Ћеранић: Трамп па Путин у Кини – постаје ли Пекинг Јалта-2?

• Америчко-кинески самит у Пекингу био је први у низу који тек треба да слиједи. Преговори Си-Путин – други. Притом: осовина Москва-Пекинг остаје стабилна, а Русија и Кина постају креатори новог, постзападног свијета
• Гдје се на тој новој геополитичкој магистрали налази Република Српска? Тачно тамо гдје треба. У завјетрини, никоме од великих није трн у оку, али су јој наклоњени и Руси и Кинези, али и Трампова администрација
•  У Сарајеву су због тога кивни, а у Берлину након политичког дегажирања Шмита из БиХ просто кув. Али Српска упловљава у мирно љето, а јесен ће бити вруча јер су у октобру општи избори
• Ко ће бити опозициони кандидат за предсједника Републике постало је питање од милион долара. На другој страни, у СНСД непознаница нема. Зна се ко је предсједник

КАДА је руски академик Игор Панарин на бањалучкој промоцији своје књиге „Јалта 2 и крах империје паразита“, одржаној на Видовдан 2025. године, у оквиру трибине „Хибридни рат против српског народа“, говорио о поновној подјели интересних сфера између великих сила, нагласио је да ће овог пута уз Русију и Сједињене Државе, на трећој столици умјесто представника Велике Британије сједити кинески предсједник Си.

Све је изгледало сасвим логично и да је једина непознаница датум, односно временски оквир у којем би се пузле посложиле.

Панарин је рекао и да би се Јалта 2, односно састанак кинеског, руског и америчког предсједника већ догодио и карте биле подијељене, да израелски премијер Бењамин Натанијаху није напао Иран и цртање нове геополитичке мапе свијета тако пролонгирао.

Панарин је мишљења да Натанијахуу устоличење свјетлог троношца моћи није одговарало.

Како израелски премијер не одустаје од својих планова, а у отворени сукоб са Ираном успио је да укључи и Сједињене Државе и то у врло незгодно вријеме по америчког предсједника Трампа, јер се 3. новембра одржавају амерички међуизбори (midterm elections) на којима се бира свих 435 чланова Представничког дома и 34 од 100 сенатора, као и велики број гувернера савезних држава.

Како се међуизбори одржавају на половини мандата америчког предсједника, они су важан тест актуелне америчке администрације и односа снага републиканаца и демократа.

Трампу баш не цвјетају руже, још увијек је иранска блокада Ормуског мореуза за њега неријешена загонетка.

Стога је услиједило његово путовање у Пекинг, а по одласку Трампове вишечлане делегације из Забрањеног града, у кинеску престоницу стиже руски предсједник Путин. Тако Пекинг постаје нова Јалта. Међутим, америчко-кинески самит у Пекингу био је само први у низу који тек треба да слиједи.

Трампу је горило под ногама због иранске пријетње дугорочном блокадом проласка танкера те је покушао да било шта напречац ријеши. Ипак, прва тема се тицала трговине, односно могућности увоза у Кину америчких пољопривредних производа и америчких авиона компаније Boeing, и то чак 200 летилица.

Након тога су на ред дошле конкретније теме, односно Иран и рат на Блиском истоку. Свакако да је Трампу потребно кинеско посредништво у смислу смиривања кризе, на шта је услиједило кинеско контрапитање везано за најаву америчког извоза оружја на Тајван. Све у свему, радило се о политичким споразумима који су више личили на трговинске.

Сусрет је протекао у свечаној атмосфери, али је америчко особље Бијеле куће пред укрцавање у Air Force One уклонило и бацило предмете које су кинески домаћини подијелили делегацији, укључујући акредитације, привремене телефоне и беџеве.То говори да је Трампов и Сијев сусрет обиљежило неповјерење.

Чему се надати на кинеско-руском састанку? Вјероватно ће у првом плану бити крупне геополитичке теме и сасвим другачији међусобни однос. Путин је већ припремио видео обраћање кинеским грађанима. Руско-кинеска сарадња постаје свеобухватна и у знаку стратешког партнерства. То указује на даље напоре у изградњи мултиполарног свијета и нови модел међународних односа.

