Коментари

Перишић: Српска неутралност је и вид помоћи Русији, али – пре свега и начин да Срби опстану на Балкану

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ У СВЕМУ ШТО СЕ ДОГАЂА БИТИ ВОЈНО НЕУТРАЛАН, А ПОЛИТИЧКИ СВРСТАН?
  • Рат који гледамо, али и доживљавамо, није само оружани сукоб Русије и Украјине, већ је у питању свеопшти рат који води Запад, предвођен са САД, против Русије. Њој је од 2014. до 2022. уведено 2500 разних економских санкција, да би од фебруара ове године било додатно уведено још 5000 санкција
  • Оружани конфликт је само један део рата. Чак, савремени оружани сукоби могу да буду мањи део у односу на остале аспекте рата. Према томе, сведоци смо једног свеопштег рата који је почео 2014. године, а оружани сукоб у Украјини је само један његов део
  • Зато неутралност значи не учествовати у било ком аспекту рата, а не само неучествовање у његовом оружаном сукобу
  • По дефиницијама и фон Клаузевица и Фукоа – Европска унија се одавно налази у рату. А, руски председник Путин је управо те земље ЕУ означио као непријатељске, док оне које не желе да учествују у свим аспектима рата (економским санкцијама, дипломатским, слању наоружања Украјини, итд.), као што је Мађарска, није означио придевом `непријатељске`
  • Евентуално политичко сврставање Србије на страну ЕУ, па тиме и на страну САД у овом рату против Русије, било би нестанак било какве неутралности Србије, па и војне. Србија би тада постала један од учесника у рату
  • Имајући у виду да је проценат Срба који су на страни Русије у овом рату негде око 80%, као и најновија истраживања да свега 35% грађана Србије је за чланство Србије у ЕУ – јасни су параметри политичким елитама у Београду и Бањалуци да неутралност у овом рату морају да разумеју и као политичку неутралност

Пише: Срђан ПЕРИШИЋ

АУТОР овог чланка је на порталима Све о Српској и Факти већ објавио два текста о позицији Србије и Српске у току свеопштег рата који воде САД и Запад против Русије.

Назначили смо да разумевање карактера рата даје одговор на питање – какву одлуку треба да донесу званични Београд и Бањалука. У овом тексту говоримо о значењу – шта је рат, као и о значењу(српске) неутралности, јер, политика, неутралност и појам рата су уско повезани.

Уосталом, да ли је могуће бити војно неутралан, а политички сврстан у овом рату који води Запад против Русије?

РАТ И НЕУТРАЛНОСТ

Рат који гледамо, али и доживљавамо, није само оружани сукоб Русије и Украјине, већ је у питању свеопшти рат који води Запад, предвођен са САД, против Русије, а заведене марионете Украјинци су америчка муниција у том рату.

У питању је посреднички рат (прокси рат) где САД ангажују све друге земље да, као њихови посредници, воде рат против Русије. Рат, дакле, обухвата оружани сукоб у Украјини, али је и економски рат против Русије.

Русији је од 2014. до 2022. уведено 2500 разних економских санкција, да би од фебруара ове године додатно уведено још 5000 санкција.

Поред тога, рат је медијски и пропагандни. Сви глобални медији воде свој део рата на страни Запада. На жалост највећи број медија и у Београду у рату учествује на страни Запада. То је чињеница. Изузетак су медији у Бањалуци.

Рат је информациони, води се преко друштвених мрежа до хакерских напада.

Рат је и дипломатски, многе земље на захтев САД протерују руске дипломате, а као одговор Руси протерују њихове дипломате.

Рат се води у култури, спорту. Забрањују се руски спортисти, истерују из спортских међународних организација, а то се спроводи још од 2015. године разним забранама и казнама на међународним спортским такмичењима. Забрањују се руски уметници, руски диригенти се истерују из филхармонија, забрањују се  не само актуелни, него и они из прошлости, итд.

Студенти на војним академијама, још на самом почетку студија, управо на овакав начин уче дефиницију рата.

Оружани конфликт је само један део рата.

Чак, савремени оружани сукоби могу да буду мањи део у односу на остале аспекте рата. Према томе, сведоци смо једног свеопштег рата који је почео 2014. године, а оружани сукоб у Украјини је само један његов део.

Неутралност у неком рату је уско повезана са правилним схватањем дефиниције рата.

Шта значи неутралност? Одговор је веома једноставан. Ако разумете шта је рат, и разумете карактер рата, и разумете да је оружани сукоб један део рата, онда ћете и неутралност разумети на правилан начин.

Неутралност значи не учествовати у било ком аспекту рата, а не само неучествовање у његовом оружаном сукобу.

Неутралност једне земље се управо показује када је у току један рат. Рат је испит њене неутралности, тј. да ли је она стварно неутрална или је та неутралност само формална и реторичка, и то до првог момента или испита неутралности.

Говорити о неутралности је немогуће без разумевања политике. Јер, неутралност је нека политика. Дакле, морамо разумети и однос политике и рата.

РАТ И ПОЛИТИКА

Разумевање рата и неутралности, поготово српске неутралности, уско је повезано са разумевањем – шта је политика?

Постоји много дефиниција политике. Најстарије одређење политике је да је она постизање општег добра, али она је и моћ, као и вештина владања. Исто тако, политика је и компромис и дијалог, тј. све што постоји у јавној сфери. Међутим, ако погледамо историју можемо слободно рећи да је историја – историја ратова, а да је мир само пауза између њих. Дакле, ратови су нормална појава и не могу се одвојити од политике.

Због тога је пруски војни теоретичар Карл фон Клаузевиц, у својој чувеној књизи О рату, сагледавао политичке аспекте рата. Клаузевиц је први модерни теоретичар који јеобјаснио да се  рат не може свести само на оружане сукобе, тј. на оружје, мапе, геометрију и графиконе. Рат је политика настављена другим средствима. Дакле, рат је ипак политика.

Један други теоретичар, Француз – Мишел Фуко, није волео ратове, али је „обрнуо Клаузевица“ и тиме  је у политикологији дао своју дефиницију политике. Фуко каже: политика је рат настављен другим средствима.

Мишел Фуко

Обртањем Клаузевица Фуко показује да је рат сталан друштвени однос, неизбрисива суштина свих односа власти, али и моћи и међународне политике. Дакле, политика као стални рат.

Ако ове дефиниције рата и политике применимо на Украјину, потпуно је разумљиво да Жозеп Борељ, као први дипломата ЕУ, каже да се рат против Русије мора добити. Уосталом, по дефиницијама и фон Клаузевица и Фукоа – Европска унија се одавно налази у рату. А, руски председник Путин је управо те земље ЕУ означио као непријатељске, док оне које не желе да учествују у свим аспектима рата (економским санкцијама, дипломатским, слању наоружања Украјини, итд.), као што је Мађарска, није означио придевом `непријатељске`.

С тим у вези, овде долазимо до јоше једне дефиниције политике – а то је да је политика способност разликовања пријатеља од непријатеља. Ову дефиницију политике подарио нам је у 20. веку немачки правник и политиколог Карл Шмит. И, одмах можемо да се запитамо – да ли Срби у овом свеопштем рату разумеју ко им је пријатељ, а ко непријатељ? Неки ранији председници Србије, Тадић и Николић, тврдили су да Срби немају непријатеље. Можемо само да кажемо – какво елементарно непознавање политике, и то од стране шефова државе!?

СРПСКА НЕУТРАЛНОСТ

Да ли је могуће одвојити неутралност од рата? Потпуно је јасно сваком студенту политичких наука и сваком студенту војне академије да је неутралност једне земље – политика те земље, и да је војна неутралност саставни део политичке неутралности. Јер, рат је политика, а и политика је рат. С тим у вези, евентуално политичко сврставање Србије на страну ЕУ, па тиме и на страну САД у овом рату против Русије био би нестанак било какве неутралности Србије, па и њене војне. Србија би тада постала један од учесника у рату.

Имајући у виду да је проценат Срба који су настрани Русије у овом рату негде око 80%, као и најновија истраживања да свега 35% грађана Србије је за чланство Србије у ЕУ – јасни су параметри политичким елитама у Београду и Бањалуци да неутралност у овом рату морају да разумеју као политичку неутралност.

Срби у овом рату не могу много да помогну Русији за коју навијају, али и неутралност је облик помоћи, али, пре свега и начин да Срби опстану на Балкану. Због тога је потребна храброст српских елита. Та храброст је садржана у речима: стрпљење и издржати!

Сврставање Србије и Српске у овом рату на страну Запада било би (гео)политичко и цивилизацијско самоубиство.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар