Кецмановић: Није сигурно да је Бакир због Себије изгубио власт, али она због њега губи не само функције

• Себија Гађевић, црногорска муслиманка из Титограда, удала се за Бакира у вријеме док му је бабо Алија више био у затвору него на слободи, а остала породица, укључив и снаху, живјела под дискретним надзором Службе. Елем, Себија није дошла у кућу Изетбеговића из интереса, него из љубави, која се накнадно посрећила изненадним и брзим успоном свекра Алије на власт. Уз то је, законито, ишао и породични политички углед и утицај и материјално благостање и сва друга агрегатна стања моћи, која се преливају једно у друго
• Докторица Сека је имала професионалне амбиције. Не толико за усавршавањем, колико за звањима и положајима, што више, што брже и по сваку цијену. Пријеким путем је магистрирала и докторирала, бирана у сва професорска звања, постала шеф опште болнице, клиничког центра. И, то је било већ толико пута виђено да би било алармантно, али др Себија – Сека је при томе рушила око себе много боље и окруживала се горима од себе
• Све би то било заташкано у ужем кругу и оспорено у приватним медијима да Бакир Изетбеговић није изгубио прошлогодишње изборе, односно да је успио да састави већину. Несложну осмочлану коалиција на власти ујединила је намјера да сасијече краке деценијама владајуће хоботнице, а удар на омражену снаху Изетбеговића био је сигурно најпопуларнији потез
• А испоставило се да је у њеном радном досијеу све сем средње школе и факултета го фалсификат. У року од свега неколико мјесеци Сенат Универзитета у Сарајеву због неположених испита поништио јој је магистериј, а онда кумулативно одузео и докторат и професуру, те дао отказ на Медицинском факултету. По свој прилици, слиједи јој и смјена са функције директора Клиничког центра, а вјероватно и кривична пријава због кривотворења докумената

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

НИЈЕ утврђено да је Бакир због Секе изгубио изборе, али је сасвим извјесно да је она због њега изгубила све функције. Ради се о Бакиру Изетбеговићу, предсједнику СДА, најјаче партије у Бошњака и несуђеном члану Предсједништва БиХ и његовој супруги Себији Секи, редовном професору Медицинског факултета и директору Клиничког центра у Сарајеву.

Другим ријечима, као што је посљедњих деценија Алијин биолошки и политички насљедник Бакир био бог и батина у бошњачкој власти, тако је докторица Себија жарила и палила у сарајевском здравству.

Да би свако у свом послу стигао до врха, требало је обоје да прођу изборне процедуре, а Сека и стручне и научне верификације. Ипак, јавност у Сарајеву је сматрала да је она све постигла захваљујући политичкој подршци мужа, али да ће њена тако направљена љекарска каријера њега коштати губитка власти.

Могао је Бакир такву прогнозу да прочита у опозиционим медијима, а онај ко му је на то неопрезно скренуо пажњу из ужег породичног, пријатељског или страначког круга, није више остао у „ужем кругу“.

Он је чак на конгресу СДА са говорнице хвалио своју Себију и као жену и као докторицу, а она му, дирнута, из делегатске клупе аплаудирала кроз сузе и смијех. Но, ни та сентиментална епизода на отвореној сцени није омекшала срца осталих делегата, јер докторица Себија је већ била почела да се пење и по вертикали моћне СДА.

Биле су, наиме, неизбјежне асоцијације на Евиту, Хелену, Миру, Даницу и др. У складу са балканском патријархалном културом, и посебно муслиманском, нико се није упитао колико је амбициозна и предузетна докторица Себија била заслужна за његов политички успон, без обзира што му је презиме урадило више од пола посла.

Себија Гађевић, црногорска муслиманка из Титограда, удала се за Бакира у вријеме док му је бабо Алија више био у затвору него на слободи, а остала породица, укључив и снаху, живјела под дискретним надзором Службе.

Солидарност комшилука и чаршије, сигурно је постојала, али је била потајна и глухонијема. Елем, Себија није дошла у кућу Изетбеговића из интереса, него из љубави, која се накнадно посрећила изненадним и брзим успоном свекра Алије на власт. А онда је уз то, законито, ишао и породични политички углед и утицај и материјално благостање и сва друга агрегатна стања моћи, која се преливају једно у друго.

Док су женска чељад у Алијиној породици, супруга Халида и ћерке Лејла и Сабина, по старом адету биле у сјенци, иако је ова потоња током рата стално била уз оца, снаха Себија је очито рачунала да када је са Изетбеговићима дијелила зло, има право да са породицом подијели и добро. Поготово када је њен Бакир постао колективни предсједник државе и шеф СДА.

Опозициона штампа је повремено биљежила да се вози Бакировим службеним колима са шофером за приватне потребе, а жута штампа сабирала цијене њених ципела, ташни, хаљина и капута, сатова, накита, најскупљих свјетских брендова.

Све то је првој дами у Бошњака пролазило.

Али, докторица Сека је имала професионалне амбиције. Не толико за усавршавањем, колико за звањима и положајима, што више, што брже и по сваку цијену. Пријеким путем је магистрирала и докторирала, бирана у сва професорска звања, постала шеф опште болнице, клиничког центра.

И, то је било већ толико пута виђено да би било алармантно, али др Себија – Сека је при томе рушила око себе много боље и окруживала се горима од себе, који су је не само беспоговорно слушали него и ласкањем потхрањивали њене незајажљиве амбиције.

Незгода у љекаркој бранши била је у томе што су истакнути професори и шефови клиника и одјелења имали своје утицајне пацијенте, које су задужили пријемом преко реда, смјештајем у једнокреветну собу, успјелом операцијом, док су Секине послушнике сви пацијенти заобилазили у широком кругу.

Они први су поражени одлазили у иностранство, а ови други толико оборили реноме сарајевске медицине да је ко год је могао тражио везу за Тузли. Нису ништа помогли ни улични протести озлојеђених Сарајлија.

У Секину професионалну промоцију било је укључено чак и регионално окружење, именом југословенски познати гинеколог др Асим Курјак, код кога је била на неком усавршавању у Загребу, а он негдје у исто вријеме отворио испоставу своје приватне клинике у Сарајеву. Тиква је пукла када је професор Асим одбио да потпише неку субспецијализацију или магистарску диплому или извјештај за унапређење, на који се Себија службено позивала. Али, све би то било заташкано у ужем кругу и оспорено у приватним медијима да Бакир Изетбеговић није изгубио прошлогодишње изборе, односно то што није успио да састави већину.

Несложну осмочлану коалиција на власти ујединила је намјера да сасијече краке деценијама владајуће хоботнице, а удар на омражену снаху Изетбеговића био је сигурно најпопуларнији потез.

Испоставило се да је у њеном радном досијеу све сем средње школе и факултета го фалсификат. У року од свега неколико мјесеци Сенат Универзитета у Сарајеву због неположених испита поништио јој је магистериј, а онда кумулативно одузео и докторат и професуру, те дао отказ на Медицинском факултету.

По свој прилици, слиједи јој и смјена са функције директора Клиничког центра, а вјероватно и кривична пријава због кривотворења докумената. И ко зна шта још, јер тако то бива када крене наопако.

Себија се брани: „Све је то политика!“ и, наизглед парадоксално, потпуно је у праву.

Код ње је не само она узлазна него и ова силазна путања ствар политике.

Како другачије објаснити да су толики професори Медицинског факултета и Сената Универзитета, односно администрације на оба нивоа при редовном сравњивању докумената превидјели да „не постоје потписане и овјерене пријаве о положеним испитима у Загребу и Сарајеву“?

Било да се ради о превидима или „превидима“, одговорни су криви колико и она, али нико их за сада не спомиње јер, боже мој, читаву деценију није био вакат да се те ситнице провјере.

Неуобичајена брзина и ефикасност у откривању фалсификата и примјени санкција, након пропуштених десетак година, указује на посебну мотивацију.

Да ли је страх од претходне власти само замијенио страх од нове власти и шта ће се десити ако Бакир на сљедећим изборима за три године побиједи и СДА добије довољну већину? Можда је објашњење брзине и ефикасности напросто самовоља сада већ бивше докторице и професорице која је свима дозлогрдила, или је то прије свега фетва њеном мужу Бакиру кога још штити функција лидера СДА.

Најзад, да ли Универзитет, Медицински факултет и сарајевско здравство заслужују честитке што су коначно смогли снаге да се обрачунају са властитим слабостима, или пак звиждуке зато што су прљав веш толико дуго скривали?

Како год било, Бакир и Бакировица чекају да се можда прекомпоновањем лабилне коалиције и прије 2026. он врати на власт. Уосталом, локални избори у Кантону Сарајево су за мање од двије године, а онда ће се већ наћи и неки професори да покрену ревизију њеног случаја.

Остали ће кротко ћутати – док се опет не промијени власт.