Предсједник РС

Цвијановић: Српска би била много успјешнија да је досљедно спровођен `Дејтон`

„ИЗЕТБЕГОВИЋ УПОРНО ПРИЧА О РАТУ И БиХ БЕЗ ЕНТИТЕТА, АЛИ ГА НИКО НЕ УПОЗОРАВА“
  • Предсједник РС у интервјуу руској агенцији ФАН: „Да ли ће Дејтонски споразум преживјети или неки концепт који сад имамо у регији то остаје да се види. Постоје различита виђења како се може доћи до трајног мира и бољих међуетничких односа, а једно од тих виђења је и ово које је наведено у нон-пејперу. Има и других варијанти, али очито нема спремности за разговор
  • На питање у чијим рукама је кремен за „паљење ватре“ на Балкану и ко су главни изазивачи нестабилности, Цвијановићева је рекла да се из Сарајева и западних земаља често прст упире у српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, који је и лидер СНСД-а иако од његових ставова никоме не пријети ни рат, нити било каква безбједносна пријетња, док од ставова, на примјер, лидера СДС Бакира Изетбеговића може да заболи глава цијелу Европу, не само регион
  • Ако је легитимно причати о недејтонској БиХ, зашто би било нелегитимно причати о било којој варијанти за будућност? Међутим, овдје на Балкану имали сте апсолутну толеранцију странаца кад је ријеч о ставовима бошњачких политичара из БиХ и албанских са Косова, а испада да једино они желе неред. Од те толеранције не видим да ће корист имати ни Сарајево, ни Приштина, а ни Брисел
  • „Нама треба и чврста сарадња са Русијом. Јако цијеним што Русија има избалансиран приступ основној матрици на којој почива БиХ, а то је Дејтонски споразум, онакав о којем су се сви усагласили кад је потписиван, а не овог какав је постао низом међународних интервенција. Мислим да је то здрав приступ. Често сам препознавала малигни утицај многих кад је ријеч о Републици Српској, али нисам то видјела кад је ријеч о односу Русије према БиХ

ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да би БиХ данас била много успјешнија да се досљедно спроводио Дејтонски мировни споразум, јер би се знало да се о питањима која су важна за земљу мора разговарати и договарати и тада би степен унутрашњег повјерења био далеко већи.

– Али, треба бити реалан и рећи да је тај споразум, под налетом разних експеримената већ претрпио разне девијације, а да земља није постала нимало успјешнија, напротив. Да ли ће преживјети тај споразум или неки концепт који сад имамо у регији, то остаје да се види. Постоје различита виђења како се може доћи до трајног мира и бољих међуетничких односа, а једно од тих виђења је и ово које је наведено у нон-пејперу. Има и других варијанти, али очито нема спремности за разговор – оцијенила је предсједница Српске у интервјуу за руску Федералну агенцију новости.

На питање у чијим рукама је кремен за „паљење ватре“ на Балкану и ко су главни изазивачи нестабилности, Цвијановићева је рекла да се из Сарајева и западних земаља често прст упире у српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, који је и лидер СНСД-а иако од његових ставова никоме не пријети ни рат, нити  било каква безбједносна пријетња, док од ставова, на примјер, лидера СДС Бакира Изетбеговића може да заболи глава цијелу Европу, не само регион.

– Тај човјек упорно прича о рату, о прављењу БиХ без ентитета што је супротно Дејтонском споразуму, али га нико не упозорава. Ако је легитимно причати о недејтонској БиХ, зашто би било нелегитимно причати о било којој варијанти за будућност? Међутим, овдје на Балкану имали сте апсолутну толеранцију странаца кад је ријеч о ставовима бошњачких политичара из БиХ и албанских са Косова, а испада да једино они желе неред. Од те толеранције не видим да ће корист имати ни Сарајево, ни Приштина, а ни Брисел – констатовала је предсједница Српске.

Говорећи о томе да је Република Српска на Изетбеговићеве пријетње одговорила платформом у којој нуди простор за разговор и зашто муслиманска елита и челници СДА избјегавају мирна рјешења кризе, Цвијановић је рекла да је то зато што имају зацртан циљ, потпомогнут од многих западних влада, да се земља унитаризује и буде по мјери једног – бошњачког народа.

– Онда се све то спакује у причу о „функционалној“ БиХ, и проблем постану сви који се опиру таквом концепту унитаризације. Што се тиче Републике Српске, ми нудимо разговор и договор шта нам је чинити за будућност у којој се сви могу осјећати удобно живећи или једни са другима или једни поред других. Нема ту никаквих закулисних радњи. Зашто се поједини опиру дијалогу, то треба питати њих – истакла је Цвијановић.

Говорећи о нон-пејперу који је изазвао бурне реакције, а да се притом о његовом ауторству може само нагађати, Цвијановић је рекла да се и по преплашеним реакцијама на тај неформални документ види колико су крхка нека постојећа рјешења.

Према њеним ријечима, нон-пејпер у суштини, представља виђење како би се могли разријешити одређени проблеми на Балкану, јер досадашњи међународни алати нису донијели очекивани резултат.

– Регион обилује примјерима недосљедног понашања и двоструких стандарда међународног фактора. Очекивано је што се јавност пита зашто се Косову даје право које се не даје Републици Српској, зашто је процес повратка предратне имовине ранијим корисницима различито постављен у БиХ и Хрватској иако је ријеч о регионалном пројекту, или рецимо, зашто је Европска унија за исте ствари постављала сасвим супротне услове кад је по питању реформе јавне управе или полиције у Сјеверној Македонији тражила децентрализацију, а у БиХ централизацију. Све су то конкретни примјери, није имагинација – појаснила је Цвијановић.

