Перишић: У новим условима, једина стратегија Српске остаје ослонац на Русију

• Спољна политика Републике Српске је створена у последњих осам година, а интензивно се реализује од 2022. године. Ослонац Српске у томе су Русија, раније Мађарска Виктора Орбана, и Израел
• Победа демократа у новембру 2026. успоставила би од јануара 2027. по америчком уставу систем – „кочнице и равнотеже” између Конгреса и председника Трампа, и значила би прелазак са политике „отворених врата и прагматизма” на оштру институционалну офанзиву Конгреса против Српске, чиме би српски успеси у Јерусалиму и Вашингтону били у великој мери неутралисани конгресним блокадама
• Победом Демократске партије на конгресним изборима у новембру доћи ће до аутоматске смене републиканаца на челу свих конгресних тела, укључујући Комитет за спољне послове и Поткомитет за Европу. Тиме се драматично мења позиција Српске у Вашингтону, јер би демократе добиле двије моћне полуге: право на вођење истрага и издавање обавезујућих судских позива
• То значи да надаље никако не треба веровати Вашингтону, већ се ослањати на оне државе са којима имамо историјски компатибилне интересе (Русија). Српска са Русијом да гради све могуће облике повезивања и заштите
• Српски филозоф Жарко Видовић с разлогом је упозоравао да су «Срби лаковеран народ, јер немају свест о злу», чиме је хтео да објасни зашто су Срби кроз 20. век често својим непријатељима и џелатима – заборављали злочине и непријатељства, и са њима почињали сарадњу, што се на крају испостављало као кретање као новом српском страдању

СПОЉНА политика Републике Српске је створена у последњих осам година, а интензивно се реализује од 2022. године. Ослонац Српске у томе су Русија, раније Мађарска Виктора Орбана, и Израел.

Но, у последње две године, користећи се променама у светској политици, раслојавање Запада на пет делова (САД, Израел, ЕУ, Британија, и „светска глобалистичка држава“) Милорад Додик је успео да изврши пробој и ка републиканској администрацији у Вашингтону, што је резултирало укидањем санкција крајем октобра 2025. године, и отпочињањем разговора о економским и енергетским односима Српске и САД (што потврђује и састанак Жељке Цвијановић са шефом Трамповог кабинета Сузи Вајлс у септембру 2026.).

Међутим, демократски конгресмени су током августа/септембра 2026. започели притисак на Конгрес и председничку администрацију – да се врате санкције руководству Српске (пре свега Додику). Наиме, 15. и 16. септембра 2026. објављена су писма и званични извештаји демократске мањине у Конгресу, у којима је детаљно критикован републикански пројекат укидања санкција врху Републике Српске, и тражило њихово хитно враћање.

Амерички конгресмени, предвођени демократом Вилијамом Китингом, у свом извештају тврде да је Вашингтон укинуо санкције под јасним условима да Бањалука направи „заокрет ка конструктивној политици”. Према том извештају, Додик га је прекршио кроз три потеза: наставком сецесионистичке политике; интензивирањем односа са Москвом; декларацијом о затварању ОХР-а коју је донео парламент Српске.

С тим у вези, питамо се – каква ће бити политика Вашингтона после избора за Конгрес на половини председничког мандата Трампа (3. новембра 2026)?

Ово питање је актуелно, имајући у виду да најновије прогнозе показују да је Демократска странка јасан фаворит за преузимање контроле над Представничким домом, док су се у последњих неколико дана шансе демократа драматично повећале и у трци за Сенат.[1] Кључни разлози за пад републиканаца су што се Трампова администрација суочава са великим падом популарности (рејтинг Трампа је свега 37%) првенствено због економских притисака, инфлације, као и већинског противљења америчке јавности рату у Ирану (60% грађана се противи овом сукобу).

Победом Демократске партије на конгресним изборима у новембру доћи ће до аутоматске смене републиканаца на челу свих конгресних тела, укључујући Комитет за спољне послове и Поткомитет за Европу. Тиме се драматично мења позиција Српске у Вашингтону, јер би демократе добиле двије моћне полуге: право на вођење истрага и издавање обавезујућих судских позива.

Наиме, у случају победе демократа, у јануару 2027. године дужности ће бити распоређене на следећи начин: Комитет за спољне послове преузима демократа Грегори Микс (Gregory Meeks), који тренутно обавља функцију главног члана из мањинске странке. Поткомитет за Европу би преузео Вилијам Китинг (William Keating), који је средином септембра 2026. предводио оштре критике у вези са Српском.

Политика према Српској ће се изменити и то тако што ће, прво, нестати заштитни зид израелских републиканаца. Друго, активираће се „Закон о Западном Балкану” («Закон о демократији и просперитету Западног Балкана») чиме ће тражити хитно враћање Милорада Додика на америчку црну листу.

Уколико се активира тај закон, Трампова администрација би изгубила део маневарског простора који тренутно има према Српској, јер би закон захтевао брзо реаговање Министарства финансија (OFAC).

Треће, највероватније ће бити донет нови закон „SRBIJA Act” (законски предлог Х.Р. 10183), који је дефинисан у августу 2026. године.[2] Наиме, очекује се да ће победа демократа на међуизборима 3. новембра дати том документу огроман замајац од јануара 2027. године. С тим у вези, иако се закон директно бави Србијом, његова структура и механизми имају снажан утицај и на БиХ.

Тај закон би додатно стезао обруч посредно око Републике Српске, блокирајући покушаје Трампове администрације да се фокус помери на америчке инвестиције. Доношење тог закона снажно подржава „јастребско” крило Републиканске странке, или, како би данас рекли – десни глобалисти у Републиканској странци.

Закључак:

Победа демократа у новембру 2026. успоставила би од јануара 2027. по америчком уставу систем – „кочнице и равнотеже” између Конгреса и председника Трампа, и значила би прелазак са политике „отворених врата и прагматизма” на оштру институционалну офанзиву Конгреса против Српске, чиме би српски успеси у Јерусалиму и Вашингтону били у великој мери неутралисани конгресним блокадама.

С тим у вези, у таквим новим условима, од јануара 2027. године, једина спољнополитичка стратегија Републике Српске остаје ослонац на Русију, и покретање са њом свих могућих облика повезивања и заштите.

У супротном, оствариле би се анализе српског филозофа Жарка Видовића, који је писао да су «Срби лаковеран народ, јер немају свест о злу», чиме је хтео да објасни зашто су Срби кроз 20. век често својим непријатељима и џелатима – заборављали злочине и непријатељства, и са њима почињали сарадњу, што се на крају испостављало као кретање као новом српском страдању.

То значи – никако не треба веровати Вашингтону, већ се ослањати на оне државе са којима имамо историјски компатибилне интересе (Русија).

(Tрибина је одржана 30. септембра у Прес-центру УНС – у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“, уз подршку Представништва Српске у Србији)

[1] Демократама је за већину потребан добитак од само три мандата, а сви амерички показатељи указују на то да ће тај праг лако прећи.

· Анкете (Generic Ballot): Према најновијем збирном моделу Silver Bulletin Нејта Силвера (ажурираном 7. октобра), предност демократа је достигла рекордних 8,9% на националном нивоу, при чему је странка први пут прешла праг од 50% укупне подршке. (https://www.natesilver.net/p/generic-ballot-average-2026-nate-silver-bulletin-congress-polls)

· Тржишта предвиђања: На платформи Polymarket, вероватноћа да ће Демократска странка освојити Представнички дом износи чак 93%. Аналитичари пројектују да би демократе могле да остваре чисти добитак од 5 до 15 места. (https://polymarket.com/ru/event/which-party-will-win-the-house-in-2026)

[2] Његови примарни аутори су републиканац Џо Вилсон (Joe Wilson) и демократа Вилијам Китинг (William Keating). Иницијативи су се придружили и други утицајни чланови, укључујући републиканце попут Кита Селфа, Чак Гресли (Chuck Grassley) и Марије Елвире Салазар, као и сенаторе у Сенату.