Даркo Младић: Oтац часно излази пред Лазара и Милоша – то је хтео и кад је кретао у Книн

• Драги тата, кад сам те возио на хеликоптер који те је одвезао у Книн, рекао си: „Дао сам реч да ћу бранити народ и државу. То је обавеза и част. И још: сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара, а војник и официр још мора и пред Милоша
• Бог те сами носио кроз ратни вихор. Метак те није хтео. Прошао си хеликоптером кроз далековод под напоном. Заједно смо пали са хеликоптером у Купинову и никоме длака с главе није фалила. Три пута си рањаван. Гранате су падале на неколико метара од тебе. Бог те је чувао
• Направили су вештачке судове за наше јунаке како би претворили браниоце у злочинце, а издајнике у хероје. Хвала вам браћо што сте дошли да пресудите да ли је мој отац херој или злочинац. (Скандирање: Херој! Херој! Херој!)
• Данас полазиш да се сретнеш са Аном, са својом мајком Станом, са братом Миливојем, сестром Милицом и нашим прецима. Али, данас излазиш и пред Лазара и пред Милоша. Погледај са чиме излазиш! Не морам ништа да набрајам. Народ нам је сведок! Бог нам је сведок!
• Непријатељи су те убијали у Хагу. Три пута су покушали и признали да си чудом преживео. Почетком овога августа су ми рекли да се нећеш извући. Урадили су то на наше очи. На моје очи. На очи целог света. Не знам да ли ћемо успети да то свету покажемо, али Бог види и Бог зна
• Сви знате докле је наша војска дошла – тамо има Срба, а тамо где наше војске нема – нема више ни Срба. И нико се не узбуђује због тога. Ми смо себи једини сведоци и снага. И, овакви какви смо данас – бићемо довека

ДЕСЕТИНЕ хиљада људи присуствовале су сахрани Ратка Младића на београдском Топчидерском гробљу.

Врховног ратног команданта. Генерала и Хероја кова српеких светих ратника.

Колона која се кретала од Цркве Светог Луке у Кошутњаку ка Топчидерском гробљу, на којем је 1994-те сахрањена његова убијена кћерка Ана, била је дужа од четири километра.

На сахрани није било политичких говора. Зато је Генералов син – Дарко Младић – рекао све што је требало. Као да је клесао историјски споменик оцу. Уосталом, њему се и обратио. Овако:

– Драги тата, кад сам те возио на хеликоптер који те је одвезао у Книн, рекао си: „Дао сам реч да ћу бранити народ и државу. То је обавеза и част. И још: сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара, а војник и официр још мора и пред Милоша“.

Увек си био борац и победник.

Од дана кад си се родио, усред вихора, наjжешћег вихора рата 1943. на Чисти понедељак – у нашу кућу дошао је тифус 40 недеља од како си се родио, преживео си и победио си.

Остао си без оца. На крају рата, у операцији за ослобођење Сарајева, твој отац, а мој деда неђ Младић у борби против усташа, у селу Шуња, смртно је рањен.

Пре тога је стигао да те крсти. Он је дошао из партизана, а кум је дошао из четника. Заједно су те крстили. То је била твоја снага, још ниси ни био свстан, а већ си мирио Србе.

Касније, тежак живот послератни, твоја мајка одгаја тебе, сестру Милицу, брата Миливоја, браћу Богдана и Марка, који су остала сирочићи, без оца и мајке… Она сама се није преудавала никад, само Бог зна, како се сналазила.

Али, успела је све да вас одгаји као часне и поштене људе.

Отишао си са 50 динара и картонским кофером у средњу војну школу у Земуну.

Сањао си да будеш доктор. Фалио је 21 динар општини да ти да стипендију и зато си постао војник. Касније си ми говорио: један хирург на столу – ако је добар, спаси један живот – а официр у борби, ако је добар, може да спаси хиљаде.

Бог те сами носио кроз ратни вихор. Метак те није хтео. Прошао си хеликоптером кроз далековод под напоном. Заједно смо пали са хеликоптером у Купинову и никоме длака с главе није фалила.

Три пута си рањаван. Гранате су падале на неколико метара од тебе.

Бог те је чувао.

Бог зна, а данас видимо да и цео народ зна.

Непријатељ је више пута покушао да те убије. Није успео.

Покушали су да те купе. Нису успели.

Покушали су да те уплаше. Убили су ти кћерку, али опет нису успели.

И на крају им је остало само да те тихо поштују, али да измишљају лажи о теби – не би ли те омрзли у народу и у свету.

Направили су вештачке судове за наше јунаке како би претворили браниоце у злочинце, а издајнике у хероје.

Хвала вам браћо што сте дошли да пресудите да ли је мој отац херој или злочинац.

(Скандирање: Херој! Херој! Херој!).

Деведесет и четврте године стајали смо овде. Изабрали смо ово место за вечни покој наше породице. Тада си ми рекао да желиш овде да легнеш.

Ево, дошао је тај дан.

Хвала твојој мајци што те таквог васпитала, што си пренео те вредности на нас и опрости ако у нечему нисам био достојан.

Данас полазиш да се сретнеш са Аном, са својом мајком Станом, са братом Миливојем, сестром Милицом и нашим прецима.

Али, данас излазиш и пред Лазара и пред Милоша.

Погледај са чиме излазиш!

Не морам ништа да набрајам.

Народ нам је сведок! Бог нам је сведок!

Непријатељи су те убијали у Хагу. Три пута су покушали и признали да си чудом преживео.

Почетком овога августа су ми рекли да се нећеш извући. Урадили су то на наше очи. На моје очи. На очи целог света.

Не знам да ли ћемо успети да то свету покажемо, али Бог види и Бог зна.

Мени је то довољно.

Ја теби говорим јер нема мртвих. Ти само променио свет у којем обитујеш, у коме твоје тело већ одавно није имало ни трунке снаге да живи, али си живео захваљујући својој вољи.

И тако си се борио. И победио си.

Путуј оче, путуј комаданте. Нама остаје да се тобом поносимо. И да никада не изневеримо оно за шта си дао цео свој живот своју породицу.

Хвала свима. Ви сте наша победа и наша утеха. Сигуран сам да се мој отац радује због свих вас овде. Због деце која су се родила, а неко је хтео да се не роде.

Добијам писма од деце која ми пишу да су рођена захваљујући генералу Младићу.

Сви знате докле је наша војска дошла – тамо има Срба, а тамо где наше војске нема – нема више ни Срба. И нико се не узбуђује због тога.

Ми смо себи једини сведоци и снага. И, овакви какви смо данас – бићемо довека.

Ратко је и у својој смрти поново ујединио српски народ. Други пут.

Први пут кад је отишао да га брани. И данас кад га испраћамо.