- Због првог нон-пејпера много више се узбудили у Сарајеву него у Загребу и Београду. Сенад Хаџифејзовић тим поводом разговарао са Тимоти Лесом, а Британац му рекао и ово: „Република Српска може мирно да изађе из БиХ јер има своју територију и границе, свој парламент, владу и друге институције… Централни органи БиХ, састављени по националном паритету са правом вета, били би блокирани да употријебе оружане снаге … Спољни фактор би то политички осудио, али се не би војно умијешао …“
- Изнервирани Сенад му упада у ријеч: „Треба да знате да би се Бошњаци и Босанци и итекако оружано борили да то спријече“. „Да“, каже мирно Лес, „али би у том случају Бошњаци били ти који су изазвали рат, и то нико у међународној заједници не би одобрио, а ту су и Србија и Хрватска које би реаговале ако би били угрожени њихови сународници у БиХ“
- Још му је `запржио чорбу“, процјеном: „Република Српска је вјероватно пропустила прилику да се државно осамостали током Трамповог мандата јер Бајденовог претходика није много интересовала Босна… То се неће догодити у наредне четири године… Но, Српска може да чека сљедећу прилику, јер процес иде њој у прилог…“
- Искусни водитељ није крио да је једва чекао да одјави емисију: „Овај разговор је био веома болан не само за мене него и за Босну“
- На иницијативу Милорада Додика, Скупштина Српске ће утврдити платформу за преговоре са ФБиХ, Бошњацима и Хрватима. Како год да даље буде, анонимне поруке Брисела најављују одступање од немогуће мисије „унитарна Босна“, а оне нескривене из Вашингтона – да Бошњаци треба директно да се договарају са Србима и Хрватима
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ
ДОГОВОР или мирни разлаз?!
Мала или велика Босна?!
Да ли ће Додик, Човић и Изетбеговић најзад сјести да се без иностраних посредника договоре о будућности БиХ, што не искључује ни споразумни разлаз?
„Данас босански калиф више не столује у Стамболу него у Бриселу и Вашингтону“, рекао је реис емеритус Мустафа Церић поводом заокрета Турске од Америке ка Русији, као израз бошњачке лојалности Западу. Али, послије непријатних порука из Вашингтона (нема Дејтона–2, америчка коњица неће дојахати у БиХ) и из Брисела (нон пејпер о промјени граница на Балкану), услиједило је: „Шта ћемо сад Бакире?“
Пошто први у Бошњака узнемиреној националној јавности није умио ништа више да одговори до ли да „не вјерује да је то официјелан став САД и да треба сачекати“, те успут попљувао и испсовао Србе („лош народ“, „геноцидаши“), сарајевски медији су се директно обратили службено надлежним и добро упућеним странцима.
Два најпопуларнија сарајевска аутора ток шоу емисја – Сенад Хаџифејзовић (ТВ Фејс, 01.05) и Амир Зукић (ТВ Н1, 28.04)– разговарали су са британским експертом Тимоти Лесом и америчким дипломатом Кристофером Палмером.
Наоштрени Хаџифејзовић је за почетак оптужио Леса да је или аутор или својим чланцима инспиратор анонимног творца фамозног нон пејпера о промјени граница у Босни. Иако и у Лесовим радовима и у нон пејперу пише о усклађивању државних граница са територијално-етничким границама на цијелом Балкану, на ово штиво ни у Србији, ни у Сјеверној Македонији ни у Црној Гори није било тако алармантних реакција као у Бошњака.
Но, пошто је Сенад већ препознао да се ради прије свега о БиХ, Лес је прихватио сужавање теме и засуо га аргументима који су га „избацили из ципела“.
„Република Српска може мирно да изађе из БиХ јер има своју територију и границе, свој парламент, владу и друге институције… Централни органи БиХ, састављени по националном паритету са правом вета, били би блокирани да употријебе оружане снаге … Спољни фактор би то политички осудио, али се не би војно умијешао … Можда би једино Бошњаци реаговали силом да то зауставе, али не би могли одбранити БиХ …“ – каже Лес.
А изнервирани Сенад му упада у ријеч: „Треба да знате да би се Бошњаци и Босанци и итекако оружано борили да то спријече“.
„Да“, каже мирно Лес, „али би у том случају Бошњаци били ти који су изазвали рат, и то нико у међународној заједници не би одобрио, а ту су и Србија и Хрватска које би реаговале ако би били угрожени њихови сународници у БиХ“.
Хладнокрвни Британац га је потом смиривао: „Све те прогнозе треба узети хипотетички, али су засноване на дугогодишњем истраживању и аргументи су засновани на логичкој анализи, а онда је услиједила оцјена која је Хаџифејзовића готово подигла са столице.
Република Српска је вјероватно пропустила прилику да се државно осамостали током Трамповог мандата јер Бајденовог претходика није много интересовала Босна… То се неће догодити у наредне четири године… Но, Српска може да чека сљедећу прилику, јер процес иде њој у прилог…“
Искусни водитељ није крио да је једва чекао да одјави емисију: „Овај разговор је био веома болан не само за мене него и за Босну“.
А у бошњачком маниру заборавио је да прецизира да за три четвртине БиХ није било болно, него напротив.
И Хаџифејзовић у разговору са Лесом, као и Зукић са Палмером поменули су малигни утицај Русије у БиХ. Бива, ако вам није стало до нас Бошњака, ваљда вам је стало да спријечите Русе да се преко „малих Руса“ мијешају у БиХ.
Тимоти је Сенаду рекао да не треба да искључи могућност бољих односе Српске и Србије са САД, а Палмер је Зукићу рутински поновио мантру Стејт департмента: америчко присуство у БиХ у свему је доброћудно, а руско генерално злоћудно.
Помоћник замјеника државног секретара за Балкан као професионални дипломата био је, наравно, мање конкретан и директан него Лес.
Почео је „право фино“ за бошњачко ухо: „САД нису ни за велику Србију, ни за велику Хрватску него за велику Босну“.
Амир је таман ускликнуо: „То, велика Босна! Шта ће конкретно да учине САД?“, али га Палмер охладио да је велика БиХ само метафора за стабилну и функционалну државу за коју је надлежна ЕУ, док ће САД само сарађивати са европским и локалним партнерима, Додиковом СНСД и Човићевим ХДЗ.
Додик је прихватио лопту.
„На иницијативу српског члана Предсједништва БиХ и лидера СНСД, Народна скупштина РС, желећи да оствари улогу у креирању бољег и просперитетнијег живота грађана у РС, захтјева од институција Федерације БиХ (ФБиХ) и остала два конститутивна народа, Бошњака и Хрвата, да се укључе у политички дијалог који би довео до враћања на основне принципе и текст Дејтонског споразума“, наведено је у иницијативи за разговор о могућим рјешењима за БиХ.
„У случају игнорисања ставова Народне скупштине РС, српски конститутивни народ задржава право на самоопредјељење, у складу са свим међународним уговорима“ (Бета, 04.05)
Како год да буде, анонимне поруке Брисела најављују одступање од немогуће мисије „унитарна Босна“, а оне нескривене из Вашингтона – да Бошњаци треба директно да се договарају са Србима и Хрватима.
У тој причи за Инцка, наравно, нема мјеста, па је „в.п. пред отказом“ употријебио своје једино преостало средство: послао је у СБУН депешу да је „Додик против мира и да Човић етницизира Босну“.
Да ни он није остао сасвим усамљен у својим утопљеничким фантазијама, указује најновија вијест да се ради на уједињењу опозиције из цијеле БиХ, иако се још није удружила ни на нивоу сваког од ентитета.
Својеврстан босански супердепос за унитарну Босну, биће иншала одушевљено прихваћен од српских и хрватских бирача.
Што би рекли у Босни: „Е, хајде ти сад буди паметан!“
Додај коментар