Коментари

Ћеранић: Изгледа да од брзине руских тенкова зависи много тога – не само у Украјини

ЈЕСУ ЛИ `РАМПЕ` КОВИЋУ И ПЕТРОНИЈЕВИЋУ ПОВЕЗАНЕ СА ЗАПАДНИМ ПРОЈЕКТОМ „INTERMARIUM“?
  • За похвалу је реаговање директора Службе за послове са странцима који је објелоданио да се на „црној листи“, односно у бази Регистра одређених странаца налази 300 имена, од којих је 27 држављана Србије, 60 држављана Црне Горе, више од 70 држављана Албаније и исто толико држављана Турске
  • Директор Обавјештајне агенције БиХ, Осман Мехмедагић је открио да је Милошу Ковићу забрањен улазак у Црну Гору и Сјеверну Македонију. Ако су ти наводи тачни, шта нам то говори? Да ли се „одређени странац“ постаје тако што из једне од амбасада стигне цедуљица са написаним именом?  У том случају све потиче од намјере западних сила да се са Балканског полуострва потисну „малигни руски утицај“
  • Одмах након спроведених избора Србија ће бити суочена са притиском Запада да Русији уведе санкције. Њемачка је већ дала до знања да би у супротном фабрике у које је инвестирала могла измјестити у Пољску. У Пекингу су свјесни да без руског присуства у Србији, ни кинеске инвестиције нису сигурне, а оне су за Србију значајне колико и њемачке, ако не и више
  • У Бања Луци се навелико препричава виц да је на питање „може ли Путин стићи до Хага“ Карла дел Понте добила одговор „може, али када, то зависи од брзине руских тенкова“

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

НАКОН професора Милоша Ковића, још једној јавној личности – којој се не може пришити тероризам, склоност превратничкиом дејствима и слично, што се увијек везује за квалификацију „пријетња за националну безбједност“ – ни познатом београдском адвокату Горану Петронијевићу није дозвољен улазак у Босну и Херцеговину.

Ова вијест изазвала је жестоке реакције у Републици Српској и Србији, а била је и својеврсна регионална вијест.

Горан Петронијевић (Фото: Прес центар УНС)

Осуду овог потеза изнио је најприје српски члан у Предсједништву БиХ, Милорад Додик, а затим и предсједница Српске, госпођа Жељка Цвијановић, премијер Радован Вишковић, бројни министри и носиоци јавних функција у Српској, као и низ јавних личности. На крају је реаговао и онај ко је најпозванији да се огласи поводом „црне листе“ за коју и у Граничној полицији и Служби за послове са странцима кажу да је креирају у Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ.

Ради се о Зорану Тегелтији, номиналном шефу директора Обавјештајне агенције. Тако бар стоји у Закону о ОБА.

Иако има широку могућност контроле над радом Обавјештајне агенције (Глава III Вањско руковођење и надзор над агенцијом, (ц) Права и одговорности предсједавајућег Вијећа министара, чланови 9-18 Закона о Обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ) предсједавајући Савјета министара до сада није посезао за овим правом, иако је разлога било.

Зоран Тегелтија

Иначе, наведени закон предсједавајућем Савјета министара даје могућност да врши надзор над Агенцијом и осигурава законитост у обављању њеног рада; утврђује програме развоја Агенције и доноси смјернице за њихово провођење у координацији са генералним директором; сазива састанак Извршног обавјештајног одбора најмање једанпут у сваком календарском мјесецу;задужује главног инспектора да проведе инспекцијску контролу, ревизију или истрагу о постојећем или потенцијалном проблему у Агенцији, те да предузме одговарајуће мјере у циљу отклањања уочених проблема, утврђивања одговорности и евентуалног санкционисања.

У циљу савјетодавања предсједавајући Савјета министара формира Извршни обавјештајни одбор који представља контролни механизам над радом ОБА. У састав Одбора, поред предсједавајућег, улазе два замјеника предсједавајућег, а Одбор ставове и одлуке не мора заснивати на консензусу. 

Ради ефикаснијег рада, Одбор на располагању има Обавјештајно-безбједносно-савјетодавну службу која дјелује у својству секретаријата Извршног одбора.

За похвалу је реаговање директора Службе за послове са странцима који је објелоданио да се на „црној листи“, односно у бази Регистра одређених странаца налази 300 имена, од којих је 27 држављана Србије, 60 држављана Црне Горе, више од 70 држављана Албаније и исто толико држављана Турске. То би требало да буде први корак у демистификацији овог вида рада Обавјештајне агенције.

Надамо се да ћемо, бар што се тиче држављана Србије који припадају интелектуалној елити и академској заједници ове земље, сазнати када је ко и због чега постао „одређени странац“.

Но, неке закључке можемо и сами да донесемо.

Професор Ковић је доскора неометано улазио у БиХ да би на Универзитету Источно Сарајево на Палама држао предавања, с обзиром да је ангажован као гостујући професор.

Према ријечима често прозиваног директора Обавјештајне агенције БиХ, Османа Мехмедагића, професору Ковићу је осим у БиХ, забрањен улазак у Црну Гору и Сјеверну Македонију.

Милош Ковић / Медија центар Београд

Ако су ти наводи тачни, шта нам то говори?

 Да ли се заиста ради о раду струке, како истиче директор Обавјештајне агенције, или се „одређени странац“ постаје тако што из једне од амбасада стигне цедуљица са написаним именом?

У том случају, „црна листа“ је дио „шире приче“, односно, треба је посматрати у контексту збивања у Украјини и намјере Западних сила да се са Балканског полуострва потисне „малигни руски утицај“.

Професор Ковић никада није крио своје русофилство, а „руска веза“ може се наћи и код адвоката Горана Петронијевића.

Остаје да видимо да ли ће и какав одговор предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија добити од Министарства безбедности и Службе за послове са странцима БиХ након што је наложио да му у што краћем року доставе списак страних држављана којима је забрањен улазак у државу са јасно наведеним разлозима забране.

Што се тиче збивања у Украјини, она су по значају одавно превазишла и украјинске и руске границе.

Могућност, која се перманентно провлачи, јесте да руска „специјална војна операција“ или „руска инвазија“, како на Западу воле да кажу, прерасте у глобални сукоб. Руска страна није устукнула пред том могућношћу, док НАТО јесте.

НАТО се није усудио да затвори небо изнад Украјине, што из Кијева од почетка траже, али је потпуно затворио медијски простор, нарочито над Европом. Да ли ће то онемогућити руске доказе о томе шта се производило у низу америчких биолабораторија да допру до свјетске јавности?

Оно што сигурно том мјером нису успјели сузбити јесте растуће незадовољство падом стандарда, растом цијена и инфлације, што је захватило европске земље. Протести су све чешћи и масовнији у Њемачкој и другим земљама.

Остаје нејасно и сигурно да ће дугорочно предмет анализе бити зашто је ЕУ „себи пуцала у ногу“ уводећи санкције Русији, због којих и привреда низа европских земаља трпи немале посљедице. 

Све више америчких војника пристиже у европске земље, иако су чланице НАТО. Зашто?

Неће моћи саме да се одбране о „руске агресије“, или се ствара Интермариум, појас земаља које излазе на једно од три мора (Сјеверно, Црно и Јадранско) како би се њемачка привреда и руски природни ресурси дефинитивно раздојили?

Све у свему руска специјална војна операција води се у многим сферама. Тако ће битка за Донбас, која се најављује као „битка над биткама“, можда имати тежину Стаљинградске битке, у смислу ратне прекретнице.

Она ће дефинитивно разјаснити да ли ће Путин успјети да 9. маја прогласи нову побједу над нацизмом, која би подразумијевала избијање руске војске на ријеку Дњепар и потпуно овладавање црноморском обалом, или ће циљеви војне операције бити кориговани у смислу споразума да Украјина одустане од Крима и призна државност (или самосталност) отцијепљених региона Луганска и Доњецка.

Али, без обзира на наведене могућности, стабилност у Украјину али и Европу, неће се лако вратити. Економска криза, мигрантски таласи и тероризам биће дуготрајни проблеми.

Шта чека Западни Балкан? Одмах након спроведених избора Србија ће бити суочена са притиском Запада да Русији уведе санкције. Њемачка је већ дала до знања да би у супротном фабрике у које је инвестирала могла измјестити у Пољску. У Пекингу су свјесни да без руског присуства у Србији, ни кинеске инвестиције нису сигурне, а оне су за Србију значајне колико и њемачке, ако не и више. У Бања Луци се навелико препричава виц да је на питање „може ли Путин стићи до Хага“ Карла дел Понте добила одговор „може, али када, то зависи од брзине руских тенкова“.

Изгледа да од брзине руских тенкова зависи много тога, не само у војном смислу, већ и политичком, и не само у Украјини.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар