Кецмановић: Бошњаци, само ви и ваши немојте о фашизму, немојте бар нама, тако вам бога!

- У сарајевском Кругу 99 се љуте што Додик, и кад му забране да се кандидује, опет побиједи. Неће да признају, мада знају, да су иза Додика странка, коалиција, бирачи, и да народ реагује по оној „што је више клевета и лажи …“ Умјесто да, као свако када се осјети немоћан, људски промрсе „Миле, јбт све по списку“, они мудрују о неофашизму попут Мерца и Макрона и сличних европских губитника
- Почео је већ на отварању скупа Адил Куленовић, предсједник Круга 99. „У сржи Додикове постизборне кампање је неофашизам!“ А он је у своју НВО, укључио махом Србе или Хрвате, заостале у Сарајеву, да заједо маштају о фантомској демократији, грађанству и унитарној БиХ. Каријеру је започео као шеф информативне службе ЦК СКБиХ, а завршио као савјетник Ал Џазире за Балкан. Лична каријера, као отјеловљење колективне путање једног народа: од миљеника босанског самоуправног соцјализма до испоставе исламске умме на Башчаршији
- Баш вам не приличи. Ћутите бар о томе и покријте се по ушима. Градоначелници Сарајева током НДХ били су Хасан Демировић (1941-42), и Мустафа Софтић (1942-45), не Хрвати, него хрватско цвијеће. Бањалучког владику Платона је ’41. заклао Асим Челић, муслиман усташа
- Подијелили сте се између Павелићевих усташа и Химлерове СС Ханџар дивизије, а онда што под шаховницом и што свастиком, таманили Србе. У Јасеновцу смо били са двије стране бодљикаве жице. Ми унутра са Јеврејима и Циганима, а ви, „хрватско цвијеће“ са усташама и есесовцима навратите на посјек
- Ако желите помоћ пријатеља, прикључите кантоне Српској, а онда можда заједно са Србијом, уколико је Слобина понуда из ’90. још на столу
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
БОШЊАЧКА политика наставља да се више бави Србијом и Српском него својим кантонима у ФБиХ. „Изборни резултати у БиХ у призми савременог неофашизма“ била је 01.11.26. тема сесије Круга 99.
Човјек се у први мах пита какве везе то има једно са другим. Па онда помисли да је проста памет можда не види, а виде је умне главе „независних интелектуалаца“, јер и та синтагма је укључена у пуни назив те НВО.
Сљедећа претпоставка – да су у Кругу разочарани што су у ФБиХ поражени њима блиски реформисани комунисти из Тројке, такође отпада, јер они свој „већи ентитет“ готово и не спомињу у закључцима сесије.
Дакле, веза између резултата избора и неофашизма постоји само у Српској. А ту је именом и презименом, за неофашизам оптужена само једна особа. Али опет тај толико спомињани Додик није уопште био ни на једној кандидатској листи, па онда није могао ни да буде у „неофашистичој призми резултата избора“.
Дакле, једино је јасно да се у Кругу 99 љуте што Додик, и кад му забране да се кандидује, опет побиједи. Неће да признају, мада знају, да су иза Додика странка, коалиција, бирачи, и да народ реагује по оној „што је више клевета и лажи …“
Умјесто да, као свако када се осјети немоћан, људски промрсе „Миле, јбт све по списку“, они мудрују о неофашизму попут Мерца и Макрона и сличних европских губитника који своју популарност испод 15 одсто објашњавају по њих злослутним успоном АфД-а у Њемачкој и Националног окупљања у Француској. За првог су сви на десно нацисти, за другог сви на љево полпотовци.
Почео је већ на отварању скупа Адил Куленовић, предсједник Круга 99. „У сржи Додикове постизборне кампање је неофашизам!“

У своју НВО, укључио махом Србе или Хрвате, заостале у Сарајеву, да заједо маштају о фантомској демократији, грађанству и унитарној БиХ. Каријеру је започео као шеф информативне службе ЦК СКБиХ, а завршио као савјетник Ал Џазире за Балкан. Лична каријера, као отјеловљење колективне путање једног народа: од миљеника босанског самоуправног соцјализма до испоставе исламске умме на Башчаршији.
Кад смо код фашизма, пробудио се заиста као Бандеризам и Десни сектор у Украјини, а не као АфД и Национално окупљање у ЕУ. Али, кад му народ има хипотеку усташке НДХ и СС ханџар дивизије, није баш морално-политички згодно да дијели лекције.
Немојте само ви и ваши о фашизму, и немојте бар нама, тако вам бога, јер то вам баш не приличи. Ћутите бар о томе и покријте се по ушима.
Градоначелници Сарајева током НДХ били су Хасан Демировић (1941-42), и Мустафа Софтић (1942-45), не Хрвати, него хрватско цвијеће. Бањалучког владику Платона је ’41. заклао Асим Челић, муслиман усташа.
Подијелили сте се између Павелићевих усташа и Химлерове СС Ханџар дивизије, а онда што под шаховницом и што свастиком, таманили Србе.
У Јасеновцу смо били са двије стране бодљикаве жице. Ми унутра са Јеврејима и Циганима, а ви, „хрватско цвијеће“ са усташама и есесовцима навратите на посјек.
У Доњој Градини српска дјеца унутра, у деветом кругу пакла, а ваши младићи уђу да убијају. Наставило се, ево, у грађанском рату, у стотинак приватних затвора у Сарајеву, на стратишту у Братунцу, на покољу у Возући, у на смрт злостављању и силовању у Силосу, маљем и сабљом на Казанима. А данас се припрема у параџематима, у Бочињи и Маочи, терористичким камповима у босанским шумама.
Откуда толика мржња? Није ни класна, ни расна, ни регионална, него етничка и вјерска.
А онда Круг 99 закључује: „Додикове изјаве у којима муслимане означава као одговорне за проблеме у Босни и Херцеговини, оцијењене су на сесији као дио стратегије којом се политички и друштвени проблеми своде на сукоб етничких и вјерских заједница“. Елем, срам га било што измишља етничку и вјерску нетрпељивост када знамо да у БиХ влада комшијска хармонија!“

