Џејмс Пиблс, Мишел Мајор и Дидије Кело
- Пиблс је канадско-амерички астрофизичар, а награђен је „за теоријска открића у физичкој космологији“. Посебно: за моделовање природних процеса који су довели до стварања језгра хемијских елемената тежих од водоника
- Мајор и Кело су 1995-те открили екзопланету која је добила име 51 Пегаса b, а она и њена звијезда су од Земље удаљене 50 свјетлосних година
ИЗГЛЕДА да је свјетска наука трајно уситнила, да у њој више нема титана који би својим открићима заслуживали да сами добијају највиша признања.
Нобелову награду из физике ове године су поделила тројица. Са Запада, наравно.
Канадско-амерички астрофизичар Џејмс Пиблс је половину новчаног износа награде добио за нова схватања структуре и историје свемира, а другу половину ће подијелити Мишел Мајор и Дидије Кело – за откриће прве екзопланете. Дакле: ван Сунчевог система која орбитира око своје звијезде на удаљености која се сматра „могућом зоном живота“.
Шведска краљевска академија наука додатно је прецизирала да је Пиблс награђен „за теоријска открића у физичкој космологији“.
Он се бави истраживањем тамне материје и „примарне (у моменту Великог праска) нуклеосинтезе“ и формирањем галаксија и јата галаксија. Посебно: моделовањем природних процеса који су довели до стварања језгра хемијских елемената тежих од водоника.
Нобелов комитет тврди да су његова достигнућа „помогла да се открију нови физички процеси“ и да већ двије деценије „леже у основи нашег поимања историје Васељене“.
Мајор и Кело су 1995-те открили екзопланету која је добила име 51 Пегаса b, а онА и њена звијезда су од Земље удаљене 50 свјетлосних година.
Комитет је о значају њиховог открића саопштио: „Они су заувијек измијенили нашу представу о космосу“.
За 24 године после њиховог открића – откривено је преко 4000 других екзопланета.
Додај коментар