Перишић: Све партије међу Србима које су за прихватање свега са Запада – партије су пораза

• Искључивање СНСД из Социјалистичке интернационале је најбољи догађај који се могао догодити тој партији у њеној историји, јер је то означило да Додикова партија не само чврсто стоји на позицијама заштите Српске, него и да је тада почела полако да одбија глобалистичку агенду
• Додик је своју политику повезао са политиком Виктора Орбана, која је на први поглед десна политика, али је у ствари антиглобалистичка. Опстанак Мађарске је повезан са антиглобалистичким идејама. И опстанак Српске је једино могућ на антиглобалистичкој политици
• Већ је била лансирана идеја да СНСД промени име у: Снага народа – снага државе. Тај назив би означио и нови политички програм Додикове партије. Одбрана Српске би била појачана идеолошком борбом – суверенизмом. Они у СНСД-у који би се противили антиглобализму – сами би отишли

Пише: Срђан ПЕРИШИЋ

ВИШЕ од тридесет година постоји општа збрка око назива политичких странака, имајући у виду да се странке више не разликују по програмима и идејама, већ само по методама како се одржати на власти.

То је присутно у читавој Европи. Нема више разлике између левих и десних партија, тј. између социјалистичких и социјалдемократских на једној страни и конзервативних, народних, хришћанских на другој. У Европи све те странке промовишу либералну идеологију у економији, што значи огромно смањење улоге државе и примат глобалних компанија.

По питању вредности, странке прихватају ЛГБТ+ идеологију, прихватају избацивање свих колективних вредности и идентитета из јавне, политичке сфере, а то су вера, нација, обичаји, традиција, историја, породица, полови (мушкарац, жена, отац, мајка), и све те вредности проглашавају приватном сфером, приватном ствари појединца.

Родну идеологију, по којој постоји ни мање ни више него близу 100 родова, прихватају све партије при чему одбацују науку (биологију) и уопште досадашњи живот који говоре о два пола (жена, мушкарац).

Партије прихватају легализацију разних сексуалних оријентација, сумњиве климатске агенде итд. Дакле, све партије су постале глобалистичке.

За то време партије су задржале своје старе називе, при чему називи постоје још из 19. века када и настају различите идеологије. Практично, двеста година партије су се могле препознати по називу којој идеологији припадају. Међутим, са поразом социјализма и нестанком Совјетског Савеза, у политичкој сфери остаје само једна идеологија – либерализам. То је условило да и леве партије преузму либералну идеологију, а конзервативне и народне су и раније биле поражене.

Социјалдемократске и социјалистичке партије у Европи су се одрекле борбе за раднике, и одустале су од супростављања милитаристичком НАТО. Левица је ушла у савез са финансијским и глобалистичким лобијима.

Овој левици су страна социјална питања, неједнакост, положај радника, криза породице, смањење опште културе, итд. Оно што ову левицу посебно истиче је њен наглашени анационални карактер.

Срби су победу либерализма веома брзо осетили на својој кожи. Управо те привидно леве партије, социјалдемократске и социјалистичке, биле су и водеће у србофобији и сатанизацији Срба. Тако су владе европских земаља које су бомбардовале Србе 1995. и 1999. године углавном и биле владе социјалдемократских партија.

Каква је ситуација по том питању у Српској?

СНСД је изникла из левичарске идеологије, оне идеологије које су се одрекле леве партије у Европи. Као странка на власти од 2006. године, суочила се управо са том либералном агендом, са лажним левим партијама из Европе, и са западном геополитиком нестанка Српске.

Морамо се подсетити да је 2012. године СНСД искључен из глобалистичке Социјалистичке интернационале (која је одавно под контролом Велике Британије), дакле – са списка левичарских партија Запада. Званично, због национализма, али сви знамо да је то због тога што су Додик и његова странка чврсто стајали на заштити Српске.

Искључивање СНСД-а из Интернационале је најбољи догађај који се могао догодити тој партији у њеној историји, јер је то означило да Додикова партија не само да чврсто стоји на позицијама заштите Српске, него и да је тада почела полако да одбија глобалистичку агенду. Мада, неки у врху СНСД-а су били веома разочарани искључењем, и још увек жале за том глобалистичком организацијом.

Због тога је Додик своју политику повезао са политиком Виктора Орбана, која је на први поглед десна политика, али је у ствари антиглобалистичка. Опстанак Мађарске је повезан са антиглобалистичким идејама.

С тим у вези, и опстанак Српске је једино могућ на антиглобалистичкој политици.

Све партије међу Србима које сматрају да је потребно прихватити све што долази са Запада су партије пораза.

Краткорочно гледано у питању је пораз Срба, прихватањем свих агенди либерализма. Али, дугорочно посматрано, те прозападне партије немају будућност. Наиме, 21. век неће бити век глобализације, већ управо век који ће означити повратак религији, идентитету, култури, цивилизацијама (у множини), и биолошким половима (мушкарац и жена).

Уосталом, овај глобални сукоб, у коме су Срби као народ чврсто на страни Русије, означио је почетак таквог 21. века. Формат БРИКС је окупљање више различитих цивилизација наспрам либералног Запада!

Због тога СНСД у одбрани Српске треба јасно и недвосмислено да покаже да је антиглобалистичка партија.

Борба за Српску мора да се води на свим правцима. Идеологија је веома битна.

Суверенизам и традиција су јасне категорије отпора Западу. С тим у вези, неопходна је промена имена Додикове партије. Она не би била козметичка, него суштинска.

Већ је била лансирана идеја да СНСД значи: Снага народа – снага државе. Тај назив би означио и нови политички програм Додикове партије. Одбрана Српске би била појачана идеолошком борбом – суверенизмом.

Они у СНСД-у који би се противили антиглобализму – сами би отишли, што је и најбоља варијанта. Јер, бити на страни  глобализма и Запада је губитничка позиција, а то што они то уопште не разумеју није проблем Српске, већ њихов.