Коментари

Ћеранић: Све што се дешава на КиМ и велики притисци на Српску долазе из њемачко-британске кухиње

ШТА РУСИЈА ЧЕКА – ЗАШТО НЕ МОБИЛИШЕ ВИШЕ СНАГА И НЕ ЗАПОСЈЕДНЕ ЗАЦРТАНУ ТЕРИТОРИЈУ?
  • Стиче се утисак да Руси желе исцрпити европске земље које Украјину снабдјевају оружјем и финансијски помажу. Чека се преломна тачка, која би могла бити у прољеће. Тада украјинским снагама неће бити помоћи и доживјеће потпуни слом
  • Америка као да напушта НАТО и заједно са Британијом, Аустралијом и Канадом развија нови војни савез за одмјеравање снага са Кином. Европске земље ће у међувремену повећати издвајања за војску, што ће се одразити на пад њиховог стандарда. Побуне становништва су тада неминовне
  • Историја воли да се понови, у смислу да се Руси прве ратне године не сналазе баш најбоље, али брзо престројавају снаге и зато увијек из ратова излазе као побједници. Изгледа да Украјину не желе побиједити, него уништити. Значи да је план да је цијелу запосједну и као државу ликвидирају. Медведев је то и најавио, указујући да ће Русија ускоро припојити себи нове украјинске регионе
  • Као да се остварује стара народна изрека још из времена подијељене Њемачке: Ако се уједине, опет ће изазвати свјетски рат. Међутим, могуће је да ће Њемачка платити највећу цијену конфронтације поводом Украјине

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

СКОРО да смо навикли на ратне вијести из Украјине. Скоро да смо стекли утисак да сукоб и нема краја, или да је потпуно неизвјестан. Међутим, сазања са терена, нарочито поједини детаљи указују да се крај ближи.

Гранате и муниција коју код украјинских снага Руси заробљавају има ознаку да је произведена 2023. године. То значи да су све европске резерве потрошене и да гранате стижу директно из фабрика.

Докад ће то трајати?

Нема више ни тенкова произведених у совјетско вријеме. Нова технологија, њемачки тенкови Леопард на примјер, показали су се практично неупотребљивим на украјинском ратишту. Слично је и са њемачким хаубицама. Брзо се загрију и постану неупотребљивe јер украјински војници испаљују превише граната.

Амерички тенкови Абрамс ће такође бити лака мета. Њихов авионски мотор ће руски извиђачки дронови лако детектовати а дрон самоубица Ланцет, који се показао непревазиђеним, имаће лак посао.

Сем тога, Абрамс је претежак, гломазан, за њим једноставно мора ићи цистерна горива јер је оперативно употребљив свега шест часова (за разлику од руских тенкова који су оперативни 24 часа).

Шта онда Руси чекају, зашто не мобилишу више снага и нe запосједну теритирију коју су зацртали?

Стиче се утисак да желе исцрпити европске земље које Украјину снабдјевају оружјем и финансијски помажу. Чека се преломна тачка, која би могла бити у прољеће.

Тада украјинским снагама неће бити помоћи и доживјеће потпуни слом.

Европске земље ће у међувремену повећати издвајања за војску, што ће се одразити на пад њиховог стандарда. Побуне становништва су тада неминовне.

Америка као да напушта НАТО и заједно са Британијом, Аустралијом и Канадом развија нови војни савез за одмјеравање снага са Кином.

Историја воли да се понови, у смислу да се Руси прве ратне године не сналазе баш најбоље, али брзо престројавају снаге и зато увијек из ратова излазе као побједници. Изгледа да Украјину не желе побиједити, него уништити.

Значи да је план да је цијелу запосједну и као државу ликвидирају. Медведев је то и најавио, указујући да ће Русија ускоро припојити себи нове украјинске регионе.

Да ли Руси напредују? Исправније би било рећи да Руси полако мељу. Играју на дуже стазе. Посљедње информације говоре да су спремни ратовати до почетка 2025. године.

Дуж цијеле дужине фронта распоређена је 25. Армија, доведена из резерве. О Вагнеру се мало говори. То не значи да ова војна формација није у припреми за нова запосједања територија. 

Стејт департмент је најавио замрзавање договорених пројеката помоћи Украјини. Наиме, портпарол Стејт департмента Метју Милер током званичног брифинга 2. октобра то је конкретно и рекао: „Иако имамо могућност да наставимо да и даље подржавамо способност Украјине да се брани у будућности, већ смо исцрпили већину наше тренутне финансијске помоћи за безбедност“, рекао је Милер.

Да Америка припрема „излазну политику“ из кризе у Украјини, свједочи и изјава Џефри Сакса, познатог америчког економисте и аналитичара јавних политика, уједно и професора  на Универзитету Колумбија:

„Вријеме је да се закључуји мировни споразум који је био на столу још од самог почетка. Услови су се у међувремену погоршали за Кијев због успјеха Русије на бојном пољу, али потребно је ставити тачку на тај конфликт, а то је једино могуће за преговарачким столом.“

Према мишљењу Сакса, Америка би требало да обустави финансирање бесмислених и девастирајућих конфликата попут овог у Украјини јер Вашингтон на тај начин губи своју моћ имајући у виду да је спољни дуг САД већ сад већи од њиховог БДП-а.

Престане ли Америка да финансира рат у Украјини, веома брзо ће доћи до потпуног војног краха снага лојалних Кијеву.

Уочи изборне године, у Америци све више преовлађују теме попут мигрантске кризе и све је више гласова који подржавају Трампову идеју да се на граници према Мексику подигне зид. Да ће се Америка позабавити својим унутрашњим питањима указује још једна вијест од 2. октобра. Наиме, амерички Врховни суд одбио је да Доналда Трампа лиши могућности кандидовања на изборима.

Војну помоћ Украјини отказују и други, попут Пољске. Роберт Фицо је побиједио на изборима у Словачкој и формираће владу, а препознатљив је по залагању за прекид помоћи Украјини, због чега је стекао епитет „проруски“. Али, већина европских земаља и даље слијепо подржава режим Зеленског.

Несхватљива је позиција у коју је себе довела ЕУ. Са економског и политичког стајалишта. 

Наравно да се на Балкану уочавају рефлексије украјинске кризе. Све што се дешава на Косову и велики притисци којима је изложена Република Српска долазе из исте њемачко-британске кухиње. Као да се остварује стара народна изрека још из времена подијељене Њемачке: Ако се уједине, опет ће изазвати свјетски рат.

Њемачки план инвестирања 100 милијарди евра у оружане снаге по ријечима канцелара Олафа Шолца омогућиће Њемачкој да постане најјача НАТО војна сила у Европи.

Шта ће то Европи донијети?

Ништа добро. Да би Њемачка могла бити директно увучена у сукоб говори и епизода везана за Шолцову најаву да ће Украјини бити испоручене ракете Таурус којима се може гађати руска територија. Медведев је тим поводом најавио да би у том случају руски напади на војне фабрике у Њемачкој, гдје се те ракете производе, били потпуно у складу са међународним правом.

Након тога је Шолц зауставио испоруку поменутих ракета за Украјину због бриге о њемачком особљу „које би морало отићи у Украјину ради помоћи у састављању и оперирању оваквог комплексног наоружања“. Једноставније речено, Шолца је забринула могућност руске одмазде.

Рефлексија збивања у Украјини у Њемачкој се осјећа и у виду падања цијена некретнина, за 10 % на годишњем нивоу.

Најава новог британског министра обране, Гранта Шапса, да би Британија могла обучавати украјинске снаге на простору Украјине изазвала је оштре реакције с руске стране. То би заиста представљало први јавни улазак НАТО војника у Украјину од почетка рата. Иако Британци истичу да би њихови војници имали искључиво улогу инструктора, то би могло довести до ескалације сукоба и директне руске конфронтације са НАТО снагама.

Уколико се најаве обистине и Британци пошаљу војне инструкторе у Украјини, а све су прилике да су они већ тамо, цијену би и у овом случају платила Њемачка. Наиме, Британци су се повукли из ЕУ, а по свему судећи повлаче се и из НАТО, градећи нови војни са вез са Американцима.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар