- Након масовног убиства у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“ кренуло је „копање“: с киме се убица дружио, какво је дјетињство имао, коју је стрељану посјећивао, у кога је био заљубљен и слично. Немојмо да такве приче и поводом убиства Саше Колушића пуне новинске ступце и портале. Од убица се тако праве „црни јунци“ попут Џокера, главног јунака америчког психолошког трилера из 2019. године
- И након убиства у Добоју, медији не мијењају курс:сазнати што више детаља о починиоцима убиства (јер то се чита), док се о жртви пише много мање. Претучен па свезан, скинута му одјећа, добио у грудни кош неколико убода ножем… Умијешана старија кћерка, помагала и свастика, тровали несрећног Кулушића три мјесеца таблетама Треан (те како су набављали таблете које се иначе могу добити само на рецепт)…
- Документарни филм Мајкла Мура „Луди за оружјем“ из 2002. године не губи на актуелности. Мур се бавио разлозима због којих је број убистава ватреним оружјем у Сједињеним Државама вишеструко па и десетоструко већи (у односу на број становника) него у било којој европској земљи. Пошао је од претпоставке да би разлог могао бити у слободној куповини оружја (није потребно одобрење полиције)
- Међутим, у сусједној Канади се такође оружје (пиштољи и револвери) купује на исти начин, а убиства у односу на број становника су на европском нивоу (значајно мањем од америчког годишњег просјека). А филм „Луди за оружјем“ указује на америчке медије, односно описује начин извјештавања о убиствима као подстицајно за наредна убиства. Што више крви, то више минута у ударним вијестима, што је злочин бруталнији, то више медијске пажње има
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
НАКОН свирепог убиства Саше Колушића у Добоју медији су се почели бавити детаљима, мотивима и позадином тог гнусног чина.
Поједини су и од мене тражили изјаву у смислу да кажем шта о свему мислим са аспекта безбједности. Говорио сам, односно поновио ставове које сам у јавности у више наврата износио након масовног убиства у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“.
Немојте да починилац злочина буде „медијска звијезда“, односно да се износе појединости из његовог живота, с ким се дружио, какво је дјетињство имао, коју је стрељану посјећивао, у кога је био заљубљен и слично. Немојте да такве приче пуне новинске ступце без обзира на посјећеност портала и број прегледа. Ако се то догоди, он може постати „црни јунак“ попут Џокера, главног јунака америчког психолошког трилера из 2019. године.
У криминалистици постоји теорија имитације те би се могло догодити да психопате имитирају злочинца, што би било катастрофално.
Медији треба да се баве жртвама злочина, херој да буде дјевојчица која је утрчала у други разред да спасе брата, она заслужује медијску пажњу.
Узалуд. Починилац вишеструког убиства Коста К. у фокусу медија био је скоро два мјесеца. Износили су се детаљи из његовог приватног живота прије и након убиства. Шта је рекао полицајцима у болници, гдје је вјежбао гађање, о прецизности погодака, писало се и о његовим родитељима.
О убици из Младеновца извјештавало се мање, али медијске пажње није недостајало.
И након убиства у Добоју, медији не мијењају курс – сазнати што више детаља о починиоцима убиства (јер то се чита), док се о жртви пише много мање. Претучен па свезан, скинута му одјећа, добио у грудни кош неколико убода ножем…
Умијешана старија кћерка, помагала и свастика, тровали несрећног Кулушића три мјесеца таблетама Треан (те како су набављали таблете које се иначе могу добити само на рецепт) итд.
Кулушић је убијен 29. јануара а већ 5. фебруара у Бања Луци се догодило друго убиство које би могло имати везе са претходним (теорија имитације).
У бањалучком насељу Борик у стану (са убодном раном у предјелу грудног коша) пронађен је мртав мушкарац З. С. Користио је изнајмљени стан, а како медији незванично сазнају, са њим у стану била је женска особа.
Убрзо, бањалучка полиција привела је мушкарца и жену на саслушање, у овом моменту још није познато да ли у својству осумњичних или свједока.
Документарни филм Мајкла Мура „Луди за оружјем“ из 2002. године не губи на актуелности. Филм је мотивисан масовним убиством у средњој школи у Колумбајну.
Мур се бавио разлозима због којих је број убистава ватреним оружјем у Сједињеним Државама вишеструко па и десетоструко већи (у односу на број становника) него у било којој европској земљи. Пошао је од претпоставке да би разлог могао бити у слободној куповини оружја (није потребно одобрење полиције).
Међутим, у сусједној Канади се такође оружје (пиштољи и револвери) купује на исти начин, а убиства у односу на број становника су на европском нивоу (значајно мањем од америчког годишњег просјека).
Филм „Луди за оружјем“ указује на америчке медије, односно описује начин извјештавања о убиствима као подстицајно за наредна убиства. Што више крви, то више минута у ударним вијестима, што је злочин бруталнији, то више медијске пажње има, закључио је Мур.
У Канади медији имају другачију концепцију, о убиствима се извјештава при крају дневних прегледа догађаја или у црним хроникама. То никада нису ударне вијести. Зато је и убистава неупоредиво мање, иако се оружје може купити у слободној продаји.
Теорија имитације има основу.
Када сам прије више од десет година, радећи на једној бањалучкој високообразовној установи, отишао до сусједног амфитеатра да видим каква се то бука ствара, јер ме ометала у припреми наставе, монтажери су ме упознали да постављају „паметну таблу“.
Била је то прва „паметна табла“ у образовном систему у Босни и Херцеговини а ето, сплетом околности, био сам међу првима који су научили да исту користе. Стога сам предложио менаџменту да том догађају да медијску пажњу, на начин да заинтересују медије, а ја пред пуним амфитеатром студената демонстрирам употребу „паметне табле“. То се и догодило.
Сутрадан је неколико камера пратило моје излагање, студенти су били веома кооперативни, учествовали су у „игри“. Али, медијска пажња је била минимална, није нас било у ударним вијестима, тек прилог у трећем дневнику. Разочаран, ујутро сам директору рекао: Ето, били смо трећеразредна вијест, а да је овдје неко неког убио – седам дана бисмо били ударна вијест.
Не желим да уређујем медије већ само да скренем пажњу на теорију имитације, веома познату у криминалистици.
Додај коментар