Вјере Главно

Патријарх Порфирије: Стефан Немања је истински родоначелник српског рода

БОГОСЛУЖИО У ХРАМУ СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ НА НОВОМ БЕОГРАДУ
  • Свети Симеон, владар, знао је да ако хоће да сачува свој живот, своју земљу, вредности које су материјалне, ако хоће да оне имају смисао морају бити утемељене на јеванђељским вредностима. Морају бити укорењене у Христу. Родио нас је и духом и телом
  • Стефан Немања је подигао цркве и манастире Ђурђеви Ступови, Богородичин манастир и Свети Никола код Куршумлије

ЊЕГОВА светост патријарх српски Порфирије служио је данас Свету архијерејску литургију поводом молитвеног сјећања на Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) у истоименом храму на Новом Београду, поручивши да је он истински родоначелнк српског рода.

– Свети Симеон, владар, знао је да ако хоће да сачува свој живот, своју земљу, вредности које су материјалне, ако хоће да оне имају смисао морају бити утемељене на јеванђељским вредностима. Морају бити укорењене у Христу. Родио нас је и духом и телом – рекао је патријарх Порфирије.

На крају Свете литургије поводом храмовне славе, патријарх српски је освештао славске дарове и преломио славски колач, преноси телевизија „Храм“.

Српска православна црква и вјерници данас прослављају празник Светог Симеона Мироточивог у знак сјећања на 26. фебруар 1199. године када је у Хиландару умро Стефан Немања, чије је монашко име било Симеон, оснивач династије Немањића која је владала српским земљама више од два вијека.

Прије него што се 1196. замонашио, владао је Србијом као велики жупан.

Убрзо, по преузимању власти, покушао је да се одупре врховној власти Византије, против чије је војске ратовао у савезу са Млетачком републиком, али је то успио тек послије смрти византијског цара Манојла Комнина 1180. године.

У савезу са Угарском, Србији је прикључио зетско приморје, Требиње, Захумље, област око Јужне и Велике Мораве, као и простор Косова и Метохије (без Призрена).

Њемачки цар и један од вођа Трећег крсташког рата Фридрих Барбароса, који је са војском на основу споразума са Немањом прошао кроз Србију, 1189. није прихватио његову понуду за заједничку борбу против Византије.

Кад су крсташи прешли у Малу Азију, Византија је напала Србију 1190. године, али је Немања успио да очува самосталност државе.

Пошто је пријесто уступио средњем сину, касније првом краљу из династије Немањића – Стефану Првовјенчаном, а не најстаријем Вукану, замонашио се у својој задужбини манастиру Студеница.

Са најмлађим сином Растком, чије је монашко име Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар, који је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар.

Стефан Немања је подигао цркве и манастире Ђурђеви Ступови, Богородичин манастир и Свети Никола код Куршумлије.

Српска православна црква га слави као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светитеља из лозе Немањића.

(Срна)

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар