- Међу његовим дјелима издвајају се жејлезнички мост са косим затегама преко ријеке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко ријеке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана „Глажње“ у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко ријеке Висле у Пољској
ДУГОГОДИШЊИ предсједник и члан Српске академије наука и умјетности академик Никола Хајдин преминуо је данас у Београду у 96. години послије краће и тешке болести, саопштила је САНУ.
Инжењер грађевинарства, рођен у граду Врбовско 1923. године, за дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног 1976. године.
Потпредсједник САНУ био је од 1994. до 2003, а предсједник у три мандата – од 2003. до 2015. године.
Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.
Хајдин је био предсједник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ) и члан сталног комитета те организације, предсједник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примијењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и предсједник Југословенског друштва грађевинских конструктера.
Поред тога, био је инострани члан Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и умјетности са сједиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.
Дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примјену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача.
Његов научни интерес су посљедњих година представљали нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.
Ови радови, претежно објављени у Швајцарској, имали су знатан утицај на званичне препоруке за прорачун мостова, посебно мостовских стубова на удар у Швајцарској.
Објавио је преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима ).
Међу његовим дјелима издвајају се жељезнички мост са косим затегама преко ријеке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко ријеке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана „Глажње“ у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко ријеке Висле у Пољској.
Добитник је бројних признања и награда.
„Био је велики мостоградитељ, ван Академије и у самој Академији“, истакли су из САНУ.
Додај коментар