Одабрано РС и матица

Бањалука очекује преговоре о градњи источне гасне интерконекције Српске и БиХ са Србијом

БАЊАЛУКА: НАУЧНО-СТРУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА „ЕНЕРГЕТСКА СЛИКА БиХ У КОНТЕКСТУ ЕНЕРГЕТСКЕ КРИЗЕ У ЕВРОПИ“
  • Маја МРКИЋ БОСАНЧИЋ: Пројекат гасовода од Бијељине до Новог Града обухвата кракове према Приједору и Добоју и изградњу дистрибутивне гасне мреже у градовима и општинама дуж трасе, те изградњу двије гасне топлане на гас
  • Милош ШОЛАЈА: у Савјету министара БиХ јесте постигнут принципијелни договор о источној гасној интерконекцији, али у БиХ ништа није сигурно док не видимо да се догодило
  • Душан ПРОРОКОВИЋ: Будућност економије у Европи врло је упитна, имајући у виду чињеницу да ће високе цијене енергената остати актуелне још најмање пола деценије

НАЧЕЛНИК одјељења за гас у Министарству енергетике и рударства Републике Српске Маја Мркић Босанчић сматра да је Пројекат источне гасне интерконекције од стратешког интереса за Републику Српску, јер ће на тај начин бити обезбијеђена већа сигурност снабдијевања гасом.

– Овај пројекат је базиран на изградњи магистралног гасовода од границе са Србијом трасом од Бијељине, Брчког према Бањалуци и Новом Граду, са огранцима према Приједору и Добоју – рекла је Босанчићева данас новинарима у Бањалуци гдје учествује на научно-стручној конференцији „Енергетска слика БиХ у контексту енергетске кризе у Европи“.

Она је напоменула да овај пројекат обухвата изградњу дистрибутивне гасне мреже у градовима и општинама дуж трасе магистралног гасовода, те изградњу двије гасне топлане на гас.

Босанчићева очекује да ће бити реализована ранија одлука Савјета министара о покретању преговарачке процедуре за градњу источне гасне интерконекције Републике Српске и БиХ са Србијом.

– Ово је значајан искорак у политичком договору ка реализацији овог пројекта између БиХ и Србије. Вјерујемо да ће оно што смо планирали у наредном периоду бити реализовано – истакла је Босанчићева.

Подсјетила је да Српска има усвојену Стратегију развоја енергетике до 2035. године у коју је интегрисан овај гасни пројекат, измјену и допуну Просторног плана Републике Српске до 2025. године, као и сву потребну законску легислативу.

Професор на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја сматра да посљедњи догађаји који су узроковани руско-украјинским сукобом одражавају на енергетску кризу у свијету и БиХ, због чега се мора радити на развоју обновљивих извора енергије.

– БиХ има проблема у свим сегментима енергетских политика, од извора енергије, транспортних путева и њен коефицијент искоришћености енергије је можда и више од два пута нижи од европског просјека – истакао је Шолаја.

Коментаришући чињеницу да је ФБиХ до сада опструисала могућност постизања договора о источној гасној интерконекцији БиХ са Србијом, Шолаја каже да ФБиХ користи руски гас, али да политички разлози доминирају и условљавају одустајање од политика који су на принципима ЕУ – диверзификација и сигурност у снабдијевању.

Шолаја каже да је на Савјету министара постигнут принципијелни договор о источној гасној интерконекцији и да би то требало да значи да ће се ићи у реализацију тог пројекта.

– У БиХ ништа није сигурно док не видимо да се то догодило – сматра Шолаја.

Начелник београдског Центра за евроазијске студије у Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић сматра да је будућност економије у Европи врло упитна, имајући у виду чињеницу да ће високе цијене енергената остати актуелне још најмање пола деценије.

Пророковић је рекао да Србија има амбиције да буде регионални дистрибутер руског гаса и да се у том смислу повеже са регионом.

У раду научно-стручне конференције учествују представници Министарства енергетике и рударства Републике Српске, стручњаци из гасног сектора, представник Комисије за концесије Републике Српске, аналитичари, професори на факултетима, те представници Удружења „Центар за лобирање“.

(Срна)

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар