- „Како да ја или било који Србин у Републици Српској прихватим да потомци оних који су били припадници Ханџар дивизије, Гестапоа или усташко цвијеће, хоће нама данас да говоре о ЗАВНОБиХ-у и антифашистичкој прошлости муслимана. Па то да није тужно и јадно, било би смијешно“
- У структури страдалих партизана на територији коју заузима данашња БиХ Срби су чинили 78,12 одсто, док је удио муслимана по вјерској припадности био 15,99 одст, само – ту је и дио оних који су страдали у усташким јединицима, ханџар дивизијама и као сарадници нацистичког покрета. А према резултатима посљедњег пријератног пописа из 1931. године, удио српског становништва у БиХ износио је више од 44 одсто, док је удио муслимана био око 31 одсто
- Генерал Хамдија Омановић на трећем засједању ЗАВНОБИХ-а 26. априла 1945. у Сарајеву рекао је између осталог: „Неки људи говоре да муслимани у оно вријеме нису пошли са усташким покретом, нису се нашли у редовима усташа, нису се нашли у редовима окупатора, али другови и другарице, ми муслимани морамо признати да се огромна већина муслимана нашла на страни окупатора“
ПРЕДСЈЕДНИК Републике Српске Милорад Додик истакао је да обиљежавање 25. новембра, дана када је 1943. године одржано прво засједање ЗАВНОБиХ-а, као празника у муслиманском дијелу ФБиХ још једном потврђује њихово лицемјерство.
– Само бих желио да чујем од њих бар једном аргументован одговор – како не празнују АВНОЈ, а празнују ЗАВНОБиХ!? Која је то логика или да се опет вратим на ону Андрићеву реченицу која осликава БиХ и прије 100 година, и 50 и данас – „У Босни је све могуће’ и ‘Када из Србије пређете Дрину настаје Босна, а престаје логика“ – нагласио је Додик за Срну.
Он је нагласио да је заиста више отужно гледати те муслиманске политичке представнике како покушавају да објасне необјашњиво, те се понекада пита да ли они заиста мисле да смо ми Срби народ без традиције, без предака, да смо јуче постали нација па не схватамо шта раде.
– Муслимани по сваку цијену хоће да нам наметну неподношљиво као подношљиво, неприхватљиво као прихватљиво, лаж као истину. Како да ја или било који Србин у Републици Српској прихватим да потомци оних који су били припадници Ханџар дивизије, Гестапоа или усташко цвијеће, хоће нама данас да говоре о ЗАВНОБиХ-у и антифашистичкој прошлости муслимана. Па то да није тужно и јадно, било би смијешно – истакао је Додик.
Шта они мисле о антифашистичкој борби и партизанима, додао је Додик, говори и податак да су након грађанског рата у БиХ поскидали табле са називима улица у Сарајеву које су носиле имена партизана, припадника српске националности и стављали нове са именима управо оних који су били у ханџар дивизијама и сарадници нациста.
– Промијењен је назив улице у сарајевском насељу Кошевско Брдо која је деценијама носила име Војислава Кецмановића Ђеде, познатог љекара и првог предсједника ЗАВНОБиХ-а, који је дао немјерљив допринос у борби против фашизма на овим просторима.
И мртви Срби им сметају у граду који слави Дан ЗАВНОБиХ-а док нам са друге стране упорно покушавају да представе бајку о мултиетичности, заједничком животу у Сарајеву, у којем живе „грађани“, мирољубиво и лијепо. Да, живи мирољубиво 90 одсто муслимана, а да ли ко пита како живи око седам, осам одсто Хрвата и можда и мање од два одсто Срба? Имају ли они каква права и да ли их неко за нешто пита? Је ли то тај мултиетнички град из којег је крајем 20. вијека протјерено више од 150.000 Срба – истакао је Додик.
– И о чему они данас говоре!? О ЗАВНОБиХ-у? А и име Ђеде им смета. Зашто се буне када им говорим аргументима. На сваку њихову хистеричну реакцију одговарам само аргументима, а имам их на претек. Наративи о Другом свјетском рату формирани од радикалних исламистичких структура деведесетих година у БиХ све више су дио јавног дискурса у ФБиХ и муслиманском дијелу Сарајева.
Припадници традиционалне муслиманске заједнице у БиХ, чији су преци већинским дијелом попуњавали редове фашистичке редове данас пуне јавни дискурс, док они који су деведесетих година 20. вијека били за очување Југославије, а након њеног распада и почетком гранађског рата у БиХ постали припадници Војске Репбулике Српске, унутар овог дискурса немају могућност да предоче стварне историјске чињенице – рекао је Додик.
Замољен да прокоментарише реаговања која долазе из муслиманског дијела Сарајева на његову изјаву о карактеру Народно-ослободилачког покрета и самог ЗАВНОБиХ-а, Додик је у изјави за Срну рекао да све своје тврдње може да потврди непобитним историјским чињеницама а које све до једне говоре у прилог његовим ранијим изјавама о теми НОР-а.
– Њих историја и историјски подаци демантују, то их боли и тада устају и покушавају поново, као и у протеклом грађанском рату, да галамом и халабуком пласирају своје измишљено виђење ствари. Ја говорим чињеницама и ти подаци су свима доступни – рекао је Додик.
Он је навео да, према тим подацима, у структури страдалих партизана на територији коју заузима данашња БиХ Срби су чинили 78,12 одсто, док је удио муслимана по вјерској припадности био 15,99 одст, а ту је и дио оних који су страдали у усташким јединицима, ханџар дивизијама и као сарадници нацистичког покрета.
Према резултатима посљедњег пријератног пописа из 1931. године, нагласио је Додик, удио српског становништва у БиХ износио је више од 44 одсто, док је удио муслимана био око 31 одсто. Он је додао да се овај проценат односи на вјерску припадност, а само муслиманско становништво није имало јасно дефинисан национални идентитет.
– Из претходно наведних података може се закључити да је број страдалих Срба готово дупло већи у односу на број становника, док је по истом параметру број страдалих муслимана био дупло мањи. Број погинулих муслимана у усташама, СС јединицама и другим нацистичким и фашистичким формацијама вишеструко је већи у односу на број погинулих муслимана у партизанима. И то су факти, нисам их ја писао нити измишљао – рекао је Додик.
Он је навео и податак да је вођа Комунистичке партије Југославије Јосип Броз Тито на смотри Четврте крајишке народно-ослободилачке ударне дивизије у селу Српска Јасеница /Босанска Крупа/, 7. јануара 1943. године, честитајући Божић окупљеном српском народу и партизанима, између осталог, рекао: „Мрски непријатељ је хтио да истријеби све Србе у Босни и почео је од Крајишника. Ви сте се дигли на устанак скоро голоруки, освајали сте у борби оружје које сада имате, и на тај начин ви сте спасили српски народ у Босанској Крајини од покоља и звјерства непријатеља“.
Накнадно, Јосип Броз изјавио је да је до почетка маја 1944. године 2,5 одсто муслимана било у партизанским формацијама у Југославији, рекао је Додик и упитао како сад муслимани да кривотворе и те податке, ако то већ деценијама раде са по дацима из протеклог грађанског рата.
– На првом засједању ЗАВНОБиХ-а, говорећи о приступању партизанском покрету, Родољуб Чолаковић је, између осталог, рекао и да се прилажење Хрвата и муслимана на позиције партизанске борбе одвија споро. У наставку излагања, Чолаковић је додао и сљедеће: „Пред Народно-ослободилачки покрет у БиХ, који у себи уједињује најбоље и најдалековидније синове наше домовине, без обзира на вјеру и народност, постављају се сљедећи политички задаци: Јачање Народно-ослободилачке војске, формирање нових бригада и дивизија, мобилисање још већег броја бораца, у првом реду муслимана и Хрвата, у редове наше војске, војске братства и слободе… – навео је Додик.
