Малић: Сада је у интересу и Москве и Вашингтона да Србе штите од насртаја Брисела и Лондона

• Трамп је на унутрашњем плану прешао у офанзиву. Све је кренуло од предмета “Кале в. Лујзијана” пред Врховним судом САД, који је пресудио да је цртање изборних јединица на основу расе неуставно. До сада су деценијама демократе уживале више од 20 гарантованих мјеста у Конгресу на основу таквих изборних јединица, у којима су црначке гласове узимали здраво за готово, док су политичким мапама неутралисали републиканце дуж сјевероисточне и западне обале САД
• Сада предост у цртању мапа имају републиканци, што донекле мијења прогнозе да ће гарантовано изгубити на изборима за Конгрес ове јесени, јер традиционални параметри анализе више не важе
• Посебну пажњу је обратио на нелојалне републиканце. У обрту без преседана, чак два тренутна сенатора су изгубила мандат на унутарстраначком гласању – Бил Касиди из Лујзијане и Џон Корнин из Тексаса. Готово сви кандидати које је Трамп подржао за Представнички дом добили су повјерење странке на предизборима – док је садашњи конгресмен Томас Меси, који се удружио са демократама да објави „досије Епстин“, убједљиво поражен. Порука је недвосмислена: нема чекања да Трамп оде па да се све врати на старо
• Прошломјесечним падом Будимпеште под љубоморну шапу Брисела, Бања Лука је (п)остала једини канал којим Русија и САД могу да отворено комуницирају, ако желе да окончају сукоб у Украјини

Пише: Небојша МАЛИЋ

СТРАТЕГИЈА руководства Републике Српске да одржава пријатељске односе са Русијом док тражи савезнике у администрацији Доналда Трампа против либерално-демократског глобализма његових америчких противника и Европске уније, нашла се у рискантном положају почетком рата са Ираном крајем фебруара.

Трампово запостављање домаће политике запријетило је да републиканцима донесе пораз за изборима за Конгрес у новембру, док су невоље америчке војске отвориле могућност да Европу – а самим тим и Балкан – препусте неком другом, нпр. Великој Британији, ЕУ или Турској. Данас, међутим, то изгледа кудикамо мање вјероватно.

Иако сукоб САД и Ирана још није готов, већ неколико седмица се чини да је на ивици краја.

Трамп пријети новим бомбардовањем уколико Техеран не капитулира, док у међувремену спроводи поморску блокаду која је неутралисала иранске планове за контролу пловидбе Ормуским мореузом.

Израел, којег већина Американаца криви за рат, ћути и бомбардује Либан. А Иранци никако да се врате у мартовску форму. Престали су чак и да праве ЛЕГО видео-клипове који исмијавају Трампа, јер им је јасно да је враг однио шалу.

Трампу је његова база највише замјерила што је ратом против Ирана запоставио своју домаћу агенду. Отуд не изненађује што се Бијела кућа вратила управо тим питањима крајем априла, пошто је иранско питање прогласила мање-више ријешеним.

Све је кренуло од предмета “Кале в. Лујзијана” пред Врховним судом САД, који је пресудио да је цртање изборних јединица на основу расе неуставно.

До сада су деценијама демократе уживале више од 20 гарантованих мјеста у Конгресу на основу таквих изборних јединица, у којима су црначке гласове узимали здраво за готово, док су политичким мапама неутралисали републиканце дуж сјевероисточне и западне обале САД.

Сада предност у цртању мапа имају републиканци, што донекле мијења прогнозе да ће гарантовано изгубити на изборима за Конгрес ове јесени, јер традиционални параметри анализе више не важе.

У међувремену је врховни суд државе Вирџиније поништио мапе које су демократе хтјеле да наметну на референдуму, како би у држави гдје имају 55% подршке добили 90% одсто мандата у Конгресу. Једини је проблем био што су тиме прекршили сопствене процедуре.

Још једна пресуда Врховног суда обавезала је шпедитерске фирме да воде рачуна о подизвођачима, што је малтене преко ноћи уништило цијелу шпекулантску индустрију камионџија-имиграната и брокера који су радили из трећих земаља (па и са наших простора). А од прије неки дан креће и хајка на банке које недржављанима омогућавају да шаљу новац у иностранство, што ће додатно погодити илегалне имигранте.

Трамп је посебну пажњу обратио на нелојалне републиканце, који већ мјесецима одбијају да усвоје законе који би подржали његове указе и приједлоге. У обрту без преседана, чак два тренутна сенатора су изгубила мандат на унутарстраначком гласању – Бил Касиди из Лујзијане и Џон Корнин из Тексаса. Обојица су критиковала Трампа, тобоже са становишта “конзервативних принципа”, а у пракси као дио естаблишмента у којем су им биле драже демократе од сопственог предсједника.

Готово сви кандидати које је Трамп подржао за Представнички дом добили су повјерење странке на предизборима – док је садашњи конгресмен Томас Меси, који се удружио са демократама да објави „досије Епстин“, убједљиво поражен.

Порука је недвосмислена: нема чекања да Трамп оде па да се све врати на старо.

“Пометено” је и републиканско руководство Индијане, које је одбило да промијени изборне мапе јер “то не би било фино” према демократама. Гласачи су им дали до знања да за фингирану финоћу у Америци више нема мјеста, бар не док демократе не престану да пуцају на своје политичке противнике.

Јер, и то се поново десило. Крајем априла је један острашћени учитељ, активиста демократа, покушао да упадне на гала вечеру прес клуба Бијеле куће док су се тамо налазили Трамп, потпредсједник Џеј Ди Венс, министар рата Пит Хегсет и други. Успјешно је неутралисан, али су остала питања што о пропустима обезбјеђења, што о реторици демократа која хушка “вукове самотњаке” на политичко насиље.

Трамп није спавао ни на међународном плану.

Крајем априла је њемачки туриста и самозвани високи представник Кристијан Шмит најавио одлазак из БиХ, иако је прије тога гласно инсистирао да нема намјеру да иде било гдје. И док су у политичком Сарајеву јадиковали како ће сад без њиховог “друга Шмите”, стигле су гласине да је “оставка” била резултат позива из Стејт департмента. Наступ америчке мисије при УН на сједници Савјета безбједности неколико дана касније то је и потврдио.

Занимљиво је и да су се по први пут Русија, САД и Кина нашле на апсолутно истој страни по питању кризе у БиХ, док је земљама ЕУ и Великој Британији остало само да немоћно шкргућу зубима и понављају стара општа мјеста.

Сукоб на линији Вашингтон-Брисел није више само реторички. Пентагон је управо потврдио Трампову објаву повлачења преко 5.000 војника из Европе, а сматра се да је то тек први корак у пуштању НАТО низ воду. Јер, како су у више наврата рекли Трамп, Хегсет и државни секретар Марко Рубио, каква је корист од војног савеза који неће да пружи помоћ кад је то Америци потребно?

На страну сада што европске земље немају чиме да помогну Америци у сукобу са Ираном – битно је што су објавиле цијелом свијету да не желе.

У тим околностима политика и дипломатија Српске показује се као исправна. Руководоство Српске је редовно радо виђено у Вашингтону, али и у Москви, на прослави Дана побједе.

Прошломјесечним падом Будимпеште под љубоморну шапу Брисела, Бања Лука је (п)остала једини канал којим Русија и САД могу да отворено комуницирају, ако желе да окончају сукоб у Украјини. Сада је у интересу и Москве и Вашингтона да Србе штите од насртаја Брисела и Лондона, што је још колико прије двије године изгледало незамисливо.

Што би рекли Бразилци пред свјетско првенство у фудбалу, “усудите се да вјерујете”.