по правилу разбијају друштва и све што је до тада постојало и постају изговор за нову геополитику и да се почне испочетка. И то је неизбјежно а у међувремену је циљ стварање хаоса како би се, надају се, из тог хаоса извукла нека корист и наравно да владајући модел друштва који је и довео до кризе преживи. Иако то на кратак рок може давати резултате на дужи и чак средњи то доводи до комплетне деструкције прије свега Запада.

У овој фази Запад једноставно не може да прихвати чињеницу да је његова доминација престала, нема је више, а елита настоји да још увијек извлачи корист за себе без обзира на судбину земаља и људи. И ту је главни инструмент лаж коју од политичара и пословне елите онда шире медији као главни протагонисти времена лажи.

И ту се не жале средства, то је ионако штампани новац без покрића, да би се елиминисали сви они који су против хаоса и лажи. Најновији примјер је Мађарска гдје је уложен огроман новац и сва западна машинерија да се обмане јавност и елиминишу непослушни. Све је то, међутим, на кратак рок и Мађарској пријети период нестабилности и дужничко ропство. Побједник избора и фаворит бриселске олигархије Петер Мађар говори о 10 милијарди евра од Брисела.

И све, у ствари, није како се представља. Тако је занимљив примјер Велике Британије. Британија је уз Њемачку водећи ратни хушкач. Наравно, није јасно како би то Британија могла да ратује против Русије када су њене оружане снаге слабе а и земља је у економској кризи и презадужена. Једина предност коју има Британија је технологија дронова којима снабдјева Украјину и тако распирује даљи рат.

Основни британски интерес је, међутим, да Европу гурне у рат за који зна да ће га Европа изгубити. Да тим ратом разруши Европу а тиме и елиминише конкуренцију њених водећих земаља. Британија се у ствари бори против Европе а преко Русије. Као што је то било уочи Првог и Другог свјетског рата. Али то ће да разруши и саму Британију.

Русији је то, очигледно, јасно и она се припрема за такав развој о чему свједочи и рат у Украјини. Али, за Русију Европа је завршена прича, она више није битна.

Русија се прије свега базира на односима са Кином и Америком, упркос томе што се предсједнику Трампу у Москви баш и не вјерује. Али, на примјер, послије састанка са иранским шефом дипломатије предсједник Путин је телефоном позвао Трампа и објаснио му шта би могло да се деси ако се рат са Ираном настави. Америка је, међутим, опет бомбардовала Иран што би могло да значи да предсједник Трамп није у пуној власти.

Времена су се наравно промијенила. Кина је тако на трговински рат Америке одлучно одговорила доношењем закона о забрани кинеским компанијама да плаћају тарифе које је Трамп увео. Такође, донесен је и закон којим се било којим бродовима који прођу кроз Панамски канал забрањује да пристају у све кинеске луке. То је одговор Кине на притисак Америке на Панаму да одузме Кини једну луку на уласку у Панамски канал коју је Кина купила и платила.

Али, ни у врху америчке администрације није баш све црно-бијело. Тако на примјер, када је британски краљ Чарлс недавно у Конгресу рекао да Америка и Европа треба да се уједине у рату против Русије и када су сви чланови Конгреса устали и аплаудирали једини који није устао нити аплаудирао био је потпредсједник Америке Џеј Ди Венс.

Међу врхунцима западних лажи је амбијент америчко-израелског рата против Ирана. Никада толико лажи са највиших мјеста није било. Али, лажи не могу да промијене реалност. Култура лажи је урушила елементарно повјерње јавности у ауторитете, у политичке вође, и то се дуго неће промијенити.

Стручњаци кажу да је рат са Ираном разоткрио мањкавости америчких оружаних снага, прије свега застарјелост технике и превазиђен начин ратовања. Они кажу да Америка има оружане снаге из 20. вијека а сада је увелико 21. вијек.

У рату на Блиском истоку, поред Ирана који није изгубио, на дужи рок су побједници Кина и Русија а Америка је поражена јер није побиједила. Уз Америку у овој фази је губитник и БРИКС интеграција.

БРИКС је тренутно у нокдауну јер су његове двије чланице у међусобном рату, Иран и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ). А и Индија се сврстала уз Израел и Америку што је темељно уздрмало БРИКС.

Остаје да се види у којем ће формату та интеграција бити у будућности.

У том метежу лажи нестало је дипломатије. Западна дипломатија све више умјесто личног увида користи такозвану вјештачку интелигенције а у међувремену бави се клађењем на исход лажи које сама шири. Невоља је што тако немате са ким да разговарате, лажи су дио и технофеудализма.

Амерички Стејт дипартмент је недавно забранио својим службеницима да се кладе преко заштићене, тајне, мреже дипломатске комуникације. Другим ријечима, можете да се кладите али не преко тајне мреже.

Клађење међу дипломатама, у ствари, није непознато. Аутор овог текста је прије неколико година био свједок када су се западне дипломате у Сарајеву кладиле поред осталог и на то какви ће бити исходи одлука Републике Српске.

Српске земље су одавно жртве прије свега западних лажи. Тим лажима су се оправдавали скривени геополитички циљеви а повољна околност лажи је и то што западна јавност у ствари врло мало зна не само о српским земљама него о Балкану уопште. То незнање дуго траје и за минулих година, ма колико било невјероватно, ништа се битније није промијенило.

Крајем 19. вијека британски путописац Вилијем Милер је посјетио Црну Гору и објавио један занимљив рад. (William Miller, Travels and politics in the Near East) Он указује да мало ко разумије Балкан, изузев да је то „опасно мјесто“, толико народа који живе једни поред других. И сами ти балкански народи када говоре о Европи то нису они, то је нешто друго. Милер истиче до које мјере је то непознавање Балкана да су га у Лондону, по повратку, питали „да ли су Црногорци црнци“.

Изузев што сада сви знају да Црногорци нису црнци мало се шта у основи промијенило у ставу и разумијевању западних земаља према Балкану а посебно српским земљама.

Бивши британски дипломата Ијен Прауд је у једном недавном интервјуу оцијенио да Запад у ствари и нема политичку визију према Западном Балкану и српским земљама. Западна политика је по инерцији сведена на рад обавјештајних служби и њихову мрежу. А то није политика.

Вријеме лажи је створило и велику неизвјесност у цијелом свијету. Лажи су и свједочанство те неизвјесности. У таквом амбијенту је уистину веома тешко предвидјети шта ће се даље догађати. Природно, створиће се неки нови свијет али који би то могао да буде?

Сваког човјека управо то највише интересује али нема јасног одговора.

Отежавајућа околност предвиђања, за разлику од ранијих времена, је то што су створена два паралелна политичка свијета – један није власт а у ствари јесте и други који је формално власт а нема утицаја. И онда са онима који су формално власт не вриједи, у ствари, разговарати о било каквом политичком рјешењу.

Ратови не рјешавају проблеме али мијењају односе у свијету. Актуелни сукоби у Украјини и на Блиском истоку ће тако донијети многе, чак и темељне, промјене, прије свега у промјени граница и зона утицаја, али какве и колике – то нико не може поуздано да каже.

За мале земље и народе би зато у том хаосу лажи. промјена и неизвјесности најбоље било оно старо Андрићево „у ћутању је сигурност“.