Вучић: Нисмо разговарали о војној сарадњи, а надам се да ће убијање у Украјини престати
- Александар ВУЧИЋ: А шта ће бити кад се рат заврши – то је друга ствар
- Владимир ЗЕЛЕНСКИ: Потребно нам је још новца како би наша намјенска индустрија могла да производи дупло више него што производи данас. А то су огромне своте новца, ријеч је о милијардама
- Зеленски је прошле године, 5. августа, срдачно „честитао Хрватској Дан побједе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља“: „Украјинци, више него било ко други, разумију значај суверенитета, територијалног интегритета и мира“
(Спутњик)
ЗАЈЕДНИЧКУ конференцију за новинаре предсједника Србије Александра Вучића и Владимира Зеленског обиљежило је скандалозно питање њемачког новинара Михаела Мартенса. Он је, обраћајући се Зеленском, упитао: „Шта ми Европљани можемо конкретно да урадимо да помогнемо вама да убијете више руских војника?“.
Интересовало га је и да ли су Вучић и Зеленски разговарали о сарадњи у области одбране.
На питање новинара „Франкфуртер алгемајне цајтунга“ прво је одговорио предсједник Србије.
– Ми нисмо данас разговарали о војној сарадњи. Шта ће бити када се рат заврши, то је друга ствар. А што се тиче убијања ја се надам да ће убијање да престане – одговори је Вучић.
Зеленски је рекао да је Украјини потребан новац.
– Потребно нам је још новца како би наша намјенска индустрија могла да производи дупло више него што производи данас. А то су огромне своте новца, ријеч је о милијардама – казао је Зеленски.
Он је рекао да је Украјина захвална ЕУ на сваком од 21 пакета санкција, али и додао да сматра да то није довољно.
Став Украјине, када је ријеч о Сребреници и хрватској злочиначкој акцији „Олуја“, није био благонаклон ни према Србији, за разлику од историјске потврде руског пријатељства.
Зеленски је тако прошле године 5. августа срдачно „честитао Хрватској Дан побједе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља“.
– Украјинци, више него било ко други, разумију значај суверенитета, територијалног интегритета и мира – рекао је Зеленски у данима када су се Срби сјећали страдалих и избјегличких колона прогнаних Срба у „Олуји“. Том приликом, међутим, није поменуо 220.000 протјераних крајишких Срба, као ни 1.904 погинула и нестала Србина.
Такође, Украјина је била међу првим држама које су признале Хрватску, а током ратова јој је помагала и војно, упркос ембаргу УН.
Подршка Украјине, за разлику од Русије, изостала је и у данима када се Србија у Уједињеним нацијама борила против тога да се Србима утисне жиг „геноцидног народа“. Украјина је гласала „за“ усвајање њемачке Резолуције о Сребреници док је Русија била против.
Своје историјско пријатељство Москва је потврдила и стављајући вето на резолуцију о Сребреници 2015. А у знак захвалност због подршке у УН, предсједник Србије је 2024. послије сједнице УН о Резолуцији, одликовао сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Василија Небензју.