Коментари Одабрано

Радио Слободна Европа: Зна ли Човић колико је Хрвата у Посавини?

ХРВАТСКИ ЛИДЕР У БиХ – ДРАГАН ЧОВИЋ – НАГЛАШЕНО СЕ ДИСТАНЦИРА ОД БАЊАЛУЧКОГ БИСКУПА КОМАРИЦЕ
  • Човић настоји да уз подршку Републике Српске дође до „трећег ентитета“. Зато одмјерено указује и опомиње: „Око 6.000 објеката грађана хрватске националности је изграђено у Републици Српској у задњих неколико година. Ту је највећи допринос дала Република Хрватска, у тих задњих двадесетак година, наравно и институције БиХ и међународне заједнице. И наставит ћемо даље, али нећемо дозволити да неко на томе гради неке политике унутар хрватског народа у Босни и Херцеговини“
  • У Бањалуци сада живе 5.104 Хрвата, што је готово шест пута мање у односу на податке пописа из 1991. године
  • Још гора ситуација је у Босанској Посавини, гдје је живјело више од 310.000 становника, од којих су половина били Хрвати. На том подручју, које је у саставу РС-а, данас их има око шест посто

Аутор: Џенана Карабеговић

ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋИ Предсједништва Босне и Херцеговине Драган Човић поновио је у сриједу, након састанка са хрватском предсједницом Колиндом Грабар-Китаровић у Сарајеву, да је задовољан изградњом објеката за Хрвате у Републици Српској (РС) у посљедњих неколико година, али и радом тамошњег министра за избјегла и расељена лица, који је члан Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ БиХ), странке чији је предсједник управо Човић.

„Око 6.000 објеката грађана хрватске националности је изграђено у Републици Српској у задњих неколико година. Наш ресорни министар у Влади Републике Српске Давор Чордаш управо је задужен за тај ресор и то је дио политичке одлуке како би даље оснажили. Ту је највећи допринос дала Република Хрватска, у тих задњих двадесетак година, наравно и институције Босне и Херцеговине и међународне заједнице. И наставит ћемо даље, али нећемо дозволити да неко на томе гради неке политике унутар хрватског народа у Босни и Херцеговини“, поручио је Човић.

На кога се тачно односила Човићева порука, није најјасније, али је чињенично стање, када је ријеч о повратку Хрвата и њиховом останку у РС-у, у незавидном нивоу.

Само током прошле године бањалучки бискуп Фрањо Комарица је у неколико наврата упозорио власти РС-а да ништа нису урадиле на повратку грађана хрватске националности у том босанскохерцеговачком ентитету, напомињући да је само на подручју бањалучке бискупије уништено или оштећено 95 посто црквених објеката.

„Скоро исто толико процената домаћих католика, а то су десетине хиљада, насилно је протјерано или избјегло, а њихова имања, па чак и бројна католичка села и католичка приградска насеља, све до данас остадоше аветињски опустошена и уништена. Државу сачињавају њени становници, а не присилно испражњени животни простори! Нисам увјерен да и Ви особно желите ући у повијесне књиге као један од затирача Католичке Цркве на подручју данашњег РС-а у БиХ!“, поручио је бањалучки бискуп.

„У овом контексту, вјерујем да Вам је познато колико је Влада РС-а за све уништавање приватне имовине својим грађанима платила одштете! Колико је Влада РС-а дала тијеком ових поратних година потребите и дужне политичке, правне и материјалне помоћи свима онима католицима који се свих поратних година упорно, али безуспјешно труде око остварења свога одрживог повратка у родни им крај“, нагласио је Фрањо Комарица у писмо упућеном предсједнику РС-а Милораду Додику.

О истом проблему, бањалучки бискуп је разговарао крајем године и са високим представником у БиХ Валентином Инцком.

Упркос оваквим „вапајима”, власт у РС-у се није обазирала. Али, нису једини.

Том питању никада озбиљно није приступио ни Драган Човић који себе често сврстава у ред оних који стоје на бранику „одбране“ хрватског народа у Босни и Херцеговини.

Његове политичке везе са Милорадом Додиком резултовале су и оцјенама које је износио у јавности о „опстанку“ Хрвата у РС-у.

Може ли Човић уз помоћ Додика добити трећи ентитет?

Тако је Човић половином 2017. године, након сусрета са Додиком, рекао да је задовољан оним што раде представници Хрвата у РС-у на заштити интереса припадника свог народа.

Одлазак Хрвата из РС-а довео је у везу са општепознатим чињеницама које говоре о одласку свих народа из БиХ, за које је устврдио како „нису препознали вриједност живљења у својој домовини“.

Човић је и тада поновио да је у РС-у изграђено на хиљаде стамбених објеката за Хрвате, да су обновљени црквени објекти, све са циљем повратка становништва, а о писму бањалучког бискупа предсједнику РС-а је казао: „Нисам сигуран да се јавном комуникацијом о том сукобу може и помоћи у том односу. Оградит ћу се када је ријеч о комуникацији о том проблему.“

Колико је бискуп Комарица у праву, најбоље свједоче подаци из посљедњег пописа становништва у Босни и Херцеговини, 2013. године који су показали да у РС-у живи само 2,41 посто Хрвата.

У Бањалуци их је 5.104, што је готово шест пута мање у односу на податке пописа из 1991. године.

Још гора ситуација је у Босанској Посавини, гдје је живјело више од 310.000 становника, од којих су половина били Хрвати.

На том подручју, које је у саставу РС-а, данас их има око шест посто.

Цијело подручје је зарасло у шикаре, бројна села су пуста, а и они који су се вратили су, махом, старије особе.

https://www.slobodnaevropa.org/a/zna-li-covic-koliko-je-hrvata-u-posavini/28981159.html

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар