- Најавила да ће представницима власти у Федерацији БиХ ускоро бити упућена коначна верзија понуде за разговоре о будућности БиХ и да ће се тада видјети да ли Република Српска за то има партнера и саговорника
- „Годинама сам слушала грају о образовању, како ми не дозвољавамо неком да пише `босанским језиком`, а никад нико није хтио да буде реалан да каже да се у више од 20 школа у Републици Српској изучава национална група предмета, а да у ФБиХ наша дјеца немају скоро никакву наставу на српском језику“
- „Хајде да погледамо Устав БиХ. Ми никоме ништа не одузимамо, али и не дамо да овлаштења са Републике Српске пређу на ниво БиХ“
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да Република Српска не пристаје на измиљшени, искривљени, ишчашени Дејтонски споразум, већ на његов изворни дејтонски концепт.
– С тим у вези, ваљда је нормално да Срби треба да буду конститутиван народ у Федерацији БиХ, у кантонима, гдје треба да остварују своја права равноправно са друга два – рекла је Цвијановић.
Она је истакла да многи олако негодују због обиљежавања 9. јануара у Републици Српској и сличних ствари, али ћуте на трагичну чињеницу да су Срби у ФБиХ једна мала мањинска заједница која не уживају никаква права.
Цвијановић је додала да се с друге стране прича како БиХ треба да има легитимно представљање, што она подржава јер сматра да треба радити оно што је прописао Дејтон док се не постигне неки други договор.
– Годинама сам слушала грају о образовању, како ми не дозвољавамо неком да пише `босанским језиком`, а никад нико није хтио да буде реалан да каже да се у више од 20 школа у Републици Српској изучава национална група предмета, а да у ФБиХ једва, на муке живе, наша дјеца немају скоро никакву наставу на српском језику – појаснила je Цвијановић.
Она је констатовала да нико више неће да прича ни о страшном феномену у ФБиХ „двије школе под једним кровом“, а стално им је у фокусу Република Српска.
– Ако имамо неки проблем, онда о томе треба и да разговарамо, па да га ријешимо. Нажалост, српска заједница у ФБиХ је малобројна и нема прокламовану равноправност са друга два народа. Све је то нефер и жао ми што је то тако – навела је Цвијановић.
Она је додала да постоји велики број захтјева и жалби српских повратника у ФБиХ којима још нису ријешена основна животна питања попут струје, воде, пута…
– Они су заборављени, немају ни адекватан приступ запошљавању, ни на кантоналном ни на федералном нивоу и структурама, а примјер за то јесте и неформирање српског клуба делегата у Дому народа Парламента ФБиХ. Егзистенцијална питања српских повратника федерална власт игнорише – закључила је Цвијановић.
Говорећи о пресуди генералу Ратку Младићу, предсједниca Републике Српске изјавила је да то није пресуда Републици Српској, те изразила жаљење што суд у Хагу није допринио да у БиХ дође до већег степена повјерења.
– Ако ту пресуду сведемо на пресуду појединцу, у овом случају генералу Младићу, ми смо и даље суочени са бројним стварима које смо имали прилику да слушамо и видимо током разних суђења. То је опет оно што нас наводи да закључујемо да постоји пристрасност и често се стиче утисак да су пресуде само правни алат да попуни један политички простор – оцијенила је Цвијановић.
Она је нагласила да су већ направљене одређене матрице и стереотипи, све оно што је било нечије политичко размишљање о неком простору, конкретно о овом овдје, попуњава се правосудним одлукама да би постало нека реалност.
Цвијановић је нагласила да народ у Републици Српској суд у Хагу доживљава као суд неправде, који је усмјерен против Срба и оних који су представљали Србе на било који начин у политичком или војном смислу.
– То је реалност у којој ми живимо и жалим што је међународни суд био још један од алата који није допринио ономе што је требало да буде наш главни циљ у БиХ, а то је да данас живимо са пуно више вјере једних у друге, да имамо већи степен повјерења и коначно неку правду, да смо успјели да сагледамо прошлост – рекла је Цвијановић.
Најавила је да ће представницима власти у Федерацији БиХ ускоро бити упућена коначна верзија за разговоре о будућности БиХ и да ће се тада видјети да ли Република Српска има партнера и саговорника за ту причу.
Навела је да није оптимиста да ће представници власти у ФБиХ препознати велику шансу да заједно са представницима Републике Српске разговарају о будућности, у складу са раније донесеним закључцима Народне скупштине Републике Српске.
– Нисам оптимиста да ће они препознати ту велику шансу да сви заједно сједимо и причамо о будућности у којој треба да се такмичимо и о питању информационих технологија, и о питању инфраструктуре, и о питању економије – рекла је предсједница Српске за БХТ.
И одмах додала: „Оно што ми се учинило прилично непримјереним, што сам чула и од страних дипломата јесте да они кажу – ето, ви тамо желите да започнете разговор о мирном разлазу“.
Она је нагласила да званичници Републике Српске ни на једном мјесту не помињу такву конструкцију.
– Ми говоримо о будућности, о ономе о чему треба да причају два ентитета и три конститутивна народа, јер ми функционишемо у БиХ на основу те матрице – истакла је Цвијановић.
Она сматра да би било добро да су два ентитета и без закључака Народне скупштине разговарала много година уназад.
– Хајде да отворимо неки дијалог, ма шта била та будућност. Зашто не бисмо причали о томе да будемо енергетски много ефикаснији, о томе како да побољшамо нашу инфраструктуру? Ми не можемо постати никакав фактор ако се будемо и даље бавили питањима којима смо се бавили до сада – напоменула је Цвијановић.
Она се пита зашто у БиХ не би постојала широка дискусија и о легитимном представљању у БиХ, на чему инсистирају Хрвати, зашто не причати о томе како нешто више урадити на плану помирења и рашчистити причу како наводно Република Српска нешто одузима на нивоу БиХ.
– Хајде да погледамо Устав БиХ. Ми никоме ништа не одузимамо, али и не дамо да овлаштења са Републике Српске пређу на ниво БиХ – нагласила је предсједница Српске и додала да је неопходан и дијалог о оптерећујућим политичким питањима у БиХ.
Цвијановић је рекла и да је високи представник дејтонска категорија, али да је превазиђен и представља оптерећење за европски пут БиХ, те да треба видјети да ли је могуће партнерски, унутар БиХ, договорити да земља добро функционише.
Она је оцијенила да ако већ није могућ договор о томе да високи представник није потребан БиХ, онда је бар потребно разумно, на унутрашњем плану договорити одређена питања и искрено причати о европском путу.
Одговарајући на питање да ли је очекивала да ће Русија одлучније бранити позицију међународног права и обавезу избора високог представника у Савјету безбједности УН, Цвијановић је за БХТ истакла да је њено очекивање, када је ријеч о Русији, управо та досљедна позиција у вези са Дејтонским мировним споразумом – ништа што иде само у корист Републике Српске или ФБиХ.
– Апсолутно ту видим избалансиран приступ и то је она досљедност, имате Анекс 4, то вам је Устав Дејтона. Свјесни смо да је мијењан, али смо исто тако свјесни да је дошло вријеме да се то не ради на тај начин – нагласила је она.
Предсједница Српске каже да у томе види досљедност и да то не би посматрала као изоловани примјер шта је Русија сада рекла у вези са именовањем новог високог представника, зато што су врло јасно рекли да се то врати у оквире процедура, како је требало да буде и до сада.
Изјавила је да се политички систем у БиХ не може мијењати без сагласности три конститутивна народа кроз прописане процедуре.
Она је навела да те промјене морају да желе сви и да се такав систем не може мијењати неким површним методама.
– Конкретно овдје можемо да говоримо о политичком систему или уставном политичком систему који је успоставио Дејтонски споразум иако смо свједоци да је много пута промијењен насилно одлукама високих представника, некад и нашом наивношћу када су нам високи представници говорили „прихватите тај закон који је наметнут па ћете га послије мијењати кроз парламентарну процедуру, па он тако постаје ваше власништво“ – рекла је Цвијановић.
Она сматра да су некада политичари из Републике Српске били наивни вјерујући да ће се то десити.
– Када се прихвати неки закон и крене да се кроз парламентарну процедуру мијења оно што је накардно и погрешно и што не одговара систему, истакла је Цвијановић, онда се наиђе на блокаду, што редовно раде бошњачки парламентарци са жељом да остану досљедни оним стварима које су наметнули високи представници.
Она је додала да БиХ има комплексну уставну структуру, која је веома згуснута, наводећи примјер да чињеница да само у ФБиХ има десет кантона упућује на сложеност БиХ.
Цвијановић је подсјетила да је ЕУ предложила механизам координације, што је Република Српска прихватили рачунајући да је то веома рационално и да ће ту згуснуту струкутру учинити функционалнијом.
– Нажалост, много пута сам имала прилику, и раније и сада, да видим да се на сваки начин настоји осујетити механизам координације – рекла је Цвијановић и додала да политичари у Сарајеву на неки начин игноришу механизам координације и покушавају да га заобиђу кад год је то могуће.
Сва ова комплексност, нагласила је предсједница Српске, није резултат те сложене уставне структуре већ недостатка политичке воље да се прича и да се проблеми рјешавају партнерски.
Додај коментар