Она је навела да је чињеница да се у једном кругу европских држава већ неко вријеме помиње једна другачија формула којом би се превазишло ово несређено стање, и то очито многима смета, додавши да им је ваљда важније да вјечно тумарамо у мраку него да признају неуспјех пројекта.

На питање у којој вези су ратно хушкачке изјаве Бакира Изетбеговића са овим папиром, предсједник Српске је рекла да су у недостатку воље да разговарају или да се суоче с истином, изјаве бошњачких политичара хистеричне и ратнохушкачке.

– Сада је у питању појачана хистерија јер им је овај папир показао да има и оних који не вјерују у концепт који промовишу бошњачки политичари и да су свјесни да пројекат даље централизације БиХ није рјешење за спас земље. То је реалност, али је они не прихватају. С друге стране, приче о рату још никад нисте чули ни од једног политичара из Републике Српске, али од Изетбеговића, Комшића и других сарајевских политичара то редовно чујете. Који год проблем се догоди, они пријете ратом – нагласила је Цвијановић за руску ФАН.

Она је додала да некад то раде из страха јер је све више оних који размишљају да истина није оно што они упорно тумаче након рата, као и да се под плаштом прављења неке тобоже функционалне БиХ скрива пројекат за реализацију једне друге неевропске идеологије, а често хистеришу само да привуку међународну пажњу.

– Увијек су више вољели да кукају странцима него да причају са својим партнерима унутар земље. Треба јасно рећи да од рата нема ништа. Могли смо видјети да ни од БиХ, ако не почива на договору и уважавању свих, исто тако нема ништа. Дакле, треба тражити неко рјешење. Ако је циљ да се земља очува, онда она мора бити комотна за све, а ако то није могуће обезбиједити, онда треба видјети шта јесте рјешење – нагласила је Цвијановић.

Она је констатовала да је Бакир Изетбеговић одавно фактор нестабилности, али причом о рату и својатању државе која би требала да буде заједничка свим народима који у њој живе, изашао је из оквира подношљивог.

– Срби и Хрвати не желе унитарну државу у којој би доминирао бошњачки народ и управљао процесима на начин који није типичан за овај простор. Република Српска не жели да се одрекне својих уставних надлежности у корист такве проблематичне унитарне земље, али и зато што је свјесна својих капацитета, као и спремности да са свима сарађује у оквиру оног што нам је Устав дао – поручила је Цвијановић.

На питање како објашњава позиве на увођење санкција српском члану и председавајућем Предсједништва БиХ Милораду Додику под образложењем да од њега долазе сецесионистичке пријетње, предсједница Републике је рекла да као знак немоћи међународне политике да се ухвати у коштац са оним шта су стварни разлози неуспјеха БиХ, онда за сопствени неуспјех оптужујете појединца који гласно говори да се нешто мора мијењати.

Она је додала да то није јединствен примјер у свијету да проблем који сте сами направили дате му име истакнутог појединца.

Говорећи о томе да ли у БиХ може бити мира све док Бошњаци не прихвате доказе до којих је дошла Независна комисија, а који говоре о постојању више од 200 логора за Србе у посљедњем рату, предсједник Републике је рекла да без цјелокупне истине, нема ни помирења, те да је то једноставно тако.

– Нисам сигурна да за такву истину постоји политичка воља свих, јер ипак је и међународно и домаће судовање након рата слиједило раније дефинисани политички концепт, односно црно-бијелу слику у којој су једни кривци, а други жртве. То је један од разлога што нисмо дошли до међусобног ни повјерења, ни помирења. Траума је далеко дубља него што се то приказује у разним међународним извјештајима кроз серије искривљених слика и фабрикација. Није нека новост рећи да је све могуће ако за то постоји политичка воља свих – указала је Цвијановић.

Када је ријеч о сарадњи са НАТО, Цвијановић је рекла да она треба БиХ, али је реално и то да нема унутрашњег консензуса у вези са чланством.

– С друге стране, нама треба и чврста сарадња са Русијом. Јако цијеним што Русија има избалансиран приступ основној матрици на којој почива БиХ, а то је Дејтонски споразум, онакав о којем су се сви усагласили кад је потписиван, а не овог какав је постао низом међународних интервенција. Мислим да је то здрав приступ. Политички гледано, често сам препознавала малигни утицај многих кад је ријеч о Републици Српској, али нисам то видјела кад је ријеч о односу Русије према БиХ – нагласила је Цвијановић.

Она је нагласила да је за Републику Српску изузетно важна подршка Русије, а она је већ виђена у досљедном политичком приступу када је ријеч о Дејтонском споразуму.

– Ту је и сарадња на економском и културном плану, као и опредјељење да се она континуирано унапређује. У вријеме пандемије Русија је помогла да што раније почнемо са процесом вакцинације, и ми то цијенимо – навела је Цвијановић.

На питање да ли су оптужбе за геноцид које је Изетбеговић изговорио у функцији димне завјесе која треба да сакрије праве заговараче рата како деведесетих тако и данас и како они који су деведесетих заговарали сецесију сада заговарају унитаризацију, Цвијановић је рекла да је наша историја пуна тамних мрља и да због тога нисмо неки јединствен примјер, јер тамо гдје имате свјетску машинерију, која је пристрасна и нереална, имате дугорочне проблеме.

– Они који су сами рјешавали трауме правили су рационалне аранжмане да их санирају, а овдје то није био случај. Велика је неправда, али и међународна срамота да је остало нерсвијетљено оно што је претрпио српски народ у Другом свјетском рату јер је то био стварни геноцид. А, још је већа срамота да се дешавањима у посљедњем рату у БиХ приступило на једнако неправедан начин. Зато се овдје тешко долази и до истине и до помирења – закључила је предсједница Републике Жељка Цвијановић.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар