Коментари

Ћеранић: Шта чинити? Издржати, опстати – свијет се дијели на Исток и Запад

РАТОВИ СУ ПРИВРЕДНА ГРАНА АМЕРИКЕ, КАНЦЕЛАРИЈА ОХР ЈЕ ИСПОСТАВА СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА
  • Шта жели та тзв. „међународна заједница“, оличена у америчкој и британској амбасади, плус Канцеларија ОХР-а, која није ништа друго него опет глас Америке? Да Срби не буду ни политички, ни економски а ни војни фактор на Балкану… Због православља, због Русије, због непослушности. Зато нас и називају „малим Русима“, и све што не могу да ураде великим, тј. правим Русима и Русији, покушавају против Срба
  • Како год се поставили, водили избалансирану политику, наступали оштро и суверенистички, покушавали пронаћи „заједнички језик“, они – своје па своје. Не вриједи. ЕУ показује да јој до Србије није стало, и да је за Србе а и друге на ограђеном парчету Европе под вјештачким називом Западни Балкан, предвиђена периферија, двориште ЕУ, у коју никада неће ући
  • Предсједник Српске Додик се у Источном Сарајеву састао са кинеском привредном делегацијом и нагласио да се у Српској већ реализује десет пројеката које подржава Кина и да су у изгледу нови. У Федерацији БиХ није реализовани ни један, нагласио је. Премијер Вишковић је након састанка за медије говорио о значају кинеског пројекта Појас и пут и важности компаније Кинеске жељезнице
  • Већ сам указао да је у међународним оквирима договорена подјела Балкана и да ће појас од Црног до Јадранског мора припасти Истоку. У економском смислу, Исток је Западном Балкану све ближи

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

НАКОН израелског напада на конзулат Исламске Републике Иран у Дамаску, што представља кршење свих међународних уговора и норми, очекивао се одговор Техерана.

Он је био и најављен и пажљиво образложен, како би се схватио као изнуђен, а не као чин агресије. Тако је и било.

Стотине дронова и ракета које је Иран по први пут упутио директно на Израел биле су повод за одушевљење на улицама Техерана, а уједно и олакшање за све који стрепе од ескалације сукоба на Блиском Истоку у виду директне конфронтације Израела и Ирана, што би неминовно увукло и друге, заштитнике и савезнике двају земаља у овај сукоб.

Иран је испразнио своја складишта од ракета застарјелог типа и дронова које више ни Руси не купују јер се показало да нису ефикасни. И такви били су опасност по Израел у случају да падну на њихову територију, те је Израел потрошио много више новца како би га противваздушни систем одбране, много хваљена „Жељезна купола“, заштитио. Наиме, далеко су скупље ракете и средства противваздушне одбране која је Израел потрошио бранећи се.

На тај начин Техеран је остварио и економски и политички успјех. Репутација му у исламском свијету није нарушена, а Израел ће се морати обратити свом заштитнику, Сједињеним Државама, за попуну буџета и војних магацина.

Амерички предсједник Бајден је дао до знања израелским званичницима да морају „прогутати кнедлу“ и не одговарати на ирански одговор будући да би израелско-иранска размјена ватре у недоглед, могла увући и Америку и цио свијет у нешто што нико не би могао контролисати.

Све су прилике да би Израел поново могао гађати иранске прокси снаге у Сирији и Либану и да све на томе остане. Коначно, и конзулат у Дамаску је погођен управо због иранских генерала који су ту (према израелским тврдњама) имали састанак са лидерима Хезболаха (продуженом иранском руком на Блиском истоку).

Русија је недвосмислено дала да знања да ће помоћи Ирану у случају ескалације сукоба и директних војних пријетњи.

Свијет би, по томе, могао да одахне. Ни Трећег свјетског ни нуклеарног рата неће бити. Али, сукоби и пријетње се настављају.

Не само на Блиском Истоку већ, од раније у Украјини, а на Балкану се температура подиже.

Пријем Косова у Савјет Европе је подржан од већине чланица тог тијела. Истовремено се припрема Резолуција о Сребреници са нимало безазленим шансама да буде усвојена јер се заобилази Савјет безбједности УН, гдје Русија и Кина, али и друге сталне чланице, имају право вета.

Када се свему додају наметнуте измјене Изборног закона у БиХ, поставља се питање: шта жели та тзв. „међународна заједница“, оличена у америчкој и британској амбасади, плус Канцеларија ОХР-а, која није ништа друго него опет глас Америке?

Оно што стално тврдимо: Срби не смију бити ни политички, ни економски а ни војни фактор на Балкану, поново се намеће као императив и једини разлог за крајње неправедни однос Запада према Србима. А Срби и једно и друго и треће по природи ствари јесу.

Зашто су намјере политичког Запада тако сурове, зашто нам раде то што раде?

Због православља, због Русије, због непослушности.

Зато нас и називају „малим Русима“, и све што не могу да ураде великим, тј. правим Русима и Русији, покушавају на Србима.

То је био разлог за бомбардовање Србије и положаја Војске Републике Српске деведесетих година.

Осим тога, након распада Варшавског уговора требало је оправдати опстанак НАТО пакта, пронаћи му сврху. Борба против тероризма доћи ће тек касније као изговор за опстанак ове ратоборне организације.

Уосталом, у то да су ратови америчка привредна грана више никога не треба убјеђивати.

Како год се поставили, водили избалансирану политику, наступали оштро и суверенистички, покушавали пронаћи „заједнички језик“, они – своје па своје. Не вриједи.

Влада ДОС-а се оградила од Милошевића, изручила Хашком трибуналу све на које су ови „показали прстом“ а ствари се нису мијењале. Однос Запада према Србима остао је непромијењен.

Подржавајући „Косово“ за пријем у Савјет Европе, и поред свих познатих им доказа о перманентном кршењу људских права Срба и других на „Косову“, од ове у УН непризнате државе, Европа, односно ЕУ показује да им до Србије није стало, и да је за Србе а и друге на ограђеном парчету Европе под вјештачким називом Западни Балкан, предвиђена периферија, двориште ЕУ, у коју никада неће ући.

Резолуција о Сребреници је такође удар на Србију, али с бока.

У Сребреници је био генеоцид, кажу, а није у Јасеновцу, и сада у Гази.

Двоструки стандарди трају и опстају.

Шта чинити? Издржати, опстати.

Биполарна подјела свијета на Исток-Запад се успоставља.

Предсједник Српске Додик се у Источном Сарајеву састао са кинеском привредном делегацијом и нагласио да се у Српској већ реализује десет пројеката које подржава Кина и да су у изгледу нови. У Федерацији БиХ није реализовани ни један, нагласио је.

Премијер Вишковић је након састанка за медије говорио о значају кинеског пројекта Појас и пут и важности компаније Кинеске жељезнице.

Већ сам указао да је у међународним оквирима договорена подјела Балкана и да ће појас од Црног до Јадранског мора припасти Истоку.

У економском смислу, Исток је Западном Балкану све ближи.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар