Американац Франсис Халзен добитник Нобелове награде за физику за 2026.
- Франсис ХАЛЗЕН је физичар рођен у Белгији, али је држављанин САД и професор на Универзитету Висконсин–Медисон и главни истраживач на Опсерваторији за неутрине „Ајскјуб“ (IceCube) на Антарктику
НОБЕЛОВА награда за физику за 2026. годину додијељена је Франсису Халзену за његов „одлучујући допринос опсерваторији IceCube Neutrino и открићу високоенергетских неутрина астрофизичког поријекла“.
Халзен је физичар рођен у Белгији, професор на Универзитету Висконсин–Медисон и главни истраживач на Опсерваторији за неутрине „Ајскјуб“ (IceCube) на Антарктику.
– Франсис Халзен је схватио да лед на Јужном полу може да се користи за праћење честица познатих као неутрини. Његова визија и научно вођство били су фундаментални за опесерваторију „Ајскјуб неутрино“ – наводи се у саопштењу.
Академија је указала да, користећи ову лабораторију, истраживачи „могу да ухвате неутрине из енергетски изузетно богатих процеса у удаљеном дијелу универзума“.
Новчани дио награде износи 12 милиона шведских круна, односно око милион евра.
Франсис Халзен, рођен у Белгији 23. марта 1944. године, држављанин је САД. Тренутно је заслужни професор Хилдејла и Грегорија Брајта на Универзитету Висконсин-Медисон и директор Института за физику елементарних честица.
Магистрирао је 1966, докторирао 1969. и стекао звање магистра за виши ниво на Универзитету у Лувену, у Белгији.
Тренутно је главни истраживач пројекта IceCube, највећег детектора неутрина на свијету, и био је члан разних савјетодавних одбора, укључујући оне за SNO, Telescope Array и експерименте са надоградњом Ожера, Макс Планк институте у Хајделбергу и Минхену, ICRR на Универзитету у Токију, Амерички панел за приоритетизацију физике честица и савјетодавни панел за астрофизику честица ApPEC у Европи.
Међу његовим скорашњим признањима су награда Европског физичког друштва за астрофизику честица и космологију 2015. године.