И Хаџифејзовић је део историјског и политичког наслеђа Алије Изетбеговића

• Алија је као корумпирани фундаменталиста и злочинац којег није занимала судбина народа – муслиманског, српског и хрватског – убијао и пљачкао у име ислама. Баш како је и најавио у својој Исламској декларацији
• На Балкану се намеће став по коме појмови попут Република Француска, Република Хрватска или Република Ирска имају другачији и призвук јер означавају нешто потпуно друго и веће од појма Република Српска… Тако је само на Балкану је могуће да се аутономија Косова назива Републиком Косово при чему то република имплицира државу а не никако „мањи ентитет“ како би то Сенад рекао за Републику Српску
• Све те геополитичке малверзације западних земаља Додик одлично разуме. Иако Бошњаке сматра „добрим народом са неадекватним политичким елитама“, зна да је ситуација озбиљна и да бошњачка национална политика има два помирена и уједињена идеолошка правца који се граде из исламске и социјалистичке интернационале
• Исламистички приступ је подржан и геополитички искоришћен од НАТО земаља. Отуда је разумљиво што је на Западу чак и комунистички талог у бошњачком идентитету препознат као „грађански оријентисана политика Бошњака“. Једино тако се може сачувати парадигма у земљи мржње и безнађа. И после Тита – Алија

Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ     

БИЛА би грешка помислити да је гостовање руског амбасадора у БиХ Игором Калабуховим на телевизији Face Сенаду Хаџифејзовићу донело међународну славу.

Истина је да овај разговор, у којем је на питање амбасадора зашто користи скраћеницу РС, одговорио да је то „скраћеница једног, мањег ентитета у Босни и Херцеговини“, заслужује, по броју прегледа, да уђе у анале.

Међутим, славу је стекао знатно раније, када је са сином Феђом гостовао у документарцу на „Националној географији“. Тема – рат у БиХ.

Као ратни извештач Хаџифејзовић је могао много тога да сведочи о СДА. Рецимо: како је тај фундаменталистички покрет, чији је оснивач Алија Изетбеговић с Младим муслиманима, гурнуо Бошњаке у динамичну конфронтацију, прво са Србима, затим с Хрватима да би ратом у тзв. Цазинској крајини ушли у рат са својим сународницима.

Уместо тога, он је водитељу, иначе холивудском глумцу Моргану Фримену, објашњавао да су Срби апсолутни кривци за рат на просторима бивше Југославије.

Више пута поновљена лаж градила је, на Западу, слику рата деведесетих и прикрила многе кривце и злочинце. Немала заслуга, ето, припала је и Сенаду. И он је на свој начин део историјског и политичког наслеђа Алије, а које се манифестује у мржњи према свему што је другачије.

Као корумпирани фундаменталиста и злочинац којег није занимала судбина народа – муслиманског, српског и хрватског, Алија је убијао и пљачкао у име ислама, баш како је и најавио у својој Исламској декларацији.

Чињенице говоре да је Алија био председник Председништва БиХ, за чијег је мандата убијено сто хиљада људи, са огњишта протерано више од два милиона грађана, срушено хиљаду џамија и исто толико цркава и на крају подељена Босна а народи сукобљени.

Управо он је гурнуо Бошњаке у загрљај Муслиманског братства и Ал Каиде а његов наследник, биолошки и политички, син Бакир, у окриље Исламске државе, Ал Нусра фронта и Хајат Тахриру Шам… настављајући агресивни пројекат радикализације Бошњака.

Данас овај пројекат подржава пет до шест одсто муслимана у БиХ, што је са становишта нације готово на нивоу статистичке грешке, али са становишта питања безбедности – реч је озбиљном броју од 100.000 људи.

Захваљујући Изетбеговићима и њиховом разорном оружју, званом Странка демократске акције, БиХ се данас налази у најгорем периоду постдејтонске ере.

Земља се вратила у деведесете године прошлог века а последњих месеци налази се у уставном хаосу.

СДА – лажна национална странка с изразитим исламистичком оријентацијом кроз Уставни суд, ЦИК, ВСТВ и ОХР – вратила је на сцену прегласавање и језик међунационалне мржње, показујући спремност да стабилан политички постдејтонски развој претвори у постдејтонски хаос.

Данас тај радикални покрет сарађује са свим познатим верским групама и организацијама у свету – идеолошки и логистички подржава и спонзорише највеће светске, терористичке организације (Ал Каиду, Исламску државу – ДАЕШ, Ал Нусра фронт, Хамас, Лашкар е Таибах, Боко Харам, чак и шиитски Хезболах).

У том смислу треба разумети и оцену Милорада Додика да је време да народи у БиХ приступе мирном споразуму или да крену пут мирног разлаза.

Основна мисао ова два правца и политичка пута је: мир.

Они мање упућени, запитаће се зашто Милорад Додик упорно говори о споразуму и миру, и зашто према некоректним политикама користи, увек и само политички коректан језик.

Објашњење лежи у земљама НАТО.

Само на овим просторима САД и Велика Британија истичу да државно уређење не мора значити оно што иначе значи у целом свету. Тако овде република не значи баш република – иако је реч о договореној уставној категорији за коју су се Срби изборили у Дејтону.

На Балкану се намеће став по коме појмови попут Република Француска, Република Хрватска или Република Ирска имају другачији и призвук јер означавају нешто потпуно друго и веће од појма Република Српска.

Ни Федерација БиХ, тај славни муслиманско-хрватски ентитет, ни у ком смислу није Федерација. Све те уставне називе који дефинишу државне форме и облике државног уређења, у Дејтонски мировни споразум, увели су „неки људи“ до чије компетенције не треба држати.

Само на Балкану је могуће да се аутономија Косова назива Републиком Косово при чему то република имплицира државу а не никако „мањи ентитет“ како би то Сенад рекао за Републику Српску.

Све те геополитичке малверзације западних земаља Додик одлично разуме. Иако Бошњаке сматра „добрим народом са неадекватним политичким елитама“, зна да је ситуација озбиљна и да бошњачка национална политика има два помирена и уједињена идеолошка правца који се граде из исламске и социјалистичке интернационале.

Очито је да је исламистички приступ подржан и геополитички искоришћен од НАТО земаља. Отуда је разумљиво што је на Западу чак и комунистички талог у бошњачком идентитету препознат као „грађански оријентисана политика Бошњака“.

Једино тако се може сачувати парадигма у земљи мржње и безнађа. И после Тита – Алија.

http://www.pecat.co.rs/2021/04/pisma-iz-tamnog-vilajeta-senad-ima-rijec/