Ћеранић: Више не постоји географски центар свјетског тероризма, али осваја дигиталну сферу

• Према Европоловом извјештају о стању и трендовима тероризма у ЕУ (ТЕ-САТ 2026), у ЕУ је током 2025. године забиљежено 45 терористичких напада (22 извршена, 3 неуспјела и 20 спријечених), од којих је 24 било џихадистичких (9 извршених и 15 спријечених). Број напада мањи је него годину раније (58), али хапшења расту: због тероризма ухапшено је 486 особа (у 2024. њих 449), од којих је 347 повезано са џихадизмом
• Тероризам је 2001. године био утјелотворен у хијерархијској организацији: препознатљиви лидери, кампови за обуку, финансирање, дуготрајно планирање, међународна мрежа и сложена операција. Данас тероризам много чешће представљају појединац или мала група, брза радикализација преко интернета, једноставније средство напада и веома мало комуникације коју службе безбједности могу пресрести
• Тероризам данас карактеришу фрагментираност и децентрализованост, због чега су напади непредвидиви. Борба против тероризма није само ствар полиције и специјализованих служби. Потребни су обавјештајни рад, међународна размјена података, праћење финансирања, сајбер-истраге и превенција радикализације, а у том контексту изузетно је важно ангажовање вјерских заједница, просвјетних радника, невладиног сектора и медија
• Незванично, општински суд у Босанској Крупи прогласио је дјечака, који је ножем убио једног и ранио другог полицајца, кривим за терористички напад и изрекао му петогодишњу заводску мјеру. А колико таквих дјечака, спремних да ножем или другим оружјем изврше терористички напад, има у БиХ?

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

ГОДИШЊИЦА напада на њујоршке Куле близнакиње у Босни и Херцеговини није прећутана, али је, имајући у виду да је ријеч о 25. годишњици једног од најзначајнијих безбједносних догађаја савременог доба, добила прилично ограничен простор.

У Републици Српској је Глас Српске 11. септембра објавио текст „Четврт вијека од 11. септембра: Сјећање на жртве терористичких напада у САД“, а пренио је и изјаву Ане Тришић Бабић, в.д. директора Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске, која је 11. септембар довела у везу и са искуством српског народа са радикалним исламизмом током деведесетих.

АТВ је извјештавао о обиљежавању годишњице у САД. РТРС је годишњици посветио прилог у којем је, поред комеморације у Њујорку, тема проширена на савремену пријетњу од џихадистичког тероризма и њене везе са БиХ.

Независне новине су 11. септембар поменуле у хронолошком прегледу догађаја на тај датум.

Текстова је било и у Федерацији БиХ. Ослобођење је објавило опширнији чланак „11. септембар – Дан који је прекројио свијет и отворио ране које и данас крваре“, наглашавајући да је ријеч о догађају који представља својеврсну границу између два периода у међународним односима.

Дневни аваз је објавио посебан текст поводом 25 година од напада, а затим и вијест да је Амбасада САД у БиХ спустила заставу на пола копља у знак сјећања на жртве, о чему је извјештавала и ФЕНА.

Међутим, медијске пажње сразмјерне значају јубилеја није било. Доминирали су појединачни новински текстови, агенцијске вијести и извјештаји о комеморацији. Изостала је шира медијска мобилизација, а није било ни ширих анализа о томе како је 11. септембар промијенио концепт националне и међународне безбједности. А то се заиста догодило.

Једанаести септембар није био само највећи терористички напад на тлу Сједињених Држава. Био је то догађај који је промијенио начин на који се државе односе према безбједности.

Послије 11. септембра тероризам је од полицијског и обавјештајног питања постао једно од централних питања међународне политике.

У којем смислу данас можемо говорити о тероризму? Да ли је опасност од терористичких напада ишчезла или је само притајена? Могу ли нам се поновити напади попут оних на дворану Батаклан у Паризу или на Крокус Сити Хол у Москви? Укратко, како данас, 25 година након напада на америчке Куле близнакиње, стоје ствари са тероризмом?

Послије 11. септембра услиједили су рат у Авганистану, глобални „рат против тероризма“, огромно ширење обавјештајне сарадње, нови системи контроле путника и авио-саобраћаја, јачање надзора над финансијским токовима и знатно већа овлашћења безбједносних служби. И поред свега што је предузето, тероризам није нестао, него је промијенио организацију, простор дјеловања, технологију и профил извршиоца.

Према Европоловом извјештају о стању и трендовима тероризма у ЕУ (ТЕ-САТ 2026), у ЕУ је током 2025. године забиљежено 45 терористичких напада (22 извршена, 3 неуспјела и 20 спријечених), од којих је 24 било џихадистичких (9 извршених и 15 спријечених). Број напада мањи је него годину раније (58), али хапшења расту: због тероризма ухапшено је 486 особа (у 2024. њих 449), од којих је 347 повезано са џихадизмом. Сам Европол упозорава да се пријетња не може процјењивати само на основу броја напада и хапшења.

Ал Каида из 2001. јесте разбијена, али Ал Каида као идеја и глобална мрежа није нестала. Осама бин Ладен убијен је 2011. године, Ајман ел Завахири 2022-ге, а према процјенама држава чланица УН, фактичким вођом организације сматра се Саиф ел Адел, за којег се вјерује да борави у Ирану.

Централна структура која је организовала 11. септембар знатно је ослабљена, али су њени регионални огранци и савезници активни, посебно у Африци, Јемену и Јужној Азији.

У фебруарском извјештају (S/2026/44), Тим за аналитичку подршку и праћење санкција Савјета безбједности УН оцијенио је да је пријетња од Ал Каиде и Исламске државе „мултиполарна и све сложенија“, уз јачање у више подручја, нарочито у западној Африци и Сахелу и у Јужној Азији.

Августовски извјештај истог тима (S/2026/651) закључује да су нивои пријетње краткорочно углавном стабилни, али да се и даље појачавају у Сахелу и Јужној Азији. Другим ријечима, више не постоји један неспорни географски центар свјетског тероризма.

Питање које нас овдје занима гласи: да ли тероризам из 2001. године и тероризам данас, након четврт вијека, имају исто лице и да ли су подједнака пријетња за човјечанство?

Разлика је у томе што је тероризам 2001. године био утјелотворен у хијерархијској организацији: препознатљиви лидери, кампови за обуку, финансирање, дуготрајно планирање, међународна мрежа и сложена операција. Данас тероризам много чешће представљају појединац или мала група, брза радикализација преко интернета, једноставније средство напада и веома мало комуникације коју службе безбједности могу пресрести.

Европол то потврђује: према његовом најновијем извјештају, већина напада и завјера у ЕУ била је дјело усамљених починилаца или малих, самоиницијативних ћелија, које су користиле релативно једноставна средства. Сви извршени џихадистички напади у ЕУ 2025. године били су дјело појединаца; осам од девет изведено је ножем, а у једном је као оруђе коришћен аутомобил. Европол, истовремено, упозорава да су и даље активне дуго успостављене хијерархијске организације.

Терористички напад је данас технички једноставније извести, па га је теже унапријед открити. Интернет је ту направио огромну промјену. Пропаганда, идеолошки материјал, затворене комуникационе платформе и виртуелне заједнице омогућавају радикализацију без одласка у Авганистан, Сирију или неки камп за обуку.

Некада је терориста путовао до терористичке организације. Данас терористичка организација посредством телефона долази до њега. На примјер, напад на Крокус Сити Хол у Москви 22. марта 2024. извела је група држављана Таџикистана. Према налазима истраге, они су регрутовани и усмјеравани путем Телеграма, а напад је преузела Исламска држава. Русија је поред тога тврдила да иза напада стоји Украјина, а Кијев то одбацује.

Извршиоци су 12. марта 2026. на суђењу вођеном иза затворених врата осуђени на доживотни затвор. Други примјер је напад на Бонди Бичу у Сиднеју 14. децембра 2025. Отац и син, за које аустралијске власти тврде да су били инспирисани идеологијом тзв. Исламске државе, током прославе јеврејског празника Ханука убили су 15 особа. Отац је убијен у обрачуну с полицијом, а син је преживио и оптужен за убиство и терористички чин.

Савезна полиција Аустралије саопштила је крајем децембра да нема доказа да су били дио шире терористичке ћелије нити да их је неко усмјеравао, али је истакла да њихов боравак на југу Филипина у новембру није био туристички. Отац је био власник оружја са дозволом и шест комада ватреног оружја купио је легално, а према наводима полиције, напад су припремали мјесецима.

Милош Жујовић (25), конвертит из Младеновца познат под именом Салахудин, напао је 29. јуна 2024. самострелом жандарма који је обезбјеђивао израелску амбасаду на Дедињу у Београду, ранивши га у врат. Жандарм га је у самоодбрани узвратном паљбом убио. Према наводима МУП-а Србије, Жујовић се након преласка на ислам преселио у Нови Пазар, а медији га повезују са вехабијским покретом.

Прије напада послао је супрузи видео-поруку у којој каже да га аутобус вози у џенет, односно у рај; према изјави министра Дачића, у двије наредне поруке помињу се Израелци који убијају муслимане.

О степену радикализације у Босни и Херцеговини говори терористички напад у Босанској Крупи 24. октобра 2024. године. Нападач је био дјечак са подручја Босанске Крупе, рођен 2009, који је тада имао непуних 15 година. Полиција Унско-санског кантона није имала ранијих сазнања о пријетњи, нити јој је малољетник био познат.

Према званичном саопштењу Кантоналног тужилаштва Унско-санског кантона, око 20.40 часова малољетник је, са дијелом лица прекривеним одјевним предметом, ушао у Полицијску станицу Босанска Крупа, а затим у дежурну просторију у којој су се налазила двојица полицајаца. Напао их је ножем. Полицајцу Озрену Марану задао је повреде грудног коша, од којих је преминуо, а Авду Хасановићу повреде абдомена и главе. Остали полицајци су затим ушли у просторију, савладали нападача и ухапсили га.

Тужилаштво БиХ је крајем октобра 2024. саопштило да наставља истрагу, укључујући и финансијску, о дјеловању појединаца и о ванинституционалним и радикалним вјерским удружењима која се доводе у везу са нападом. СИПА је ухапсила седам особа, а Суд БиХ је петорици осумњичених за тероризам и врбовање ради терористичких активности одредио мјере забране.

У првим мјесецима послије напада у јавности се створио утисак да је откривена шира мрежа која је радикализовала дјечака. Тај се утисак, међутим, није потврдио: према информацијама Дневног аваза и других медија, које се позивају на браниоца осумњичених, Тужилаштво БиХ је у мају 2026. обуставило истрагу јер нису пронађени докази који би те особе повезали са тероризмом или врбовањем. Питање како се дјечак радикализовао тако остаје без јавно познатог одговора.

Због његових година случај има и специфичну правну димензију. Као млађем малољетнику (између 14 и 16 година), према Кривичном закону Федерације БиХ могле су му бити изречене само одгојне мјере, а не казна затвора. Најприје му је одређен притвор, који је касније продужаван, а Кантонално тужилаштво предложило је заводску мјеру упућивања у одгојно-поправни дом, која у оваквим случајевима може трајати највише пет година.

Према незваничним информацијама Дневног аваза из октобра 2025, општински суд у Босанској Крупи прогласио га је кривим за терористички напад и изрекао му петогодишњу заводску мјеру; пресуда није јавно објављена нити је званично потврђена.

Хоће ли малољетни нападач по истеку изречене мјере бити дерадикализован, или ће његово даље понашање бити тешко предвидјети? А најтеже питање гласи: колико оваквих дјечака, спремних да ножем или другим оружјем изврше терористички напад, има у БиХ?

Промијенило се и средство напада: од првобитно коришћених самоубилачких прслука и калашњикова, преко отетих камиона којима су се нападачи просто забијали у масу, до сјекире, ножа и, напосљетку, самострела.

Главна карактеристика терористичког акта је политички мотив, док се средство извршења временом мијењало. Једна од будућих опасности јесте преливање тактика са савременог ратишта у терористички репертоар.

Тероризам данас карактеришу фрагментираност и децентрализованост, због чега су напади непредвидиви. Борба против тероризма није само ствар полиције и специјализованих служби. Потребни су обавјештајни рад, међународна размјена података, праћење финансирања, сајбер-истраге и превенција радикализације, а у том контексту изузетно је важно ангажовање вјерских заједница, просвјетних радника, невладиног сектора и медија.

За Босну и Херцеговину, али и регион, потенцијалну опасност представљају повратници са страних ратишта, процеси радикализације, нелегално оружје, организовани криминал и могућност злоупотребе миграционих рута. Управо зато је обиљежавање четврт вијека од напада на Куле близнакиње заслуживало више медијске пажње у БиХ, а под тим подразумијевамо специјалне емисије и иностране госте који би говорили о тој теми.

Овако у БиХ остаје пракса да се о терористичком нападу говори неколико дана, након чега тероризам као тема бива потиснут из медијског дискурса дневнополитичким вијестима.