Пророковић: За БиХ је Шмит апсолутно неважан, у мери у којој је и БиХ за ЕУ небитна

• За разлику од Инцка, Кристијан Шмит је већ сада изгубио могућност да уради било шта. Једино са чим је још како-тако располагао, а то је мит о „јаким леђима“, ишчезао је након јунског самита ЕУ – Западни Балкан и више га није могуће реконструисати
• Већ стижу поруке и са западне стране да украјинску територију треба жртвовати због мира. Којој се то онда Украјини, за разлику од БиХ, отвара европерспектива, у којим границама? Коловође ове одлуке, писци образложења за кандидатски статус Украјине, седе у Берлину, то су исти они људи који су у Сарајево послали Шмита. То су она „јака леђа“!
• Не постоји више ни маневарски простор да се терет кризе или свака глупост пребацује на плећа било кога у БиХ, у Сарајеву, Бања Луци, Мостару…

Пише: Душан ПРОРОКОВИЋ

ИЗГЛЕДАЛО је да од Валентина Инцка не може горе. Изгледало је и да Кристијан Шмит долази са „јаким леђима“, без обзира што је његова формална позиција гора. Кад оно – међутим.

Инцко, човек без ауторитета и међународни представник без значаја, најскупље плаћени европски пензионер, макар се може похвалити да је ето на крају мандата искористио фамозна Бонска овлашћења како би ојачао позицију Сарајева науштрб Бања Луке. У којој мери, са каквим последицама, колико је то спроводљиво и како се показало – то су неке друге теме.

За разлику од њега, Шмит је већ сада изгубио могућност да уради било шта. Једино са чим је још како-тако располагао, а то је мит о „јаким леђима“, ишчезао је након јунског самита ЕУ – Западни Балкан и више га није могуће реконструисати.

Оно што се одиграло заправо је и Сарајеву показало колико је самозвани високи међународни представник небитан, апсолутно неважан.

Како је то могуће да две земље – Украјина и Молдавија, да се на страну ставе територијални спорови и теме Донбаса, Крима, Придњестровља, које су на фамозном путу евроинтгерација урадиле далеко мање – добију статус кандидата, а да за БиХ и даље важе нека стара условљавања? Чему сада смешна образложења како су кривци заправо у СНСД и ХДЗ јер су „обарали важне законе“?

Истовремено, у препоруци за Украјину стоји: „Тежња за чланством у Европској унији већ дуги низ година представља важан приоритет за Украјину, њене власти и грађане.То је био основни мотив за демократске промене током протекле деценије и покретач низа кључних реформи заснованих на европским вредностима.“

Након тога се и додаје: „Све у свему, што се тиче политичких критеријума, Украјина је добро напредовала у постизању стабилности институција које гарантују демократију, владавину права, људска права и поштовање и заштиту мањина.“

Стабилност институција које је актуелни председник Владимир Зеленски пре три године током предизборне кампање описивао као екстремно корумпиране!? И, захваљујући томе победио!

Владавина права у земљи која је одбијала да спроведе обавезујуће резолуције СБ УН и тако отвори простор за мировни процес?

Владавина права у царству олигарха?

Људска права и поштовање и заштита мањина у земљи која је допала у ратно стање управо због непоштовања свих тих ствари!? Усвајање расистичких закона, онемогућавање политичких неистомишљеника да се кандидују, несметано функционисање неонацистичких организација које су имале још и своје паравојне формације!

И о томе је говорио Зеленски, само пре кандидатуре и кампање, као глумац и хумориста, провлачећи ове тезе у својим стенд-ап комедијама.

При свему томе, ко може гарантовати да ће Украјина постојати у овим границама?

Већ стижу поруке и са западне стране да украјинску територију треба жртвовати због мира.

Којој се то Украјини отвара европерспектива, у којим границама?

Коловође ове одлуке, писци оваквог образложења седе у Берлину, то су исти они људи који су у Сарајево послали Шмита. То су она „јака леђа“!

Шта је урадио Шмит да и БиХ стекне статус кандидата? Да ли се уопште ангажовао у целој ствари? Шта су у том погледу учинили његови претходници? Која је сврха њиховог вишедеценијског бављења босанско-херцеговачким системом ако су дозволили да у стабилности институција, демократији, владавини права и људским правима ова и оваква Украјина толико одмакне БиХ?

За шта су примали стотине хиљаде евра?

Не постоји медијска кампања која може објаснити овакав исход, не постоје пасионирани НВО еврофанатици који могу смислено образложити како се до овога стигло.

О политичарима, било домаћим или бриселским тек не треба трошити речи.

Не постоји више ни маневарски простор да се терет кризе или свака глупост пребацује на плећа било кога у БиХ, у Сарајеву, Бања Луци, Мостару.

За будућност БиХ, Кристијан Шмит је небитан, апсолутно неважан, у истој оној мери у којој је и БиХ за ЕУ небитна, апсолутно неважна.

Да им је БиХ битна и важна, макар би је формално ставили у ранг Украјине. Не би се ово политичко мрцварење наставило.

Поред спроног статуса за Републику Српску, пошто је високи представник за један ентитет, Шмит сада има и проблем политичког легитимитета у целој БиХ, у оба ентитета.

За претпоставити је да ће се он и даље батргати, доказивати и себи и другима како се за нешто пита, да је битан и важан, чекајући јесење изборе и мешетарећи колико год може не би ли утицао на изборни резултат. Остаје то једина сврха ангажмана.

Али, шта ће после избора, то је у овом тренутку итекако неизвесно. Јер, његова позиција је већ данас гора од оне коју је имао Валентин Инцко.