- Први хришћани су – бјежећи пред римским легијама, тражећи заклон и уточиште под „каменим капама“ – на подручју Кападокије саградили 36 подземних градова и преко 600 цркава
ВЛАСТИ Турске спремају се да за туристе отворе 12 досад недоступних катакомбних система Киршехира у Кападокији.
Чувени кападокијски подземни градови првих хришћана имали су своје манастире, пролазна врата, изворе воде, простор за домаће животиње, своју вентилацију…
У њима су се скривали од прогона римских власти.
У катакомбама се трајно живјело.
Један од катакомбних система – Дерникују – примао је 20.000 људи. Плус стоку. А имао је и велика складишта за храну.
Киршехир има добре центре за одмор, али није на топ-листи турских туристичких центара.
У Анкари и Истанбулу су зато одлучили да покушају са отварањем катакомби. Рачунају да ће бити прави мамац за туристе из хришћанских земаља…
Туристичке агенције по свијету Кападокију представљају као „древну регију у централној Анадолији, која је удаљена око 200 км од Анкаре, а просторно је смјештена на егејској обали у историјским покрајинама Мале Азије: Лидија, Карија, Лаодикија, Анантолика, Галатија и „готово да нема достојног премца – по љепоти и необичности“.
Оно што су створили вулкани, ријеке и ветрови, а употпунио човјек, тражећи у тој несвакидашњој природи заклон, у 21. вијеку представља туристичку атракцију.
У писаним документима за ову регију знало се још у 6. вијеку прије нове ере, у вријеме владавине Персијанаца. Велики поход на исток Александра Македонског није поштедио ни Кападокију па она прелази у руке Грка.
Бјежећи пред римским легијама, тражећи заклон и уточиште под „каменим капама“, хришћани су на подручју Кападокије саградили 36 подземних градова и преко 600 цркава.
Религија чувана и његована у катакомбама, угледала је свјетлост у Цариграду када је Миланским едиктом постала званична религија.
Зато је путовање Кападокијом – путовање кроз вријеме, простор и историју.
Најпознатији њени подземни градови су: Гореме, Аванос, Учишар, Ургуп и Мустаф-паша.
У Пашиној долини могу се видјети необичне грађевине које су добиле назив „вилењачки димњаци“.
Додај коментар