Свакако да ће једна од важнијих економских тема бити изградња гасовода Power of Siberia 2, којим би Русија усмјеравала огромне количине гаса ка Кини. За Москву је то кључно због губитка европског тржишта, а Кина настоји обезбиједити дугорочну енергетску стабилност.

Украјина и односи са Западом, Тајван и америчко-кинески односи, БРИКС, ШОС, али и војно-техничка сарадња – биће такође дио агенде. Све у свему, осовина Москва-Пекинг остаје стабилна, а Русија и Кина постају креатори новог, постзападног свијета.

Гдје се на тој новој геополитичкој магистрали налази Република Српска?

Тачно тамо гдје треба. У завјетрини, никоме од великих није трн у оку, али су јој наклоњени и Руси и Кинези, али и Трампова администрација. У Сарајеву су због тога кивни, а у Берлину након политичког дегажирања Шмита из БиХ просто кува.

Српска упловљава у мирно љето, али и врућу јесен, јер су у октобру општи избори, а мешетара ни са Истока ни са Запада не мањка.

Опозиција час има час нема заједничке кандидате за инокосне функције. У том смислу ситуација се мијења из часа у час.

Ко ће бити опозициони кандидат за предсједника Републике постало је питање од милион долара. На другој страни, у СНСД непознаница нема. Зна се ко је предсједник.

Највећа непознаница везано за предстојеће изборе су нове технологије. Бирачу се идентитет утврђује електронски, могуће и отиском прста. Након попуњавања гласачког листића, он листић убацује у оптички скенер, након чега листић пада на дно гласачке кутије, на чијем дну је предвиђен сензор. У суштини, биће примијењено комбиновано електронско и ручно бројање листића.

Најзанимљивије ће бити инсталирање опреме. На посљедњим општим изборима у БиХ била су 5.903 бирачка мјеста. Како ће се на тако великом броју бирачких мјеста дан прије избора инсталирати потребна опрема и ставити у функцију, остаје да видимо.

Нове технологије су нада опозицији. Позицији узданица остаје иста – политика Милорада Додика.

Свакако да ће једна од важнијих економских тема бити изградња гасовода Power of Siberia 2, којим би Русија усмјеравала огромне количине гаса ка Кини. За Москву је то кључно због губитка европског тржишта, а Кина настоји обезбиједити дугорочну енергетску стабилност.

Украјина и односи са Западом, Тајван и америчко-кинески односи, БРИКС, ШОС, али и војно-техничка сарадња – биће такође дио агенде. Све у свему, осовина Москва-Пекинг остаје стабилна, а Русија и Кина постају креатори новог, постзападног свијета.

Гдје се на тој новој геополитичкој магистрали налази Република Српска?

Тачно тамо гдје треба. У завјетрини, никоме од великих није трн у оку, али су јој наклоњени и Руси и Кинези, али и Трампова администрација. У Сарајеву су због тога кивни, а у Берлину након политичког дегажирања Шмита из БиХ просто кува.

Српска упловљава у мирно љето, али и врућу јесен, јер су у октобру општи избори, а мешетара ни са Истока ни са Запада не мањка.

Опозиција час има час нема заједничке кандидате за инокосне функције. У том смислу ситуација се мијења из часа у час.

Ко ће бити опозициони кандидат за предсједника Републике постало је питање од милион долара. На другој страни, у СНСД непознаница нема. Зна се ко је предсједник.

Највећа непознаница везано за предстојеће изборе су нове технологије. Бирачу се идентитет утврђује електронски, могуће и отиском прста. Након попуњавања гласачког листића, он листић убацује у оптички скенер, након чега листић пада на дно гласачке кутије, на чијем дну је предвиђен сензор. У суштини, биће примијењено комбиновано електронско и ручно бројање листића.

Најзанимљивије ће бити инсталирање опреме. На посљедњим општим изборима у БиХ била су 5.903 бирачка мјеста. Како ће се на тако великом броју бирачких мјеста дан прије избора инсталирати потребна опрема и ставити у функцију, остаје да видимо.

Нове технологије су нада опозицији. Позицији узданица остаје иста – политика Милорада Додика.