- Процес против Предсједника Републике није процес против Милорада Додика, како се жели представити, то је процес против институција Републике Српске, против саме Републике Српске и у логичном слиједу је процес против Дејтонског споразума
- Одбрана институције Предсједника Републике Српске јесте одбрана и Републике Српске, њене уставне позиције у дејтонској структури БиХ и Дејтонског споразума као међународног правног документа прве врсте и у томе је пријеко потребно разумијевање, сарадња, сагласје, јединство и саборност свих српских политичких субјеката у Републици Српској
- Чини ми се да је важно да ми у Републици Српској разумјемо да одупријети се притисцима и правном насиљу над Уставом БиХ значи сачувати своју Републику Српску и њене највише демократске институције, а то даље значи сачувати слободу српског народа у БиХ
УСТАВНА позиција Републике Српске истовремено је уставна позиција и свих органа и нивоа власти у Републици Српској, па – дакле – и свих оних који су на демократским изборима изабрани на положаје у Републици Срској и раде по Уставу, закону и одлукама Народне скупштине, највишег законодавног тијела Републике Српске.
Процес против Предсједника Републике није процес против Милорада Додика, како се жели представити, то је процес против институција Републике Српске, против саме Републике Српске и у логичном слиједу је процес против Дејтонског споразума.
Одбрана институције Предсједника Републике Српске јесте одбрана и Републике Српске, њене уставне позиције у дејтонској структури БиХ и Дејтонског споразума као међународног правног документа прве врсте и у томе је пријеко потребно разумијевање, сарадња, сагласје, јединство и саборност свих српских политичких субјеката у Републици Српској.
Вјерујем да је свима јасно да за Србе не би било избора у БиХ, ако не би било Републике Српске, овакве какву желимо да сачувамо.
Чини ми се да је важно да ми у Републици Српској разумјемо да одупријети се притисцима и правном насиљу над Уставом БиХ значи сачувати своју Републику Српску и њене највише демократске институције, а то даље значи сачувати слободу српског народа у БиХ.
Чињеница да је нелагални, или боље речено ничији представник у БиХ „донио“ нови изборни закон супротно процедури за промјену изборног закона, и чињеница да је предлагање резолуције о Сребреници Генералној скупштини УН уз тзв. подршку БиХ, без сагласности српског народа, противно Дејтонском споразуму, Уставу БиХ и свим принципима на којима почива мир у БиХ, као и чињеница да је нелегална одлука да се у Савјет Европе прими лажна држава Косово, стационирана на територији јужне српске покрајине Косово и Метохија, покрајине која је и по Резолуцији Савјета безбједности Уједињених нација 1244 дио Србије, показују да је колективни Запад изгубио компас и да срља у нелегалност свуда и свакако.
Иако је јасно да Запад неће ни лако, ни скоро прихватити легалност као најважнију одлику сваког рада, међународно право и пуно поштовање народа и држава, тј. неће се добровољно одрећи силе двоструких стандарда, економског поробљавња и окупација тамо где му се чини да је то још могуће, а све да би у коначном обрачуну са Истоком и свим слободним државама свијета тражио прихватање затеченог стања, сасвим је сигурно да ће се свијет довести у ред и да се период униполарног свијета и колонијализма завршава и зато је сада важно да имамо чврст карактер и да будемо истрајни, јединствени и сабрани у одбрани наше Републике Српске и наше Србије.
Сутра ће Народна скупштина Републике Српске усвојити извјештај Међународне комисије о Сребреници и тако у свијет послати истину о Сребреници, а послије тога ће са великог митинга у Бањалуци у свијет отићи истина да су Срби и Српска посвећени својој слободи и одбрани своје будућности – никад и никако ни на чију штету.
Вјерујем да ће и ови сутрашњи догађаји додатно инспирисати учеснике ове трибине и у том увјерењу ја вас све још једном поздрављам.
(Трибина је одржана 17. априла 2024. у Београду – у Прес-центру УНС – у организацији портала Све о Српској и Факти, уз подршку Представништва РС у Србији)
Додај коментар