По презимену, Адил је потомак или Џафер бега Куленовића, министра у влади Павелићеве НДХ, или великог партизанског пјесника Скендера Куленовића. Знам да му је овај други срцу ближи, али Скендерова Мајка кнежпољка туговала је за синовима Млађаном, Мрђаном, а не за Мујом и Хасом.
Данас у Босни антагонистички коегзистирају двије фракције политичких Муслимана. Једну, бројнију и искренију, чине чланство, симпатизери и гласачи СДА, који махом „из џамије не излазе“. Друга обухвата тројку, осморку, или више ситних партија које странци повремено окупе у неки свој „демос“ или „депос“, а „у џамију и не улазе“.
Прегањају се око власти, свађају се ко је више узео, препиру се ком им се привољети царству у обнови – турском или њемачком. Једино се слажу у мржњи према Српској, Србији и Србима.
„Српска је Република шумска“, „Српска је геноцидна творевина“, „Босна ће бити мирна када Србија буде демократска“, „Све зло Босни је увијек долазило из Србије“, „Срби су лош народ“.
Србомрство им је једина заједничка константа, када пређе неку границу интензитета, претвара се у србоморство. А онда у извјешћу са Круга ’99: „Једна од кључних порука односила се на одговорност домаћих политичких снага које заговарају грађанску и демократску Босну и Херцеговину. Оцијењено је да је грађанска опција претрпјела пораз и зато што је пристала на политичку утакмицу унутар правила која погодују етнонационалним структурама, без изградње довољно снажног и организираног отпора таквој политици“.
И опет ови из НВО сектора, „к’о Швабо тра-ла-ла“, о грађанима, грађанству, грађанској држави, грађанском друштву.
Бавите се Српском, а изгубили сте, и сами кажете, и у свом ентитету, а како је и не бисте када тупите о оном чега нема, о утварама које су вам утувили у главу инострани инструктори за цивилно друштво. Будите ви грађани, фиктивно или реално, колико вам воља, али у Српској живе већином Срби, патриоти и суверенисти Републике.
Највећи дио дискусије у Кругу 99 водио се, очекивано, не само о резултатима избора него и ономе што им је и временски и узрочно претходило и слиједило, о томе како је Додик успио да измакне њиховој замци у режији трија Марфи-Шмит-Узуновић.
„Лобирањем!“, веле, и писали су Марку Рубију како то није лијепо, поштено, морално. Писали су то државном секретару земље у којој је та дјелатност не само легална него и уносна. Сенатори и конгресмени су добро плаћени да ad hoc или дугорочно промовишу интересе појединца, фирми, народа или држава и од тима лобиста се фомирају кокуси.

Ерго, жалити се Рубију на такву праксу глупо је, а и смијешно када то долази из муслиманског Сарајева које је током рата било анагажовало америчку фирму Рудер и Фин која је успјешно обмањивала свијет о рату у Босни.
ВРС је побиједила АБиХ на бојном пољу, али су Муслимани, побиједили у медијском рату дознакама арапских нафташа. Е сада и Срби имају пријатеље по свету, скупила је и Српска неку цркавицу, а ту је и Додиково „богатство од корупције“ које стално пребројавате, па, ето, видите, и Срби умију да лобирају. Али није све у парама.
Док је сам Додик одрао грло навијајући за Трампа у његовој првој не баш перспективној предсједничкој кампањи, ви сте се придружили већини у очекивању да ће Хилари Клинтон да врати Америку незавршеним пословима у Босни. Но, без обзира на то што су интелектуалци у Кругу 99 гадљиви на лобирање, власт у бошњачким кантонима је кренула у контру: плаћени текст у Њујорк тајмсу, гласови сенатора и конгресмена.
„Бију Срби, ал’ бију и Турци“.
У интермецу смјене власти у Предсједништву и Савјету министара, арена се преселила у САД. У овој рунди 30 годишњег надметања Миле и Жељка брже пливају преко баре него Тројка.
„Учесници су упозорили да се Додикова политичка моћ не може посматрати искључиво кроз његове изборне резултате и контролу над институцијама. Она, како је истакнуто, произлази и из слабости, неодлучности, међусобних сукоба и борбе за политичке позиције унутар пробосанског политичког блока“.
У томе сте у праву, али ако желите помоћ пријатеља, прикључите кантоне Српској, а онда можда заједно са Србијом, уколико је Слобина понуда из ’90. још на столу.
У закључку извјештаја патетично: „Ово је борба за једино што имамо а то је БиХ“.
Немате је цијелу но фртаљ. Други фртаљ је „Херцег-Босна“, а читава друга половина је РС.
Отиђите у Бањалуку и Груде да се увјерите.
Но умјесто тамо, опет сте очи упрли у изборне промјене у Србији и, као и обично, надате се прекодринском расколу. Већ сам вам прошле суботе лијепо објаснио да увијек треба који мјесец да се нови људи зближе и поново вас растуже.
Минић, Стевандић, Цвијановићева и Додик, као и Вучић, одмах су честитали побједницима, а у програму Студентске листе стоји да ће Србија, будући да је потписник и гарант, бранити Дејтон. Било је то довољно да академик Есад Дураковић упозори „Сви су они исти!“.
И јесу утолико што су Срби.