Бањалука очекује преговоре о градњи источне гасне интерконекције Српске и БиХ са Србијом

• Маја МРКИЋ БОСАНЧИЋ: Пројекат гасовода од Бијељине до Новог Града обухвата кракове према Приједору и Добоју и изградњу дистрибутивне гасне мреже у градовима и општинама дуж трасе, те изградњу двије гасне топлане на гас
• Милош ШОЛАЈА: у Савјету министара БиХ јесте постигнут принципијелни договор о источној гасној интерконекцији, али у БиХ ништа није сигурно док не видимо да се догодило
• Душан ПРОРОКОВИЋ: Будућност економије у Европи врло је упитна, имајући у виду чињеницу да ће високе цијене енергената остати актуелне још најмање пола деценије

НАЧЕЛНИК одјељења за гас у Министарству енергетике и рударства Републике Српске Маја Мркић Босанчић сматра да је Пројекат источне гасне интерконекције од стратешког интереса за Републику Српску, јер ће на тај начин бити обезбијеђена већа сигурност снабдијевања гасом.

– Овај пројекат је базиран на изградњи магистралног гасовода од границе са Србијом трасом од Бијељине, Брчког према Бањалуци и Новом Граду, са огранцима према Приједору и Добоју – рекла је Босанчићева данас новинарима у Бањалуци гдје учествује на научно-стручној конференцији „Енергетска слика БиХ у контексту енергетске кризе у Европи“.

Она је напоменула да овај пројекат обухвата изградњу дистрибутивне гасне мреже у градовима и општинама дуж трасе магистралног гасовода, те изградњу двије гасне топлане на гас.

Босанчићева очекује да ће бити реализована ранија одлука Савјета министара о покретању преговарачке процедуре за градњу источне гасне интерконекције Републике Српске и БиХ са Србијом.

– Ово је значајан искорак у политичком договору ка реализацији овог пројекта између БиХ и Србије. Вјерујемо да ће оно што смо планирали у наредном периоду бити реализовано – истакла је Босанчићева.

Подсјетила је да Српска има усвојену Стратегију развоја енергетике до 2035. године у коју је интегрисан овај гасни пројекат, измјену и допуну Просторног плана Републике Српске до 2025. године, као и сву потребну законску легислативу.

Професор на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја сматра да посљедњи догађаји који су узроковани руско-украјинским сукобом одражавају на енергетску кризу у свијету и БиХ, због чега се мора радити на развоју обновљивих извора енергије.

– БиХ има проблема у свим сегментима енергетских политика, од извора енергије, транспортних путева и њен коефицијент искоришћености енергије је можда и више од два пута нижи од европског просјека – истакао је Шолаја.

Коментаришући чињеницу да је ФБиХ до сада опструисала могућност постизања договора о источној гасној интерконекцији БиХ са Србијом, Шолаја каже да ФБиХ користи руски гас, али да политички разлози доминирају и условљавају одустајање од политика који су на принципима ЕУ – диверзификација и сигурност у снабдијевању.

Шолаја каже да је на Савјету министара постигнут принципијелни договор о источној гасној интерконекцији и да би то требало да значи да ће се ићи у реализацију тог пројекта.

– У БиХ ништа није сигурно док не видимо да се то догодило – сматра Шолаја.

Начелник београдског Центра за евроазијске студије у Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић сматра да је будућност економије у Европи врло упитна, имајући у виду чињеницу да ће високе цијене енергената остати актуелне још најмање пола деценије.

Пророковић је рекао да Србија има амбиције да буде регионални дистрибутер руског гаса и да се у том смислу повеже са регионом.

У раду научно-стручне конференције учествују представници Министарства енергетике и рударства Републике Српске, стручњаци из гасног сектора, представник Комисије за концесије Републике Српске, аналитичари, професори на факултетима, те представници Удружења „Центар за лобирање“.

(Срна)