Он је навео и податак да се Хамдија Ћемерлић, један од најобразованијих муслимана тог времена и ректор сарајевског Универзитета, сложио са Родољубом Чолаковићем и рекао да су се муслимани држали пасивно према Народоноослободилачкој борби.
– На основу ових, али и других излагања, на првом засједању ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду крајем новембра 1943. године донесена је резолуција чији је приједлог прочитао Авдо Хумо и из ње се може закључити да је циљ Народноослободилачког попкрета повећати учешће муслимана у партизанским одредима јер оно тада није било на задовољавајућем нивоу – подсјетио је Додик.
Он је додао да се у тачки 3 ове резолуције наводи: „Више од двије трећине територије БиХ ослобођено је од окупатора. Српске масе, које сачињавају већину у Народно-ослободилачкој војсци и које су дале највише жртава, данас стоје одлучно уз народно-ослободилачки покрет…“.
– У тачки 5 наводи се: „На том путу биће још потешкоћа и жртава, јер наши непријатељи још нису уништени. Зато се пред ЗАВНОБиХ постављају задаци: да учвршћује братство народа БиХ, да развије оружану борбу против окупатора и његових помагача, уводећи нове борце у нашу Народно-ослободилачку војску и убрзавајући привлачење у народно-ослободилачки покрет нарочито муслимана и Хрвата, да, ослањајући се на народно-ослободилачке одборе од сеоских до обласних, учвршћује и проширује нову народну власт, велику тековину народа у овој борби“ – навео је Додик.
Додик је навео и историјски податак о саству вијећника ЗАВНОБиХ-а, нагласивши да је од њих 172 укупно – 108 или 63 одсто било Срба, док је муслимана било 44 или 26 одсто…
– Поново је потребно да нагласим да када говоримо о категорији муслимана ријеч је о вјерском идентитетском, а не националном опредјељењу. У овој фази историјског развоја КПЈ није инсистирала на радикалном атеизму међу припадницима НОП-а. Један број муслимана се национално изјашњавао као Срби или Хрвати – истакао је Додик.
Када је ријеч о очигледним историјским чињеницама, рекао је предсједник Српске, треба подсјетити и на ријечи генерала Хамдије Омановића, који је касније на трећем засједању ЗАВНОБИХ-а 26. априла 1945. у Сарајеву између осталог изјавио: „Неки људи говоре да муслимани у оно вријеме нису пошли са усташким покретом, нису се нашли у редовима усташа, нису се нашли у редовима окупатора, али другови и другарице, ми муслимани морамо признати да се огромна већина муслимана нашла на страни окупатора“.
– Из ових неколико историјских извора више је него очигледно да је српски народ био главни носилац антифашистичке борбе на овим просторима. У том контексту, важно је истаћи да је усљед повампирења фашистичких и нацистичких идеја и планова почетком деведесетих година и одбране од њих управо и створена Република Српска као историјско НЕ новом геноциду – поручио је предсједник Републике Српске.
Додик је рекао да је набројао само дио података, а федералном Сарајеву и муслиманским вођама поручујем да прочитају и да се информишу, јер историја не постоји од њих и за њих, историја је наука која се изучава.
Бивши Дан ЗАВНОБиХ-а, 25. новембар, који се обиљежавао у бившој Југосолавији, данас обиљежавају само муслимани, и то као такозвани „дан државности БиХ“, иако су били најмање присутни у Народноослободилачкој војсци.
Овај дан се празнује само у дијелу ФБиХ који је већински насељен бошњачким становништвом, док га Хрвати не обиљежавају као празник. На нивоу БиХ нема Закона о празницима, па су у ентитетима на снази закони о празницима Републике Српске и ФБиХ.
Република Српска слави 9. јануар као Дан Републике и 21. новембар као Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, односно Дејтонског споразума.
Додај коментар