Цвијановић: У Пољској сам упозорила да БиХ мора под хитно да искорачи из колонијалног статуса

• „Јасно сам на Економском форуму у Карпачу нагласила да европски пут БиХ није компатибилан са присуством неизабраног странца који доноси одлуке умјесто домаћих институција. То је рецидив 19. и дјелимично 20, али никако 21. вијек“
• „Све док у Сарајеву живи нада да ће неко извана уредити БиХ по њиховој вољи, до тада ће бити незаинтересовани за било какав дијалог који би водио ка рјешавању отворених питања, а то онда значи и стагнацију БиХ“

СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић вратила се из Пољске, гдје је била учесник 32. Економског форума у Карпачу.

* Какви су ваши утисци са Економског форума и које су главне поруке које сте упутили приликом обраћања?

– Задовољство ми је што сам позвана да учествујем на том престижном Економском форуму, гдје сам и раније прије пар година била један од учесника. Била је то добра прилика да изнесем своје виђење у погледу позиције западног Балкана у регионалним и европским интеграцијама. Јасно сам нагласила да европски пут БиХ није компатибилан са присуством неизабраног странца који доноси одлуке умјесто домаћих институција. То је рецидив 19. и дјелимично 20, али никако 21. вијек. Поручила сам да БиХ мора под хитно да искорачи из колонијалног статуса уколико жели да крене напријед.

Рјешење је у избалансираном и реалистичном приступу према БиХ и то је порука коју сам упутила и учесницима форума. Све док у Сарајеву живи нада да ће неко извана уредити БиХ по њиховој вољи, до тада ће бити незаинтересовани за било какав дијалог који би водио ка рјешавању отворених питања, а то онда значи и стагнацију БиХ.

* На маргинама форума разговарали сте и са мађарским министром Петером Сијартом, што је један у низу састанака са званичницима Мађарске. Како се заоштравају притисци на Републику Српску, дјелује да њени представници паралелно интензивирају своју дипломатску активност. Колико слуха имају наши инострани партнери за позицију Републике Српске?

– Итекако имају они који БиХ и нашу регију посматрају реалним очима. Ово нису 90-те године током којих се у Европи и свијету вртјела само једна прича. Због тога се боримо да додатно ојачамо међународни дијалог са пријатељима. Имамо важне саговорнике у регији, унутар Европске уније, као и у другим дијеловима свијета. Постоје и неки раније договорени пројекти и увијек је добра прилика да се разговара о њиховој реализацији. Иначе, сви неспоразуми које имамо узроковани су жељом појединих да о нашој земљи одлучују умјесто нас самих. То је оно што не можемо дозволити, јер би то значило да Републику Српску остављамо на милост и немилост другима који према њој никада нису показали добре намјере. Зато увијек цијеним оне који имају избалансиран приступ према свима у БиХ.

* Поједини бошњачки политичари су бурно реаговали на то што сте рекли да су недавни протести којима се исказује подршка и штити позиција предсједника Републике Српске од политчког прогона генерална проба.

– И одговорила сам им да јесу за оно вријеме кад дозволе Србима да се, као и грађани из реда бошњачког народа, окупљају пред Судом, Тужилаштвом, ОХР-ом или било гдје у ФБиХ као што је то у пар наврата био случај, кад су то други тражили. То што бошњачки политичари својим интерпретацијама било чега што се односи на Републику Српску, њене институције и политичаре, по устаљеној матрици настоје привући међународну пажњу и није нека новост јер они само то и раде, у настојању да се обрачунају са Републиком Српском, а странци им у томе само и удовољавају.

Протести су били мирни и требало је дозволити да буду одржани тамо гдје је и тражено, а и гдје је и њима раније било дозвољено јер су их и у овом случају тражили грађани ФБиХ. Али, пошто су у питању Срби и њихова удружења, није им дозвољено. То је чиста дискриминација по етничкој основи, само су је они у ФБиХ забашурили у неке наводне безбједносне пријетње по државу и којешта друго.

Сад се буне што су организовани између два ентитета, а по изјавама власти јасно је да им не би нигдје на простору ФБиХ то дозволили. Наравно, не зато што су безбједносна пријетња. Да су којим случајем били уперени против институција Републике Српске, онда би то радо дозволили.

* Због чега сте предложили испуњавање 14 приоритета из Мишљења Европске комисије у пакету?

– Из више разлога. Један је што се о тих 14 приоритета прича већ пуне четири године, а никад нисмо сјели у оквиру органа или политичког форума да се кроз њих прође и види шта се ту и у којем року може урадити и да ли има нешто што захтијева озбиљнији политички договор. А има јер се тамо налази неколико крупних питања. Друга ствар је што је БиХ предуго чекала и на кандидатски статус за чланство у ЕУ, а крајем прошле године је добила тај статус јер је ЕУ одлучила да га додијели појединим другим земљама. Онда су неке чланице ЕУ рекле да то није фер и да није у реду да се БиХ изостави јер је и реално у бољој позицији да их испуњава.

Трећа ствар је што се увелико прича да би Украјина могла добити зелено свјетло за почетак преговора. Наравно, ЕУ има право да доноси своје одлуке, али то би опет било нефер према БиХ ако и она не би била тако третирана. Свакако, један од разлога је и то што се међу тих 14 приоритета налази и захтјев за реформом Уставног суда БиХ, за шта би сваки нормалан грађанин био заинтересован, као прво што у њему сједе стране судије, а као друго, јер је неопходно да та институција добије потребни кредибилитет који јој недостаје цијенећи његову досадашњу праксу.

(Извор: banjaluka.net)