- Све гласније по бањалучким кулоарима говори о припремљеним мјерама које ће власти у Републици Српској предузети у случају да се предсједнику Милораду Додику пресуди и забрани политичко дјеловање. Тако се може чути да ће се пред Народном скупштином Републике Српске наћи читав низ закона по хитном поступку – од Закона о непримјењивању одлука Суда БиХ, па до прописа којима би се обезбиједило финансирање државних службеника из реда српског народа на нивоу заједничких институција
- Предвиђа се и да ће истог дана српски функционери на нивоу БиХ престати да доносе одлуке, али без повлачења из Сарајева. У исто вријеме ће се усвојити и Изборни закон те ће се сви будући локални и општи избори на територији Републике Српске одвијати мимо Централне изборне комисије БиХ
- По кулоарима се може чути још низ мјера, а на питање како све то оправдати словом Дејтонског споразума, одговор гласи да су управо САД и Њемачка, уз западне партнере, срушиле тај исти споразум мијењајући поредак и спроводећи тиху окупацију БиХ, која се посљедње двије године са њемачким функционером Шмитом посебно распламсала. Тако да српски политички отпор овој тиранији нема алтернативу, па макар не остало ништа од државне заједнице
- Политичка самоодобрана је једино што преостаје руководству Републике Српске, јер су правне методе у БиХ давно корумпиране по принципу ”кадија те тужи, кадија ти суди”. С друге стране, питање које би требало забринути аналитичаре по разним амбасадама у Сарајеву гласи – како ће Босна и Херцеговина преживјети западну тиранију? А пред Додиком није пресуда, него нова изборна побједа у октобру, ако страни фактор у БиХ то још није увидио, онда ништа не схватају
Извор: Политика
Aутор: Александар ВРАЊЕШ, амбасадор БиХ у Србији
ПОЧЕТКОМ 2021. године, пажњу јавности у БиХ привукли су интервјуи два бивша висока представника, Карла Билта и Волфганга Петрича.
Обојица поводом наступајуће двадесет и пете годишњице Дејтонског мировног споразума, осврнули су се на актуелну ситуацију у Босни и Херцеговини понудивши нека своја рјешења. Као да су се договарали, обојица закључише да је неопходно угасити ОХР. Тако је Билт истакао за БХРТ у јануару 2021. године да треба смањити улогу високог представника, да је вријеме бонских овлашћења прошло и да БиХ више није протекторат међународне заједнице.
Сличног става био је и Петрич који је за Радио Слободна Европа фебруара исте године изјавио да је ОХР данас дио проблема, а не рјешења и уколико би Шмит био именован за високог представника упркос вету Русије, онда би легитимитет ОХР-а био у потпуности дезавуисан.
Догађаји који ће услиједити, потпуно ће негирати закључке ова два ветерана.
Да је Кристијан Шмит потенцијални насљедник Валентина Инцка, све се јаче чуло по кулоарима већ почетком 2021. године. Тврдило се да је он избор одлазеће канцеларке Ангеле Меркел, упркос томе што су САД на том мјесту видјеле неког другог. Ипак САД су прихватиле Шмита и маја ове године ”прогуграле” његово име на Управном одбору Савјета за имплементацију мира (ПИК).
Ово ad hoc тијело ”неформалне групе земаља”, како га је ономад окарактерисао Европски суд за људска права, није било довољно да Шмита иницира у високог представника.
Изостала је резолуција Савјета безбједности УН-а захваљујући принципијелним ставовима Руске Федерације и Кине, а самим тим и Шмитова верификација. То, пак није спријечило западну групу земаља да Шмиту дају легитимитет и вјетар у леђа како би уз лажно представљање отпочео наметање низа одлука у БиХ позивајући се на већ многима спорна бонска овлашћења.
Тиме је ”Пандорина кутија” отворена, а само ријетки појединци међу западним дипломатама ће искрено одговорити на питање да ли је кршење међународног права у случају Шмита и његово инаугурисање по сваку цијену, устабилило политичке прилике у БиХ или је ова државна заједница данас у већем политичком хаосу, на корак од распада.
Једно од Шмитових бројних наметања којем су аплаудирали на Западу, била је измјена Кривичног закона БиХ којом је установљена нова инкриминација ”неизвршавање одлука високог представника”.
Тиме је одбијање слијепе послушности западном ”вицекраљу” у БиХ постало криминални чин са запријећеном казном затвора од шест мјесеци до пет година уз обавезну забрану вршења дужности.
Дакле, ако би се неки српски функционер дрзнуо да се оглуши о нелегалне одлуке непостојећег високог представника у БиХ, могао би у затвору да заврши и да му се одузме право вршења јавне функције. И погађате, мета је био Милорад Додик.
Веома брзо је креирана и подигнута оптужница против предсједника Републике Српске зато што је извршио уставну обавезу проглашења Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ којег је претходно усвојила Народна скупштина, а којег је потом лажни високи представник преко веб сајта ОХР-а укинуо.
И без обзира што је Шмитова измјена Кривичног закона БиХ ступила на снагу дан након Додиковог указа о проглашењу закона, услиједила је убрзана процедура писања оптужнице, покретања судског поступка, довођења погодних судија и стварања медијске атмосфере како су странци коначно доскочили Милораду Додику.
Очигледно је у питању политички процес са јасним циљем, али како ствари стоје прије ће нестати Босна и Херцеговина него политичка каријера Милорада Додика.
Оно што се све гласније чује по бањалучким кулоарима јесу припремљене мјере које ће власти у Републици Српској предузети у случају да се предсједнику пресуди и забрани политичко дјеловање. Тако се може чути да ће се пред Народном скупштином Републике Српске наћи читав низ закона по хитном поступку, од Закона о непримјењивању одлука Суда БиХ, па до прописа којима би се обезбиједило финансирање државних службеника из реда српског народа на нивоу заједничких институција. Затим се предвиђа да ће истог дана српски функционери на нивоу БиХ престати да доносе одлуке, али без повлачења из Сарајева.
У исто вријеме ће се усвојити и Изборни закон те ће се сви будући локални и општи избори на територији Републике Српске одвијати мимо Централне изборне комисије БиХ.
По кулоарима се може чути још низ мјера, а на питање како све то оправдати словом Дејтонског споразума, одговор гласи да су управо САД и Њемачка уз западне партнере срушиле тај исти споразум мијењајући поредак и спроводећи тиху окупацију БиХ, која се посљедње двије године са њемачким функционером Шмитом посебно распламсала. Тако да српски политички отпор овој тиранији нема алтернативу, па макар не остало ништа од државне заједнице, како устврдише саговорници.
Наравно, све су ово предвиђања и говоркања, а оно што можемо са сигурношћу да констатујемо јесте да Република Српска неће пасивно чекати да међународна заједница уруши њене темеље.
Политичка самоодобрана је једино што преостаје руководству Републике Српске, јер су правне методе у БиХ давно корумпиране по принципу ”кадија те тужи, кадија ти суди”. С друге стране, питање које би требало забринути аналитичаре по разним амбасадама у Сарајеву гласи – како ће Босна и Херцеговина преживјети западну тиранију?
А пред Милорадом Додиком није пресуда, него нова изборна побједа у октобру, ако страни фактор у БиХ то још није увидио, онда ништа не схватају.
Додај коментар