- Експерт за борбу против тероризма и вјерски аналитичар Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ: Махић практично плагира Анту Пркачина, посланика Домовинског покрета у Хрватском сабору који свако посланичко питање и свако обраћање јавности користи за напад на СПЦ, захтијева њену забрану, све вријеме нападајући оно мало Срба који живе у Хрватској. Практично, све што је Махић изговорио представља усташке тираде Анте Пркачина, како и приличи „усташком цвијећу“
- „Ислам који значи мир – наглашава Галијашевић – никада није заживио ни у души, ни свијести муслимана на овом страшном и тамном мјесту, управо захваљујући том подвојеном бошњачко-османском и квазиисламском идентитету, на који се накалемила сва германска друштвена патологија Аустроугарске монархије и Трећег рајха“
- Лутајући непознатим стазама богатог исламског учења и насљеђа, прошлости и будућности, додаје Галијашевић, Бошњаци су се захваљујући Алији Изетбеговићу, „Младим муслиманима“ и „Муслиманској браћи“ затекли заробљени усвојеном идеолошком матрицом нацистичке идеологије и фашизма. И још се нису пробудили нити запитали како је цијела њихова заједница постала главни фактор нетолеранције и извор нових сукоба у `тамном вилајету`
УВРЕДЕ и напади на Српску православну цркву /СПЦ/ и оспоравање њене вјерске, од Бога надахнуте мисије, као и улоге Светог Саве, стижу из неоусташких извора Хрватске, БиХ и Црне Горе, изјавио је Срни експерт за борбу против тероризма и вјерски аналитичар Џевад Галијашевић.
Галијашевић је навео да се, након увреда које је изрекао главни имам Меџлиса Исламске заједнице Козарац Амир Махић, и хоџа Мухамер Штулановић, редовни професор Исламског педагошког факултета у Бихаћу, у обраћању послије молитве обрушио се на Републику Српску, али и на цијели српски народ.
Према његовим ријечима, хоџа из Козарца није имао стрпљења за стратегију напада „корак по корак“ већ је јавно напао Светосавље као носиоца фашистичке идеологије, а СПЦ назвао сектом.
Изјаве Махића прво је осудило Међурелигијско вијеће БиХ, а потом је овај имам упутио извињење због изговорених ријечи.
„Хоџа, солидног образовања, и вјерског и свјетовног, у вјери хафиз /чувар/ познавалац Курана и магистар који је научно звање стекао на тему `Докторат Мехмеда Беговића`, који ради докторску дисертацију на тему `Шеријатско породично право у земљама Магреба`, показао је поводљиву природу усташтва која је у њему потиснула и знање и вјеру, па је извињење бесмислено“, оцијенио је Галијашевић.
То неискрено и изнуђено извињење, додао је Галијашевић, дошло је од подвојене личности конфузног идентитета и вјерског и академског.
Галијашевић је нагласио да је Махић изговорио ријечи које су тек пуки плагијат Анте Пркачина, злоћудног сељака и ратника легионара из Хрватске, генерал-мајора ХОС-а и Хрватског вијећа одбране, који је рођен у Славонском Броду у Хрватској, гдје и сада живи, а који је у рату био командант ХОС-а за Херцеговину.
Према његовим ријечима, данас је Пркачин посланик Домовинског покрета у Хрватском сабору и просто нема сједнице на којој није демонстрирао своју мржњу према Србима и СПЦ. Свако посланичко питање и свако обраћање јавности из Сабора користи за напад на СПЦ, захтијева њену забрану, све вријеме нападајући оно мало Срба који живе у Хрватској.
Практично, истакао је Галијашевић, све што је Махић изговорио представља усташке тираде Анте Пркачина, како и приличи „усташком цвијећу“.
Галијашевић је навео да је то криво срастање разних идеологија и формалног учења Курана протумачио још 1931. године академик Мехмед Беговић, чије је дјело, очито, врло површно читао ефендија Махић.
Истина је на крају, констатовао је Галијашевић, да су општи циљеви и интереси, насљеђе и тумачење заједничког живота, прошлости и ратова на простору бивше СФРЈ оставили дубоки траг, а поглед на узроке и посљедице још зависи од тога гдје који народ стоји у историји.
Очито је, каже Галијашевић, да Срби, Хрвати и муслимани /касније Бошњаци/ имају, супротстављене визије и интересе.
„Бошњаци су, кроз искривљено сјећање, градећи свој национални, потпуно нови идентитет уз помоћ Германа и Турака, ископали велики јаз између себе и других у начину разумијевања, шта су они данас и шта је уопште бошњачки идентитет, којој цивилизацији припадају и шта знају о себи“, констатовао је Галијашевић.
Иако је Бошњацима вјера одувијек била темељ разлике и нове визије, ипак је она у свијести и пракси била лишена исламске јуриспруденције, егзегезе и теологије /фикха, тефсира или келама/, а посебно есхатологије и свјести о ахирету, другом свјету и судњем дану.
„Ислам који значи мир никада није заживио ни у души, ни свијести муслимана на овом страшном и тамном мјесту, управо захваљујући том подвојеном бошњачко-османском и квазиисламском идентитету, на који се накалемила сва германска друштвена патологија Аустроугарске монархије и Трећег рајха“, рекао је Галијашевић.
Лутајући непознатим стазама богатог исламског учења и насљеђа, прошлости и будућности, навео је овај аналитичар, Бошњаци су се захваљујући Алији Изетбеговићу, „Младим муслиманима“ и „Муслиманској браћи“ затекли заробљени усвојеном идеолошком матрицом нацистичке идеологије и фашизма.
„И још се нису пробудили нити запитали како је цијела њихова заједница постала главни фактор нетолеранције и извор нових сукоба у `тамном вилајету`“, поручио је Галијашевић.
(Срна)
Додај коментар